Dijagnoza i lečenje vlažne senilne degeneracije makule (vSDM)

Senilna degeneracija makule je bolest koja zahvata makulu (žutu mrlju), središnji deo retine (mrežnjače). SDM je vodeći uzrok ozbiljnog gubitka vida kod ljudi starijih od 60 godina i to gubitka vida u središtu vidnog polja. Postoje dva oblika SDM, suvi i vlažni.

Dijagnoza

Veoma često rani znaci SDM mogu ostati neprimećeni, tako da su redovni pregledi očiju najbolji način da se bolest otkrije u ranim stadijumima. Detaljan pregled oka treba da sadrži:

  • Test oštrine vida;
  • Širenje zenica - pregled koji oftalmologu omogućava da vidi mrežnjaču i potraži rane znake SDM. Da bi to uradio, oftalmolog stavlja kapi u oko da bi proširio zenicu. Posle pregleda, vid može ostati zamagljen nekoliko sati;
  • Merenje očnog pritiska;
  • Snimanje optičkom koherentnom tomografijom (OCT) - neinvazivna dijagnostička metoda, slična fotografiji, koja se koristi za otkrivanje tečnosti u mrežnjači;
  • Test sa Amslerovom mrežom.

Test sa Amslerovom mrežom je jednostavan i brz test koji omogućava da se primete prvi znaci vlažne SDM. Prilikom pregleda treba pokriti rukom jedno oko, a drugim okom gledati direktno u crnu tačku u sredini mreže. Ako prave linije izgledaju talasasto ili nedostaju linije, to bi mogli biti prvi znaci vlažne SDM.

Lečenje

Glavni cilj lečenja vlažne SDM je eliminacija tečnosti i održavanje mrežnjače što je više i duže moguće suvom. Vlažna SDM se najčešće leči injekcijama, primenom anti-VEGF lekova koji se daju u oko. Injekcije se daju u određenim vremenskim razmacima, a njihova se učestalost može razlikovati. 

Pre primanja leka neophodno je da pacijent kaže svom oftalmologu (očnom lekaru) ako je imao nekada moždani udar (šlog) ili je nekad osetio prolazne znake moždanog udara (slabost ili paralizu udova ili lica, otežan govor ili otežano razumevanje onoga što mu se govori), kako bi lekar mogao doneti odluku o tome da li je ova terapija najprikladnija za pacijenta. 

Pacijent obavezno mora da kaže svom lekaru koju terapiju uzima ili koju je terapiju do nedavno uzimao, uključujući i lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta. Takođe, važno je da pacijent kaže lekaru ukoliko ima infekciju oka, bolove ili crvenilo oka.

Pre svake primene injekcije neophodno je uraditi pregled za otkrivanje tečnosti u mrežnjači pomoću potpuno bezbolne metode snimanja koja se zove optička koherentna tomografija (OCT).

Šta se dešava nakon primene leka?

Beonjača u koju je data injekcija će verovatno biti crvena. Crvenilo je normalno i povući će se za nekoliko dana. Ako se ne povuče ili ako se pogorša, pacijent obavezno mora da se javi lekaru.

Pacijent može videti tačkice ili plutajuće mrljice u vidnom polju. Ove tačkice su normalna pojava i treba da se povuku za nekoliko dana. Ako se ne povuku ili ako se pogoršaju, pacijent obavezno mora da se javi lekaru.

Zenice pacijenta će biti proširene zbog injekcije, zbog čega mu može biti teško da gleda, narednih nekoliko časova nakon primene leka. Pacijent ne sme da vozi dok se vid ne normalizuje.

Važno je da nedelju dana nakon primene injekcije pacijent prati sve eventualne promene stanja svog oka i celog organizma. Retko, injekcije date u oko mogu prouzrokovati infekciju.

Pacijent treba da se odmah javi svom lekaru, ako primeti neki od sledećih znakova i simptoma: 

  • bol u oku;
  • osetljivost na svetlost/suzenje;
  • otok očnih kapaka ili druge otoke;
  • pojačano crvenilo;
  • zamagljen ili izobličen vid, ili iznenadni gubitak vida;
  • bljeskove svetlosti;
  • vidne mušice, crne mrlje u vidnom polju ili obojene krugove;
  • osećaj suvoće na površini oka.

Svedočenje pacijenta Rajka Kerića o životu sa vlažnom senilnom degeneracijom makule (vSDM).


Postavljanje ovog sadržaja omogućio je Novartis.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde