Zapaljenje očnog živca


Zapaljenski proces može da zahvati očni živac celom dužinom, ili da se lokalizuje samo u izvesnim njegovim segmentima. Tako može nastati izolovani papilitis, neuritis retrobulbaris i neuritis optochiasmatica.

Papilitis n. optici nastaje primarno ili sekundarno kada papila biva zahvaćena procesom iz okoline, najčešće kod horioretinitisa, ili zapaljenje može da se prenese na papilu iz retrobulbarnog dela živca. Pacijent se žali na opadanje vida, nastaju centralni skotomi za boje ( tačkasti ispadi vidnog polja), proširenje slepe mrlje i promene u širini vidnog polja. Oftalmoskopskim pregledom primećujemo da je papila hiperemična (crvena), edematozna (otečena) i da su zbog toga granice nejasne prema okolnoj retini. Kod papilitisa postoji mali edem ali veliko oštećenje funkcije vida.

Neuritis retrobulbaris nastaje kada se proces lokalizuje na očnom živcu iza očnog bulbusa, tako da je oftalmoskopski nalaz na papili opticusa normalan. Pacijenti se žale na naglo ili postepeno smanjenje vida zbog većeg centralnog skotoma, a ponekad i na bolove pri pokretanju očne jabučice nastalih zbog istezanja živca. Kaže se da kod retrobulbarnog neuritisa ne vide ni lekar ni bolesnik. Lekar ne vidi promene na papili očnog živca, jer se proces dešava retrobulbarno, a bolesnik ne vidi zbog oštećenja nervnih vlakana optikusa. Prognoza može biti različita zavisno od toga koliki je broj živčanih vlakana oštećen. Moguće je uspostavljanje normalnog vida u slučajevima pravovremene etiološke terapije, ali i potpuni gubitak vida, kada dođe do kompletne atrofije optikusa.

Etiologija retrobulbarnog neuritisa može da bude različita ali se najčešće javljaju usled intoksikacije alkoholom i nikotinom i u sklopu multiple skleroze.

Neuritis retrobulbaris alcoholo - nicotinica predstavlja poseban oblik retrobulbarnog neuritisa koji nastaje zloupotrebom alkohola i nikotina. Oštećenje živca može biti akutno i hronično. Prvi simptom kod hroničnog trovanja je centralni skotom za crvenu i zelenu boju. Vid postepeno i neprimetno opada, tako da se bolesnici često javljaju kada nastanu ireparabilne promene živca. Posebno težak akutni tok nastaje kod trovanja metil - alkoholom, kada može doći i do slepila.

Retrobulbarni neuritis može da se javi u sklopu multiple skleroze i to često kao prvi simptom ovog neurološkog oboljenja. Ovaj oblik neuritisa se odlikuje time što se javlja kod mladih osoba, pod lečenjem oštrine vida može da se znatno popravi ali kasnije dolazi do recidiva što ima za posledicu bledilo papile vidnog živca i smanjenje oštrine vida. Lečenje se sprovodi uz saradnju sa neurolozima.

Lečenje započinje prestankom upotebe alkohola i nikotina, što često zahteva i neuropsihijatrijski tretman, posebno kada su zahvaćeni i drugi živci. Uz detoksikaciju, oporavak živca se postiže upotrebom vazodilatatora i vitaminskom terapijom, posebno vitaminima iz B grupe.

Promene intrakanalikularnog dela očnog živca zaslužuju posebnu pažnju, jer je ovde živac obavijen koštanim kanalom, pa kod zapaljenskog procesa usled edema nastaje uklještenje istog, što posebno pogoršava stanje već oštećenog živca. Kod povreda glave, koje su praćene frakturom kostiju orbite, može nastati kompresija pa čak i sekrecija živca koštanim fragmentima u optičkom kanalu.

Neuritis optochiasmatica može nastati primarno, ili češće sekundarno u toku nekog neurološkog oboljenja, najčešće kod meningitisa ili encefalitisa. Klinička slika odgovara onoj kod retrobulbarnog neuritisa, s tim što ovde često nastaju donekle karakteristične promene u širini vidnog polja.

Etiologija neuritisa optičkog živca može biti vrlo različita. Pored bakterijalne i virusne infekcije, od etioloških faktora često dolaze u obzir endogene i egzogene intoksikacije, odnosno slični faktori koji izazivaju promene i u centralnom nervnom sistemu. Pored ovih uzroka i procesi iz okoline mogu da zahvate vidni živac. Ovde prvenstveno dolaze u obzir zapaljenja paranazalnih šupljina, posebno sfenoidalnih i etmoidalnih, zatim procesi iz orbite, ako periostitis, celulitis i flegmona orbite.

Terapija neuritisa optikusa mora pre svega da bude etiološka, ali istovremeno i simptomatska, posebno u slučajevima kada je etiološki faktor nepoznat. Zato se uz uključenje simptomatske terapije mora izvršiti detaljno neurološko, otorinolaringološko, internističko, kao i potrebno laboratorijsko ispitivanje. Kod sumnje na infektivni agens, primenjuju se antibiotici širokog spektra. Radi bolje ishrane živčanog tkiva primenjuju se vazodilatatori, glikoza i vitamini B kompleksa u većim dozama. Koriste se i kortikosteroidi peroralno.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 6

  1. Marija 09.11.2016

    Poštovani, već 2 godine imam problem sa ljevim okom, radila sam svakakva ispitivanja. Nosila sam sočiva skoro 2 godine i preko noći. Stavila sam ujutru sočiva i kad sam skinula osetila sam jak bol u oku, kao da ima strano telu u oku, posle toga oteklu su mi kapaci, radila sam bris iz očiju i ispostavilo se da imam streptocoku. Primala sam terapiju i ona je posle toga nestala. Bol je bio tako jak sta sam radila mr mozga, mr hipofize. Na mr-u mozga nema ničega, mr hipofize je pokazao mali mikroadenom od 4mm. Primam terapiju bromergona za pojačan prolaktin. No problem jeu tome što je zenica levog oka različita od desne. Preko dana se malo primećuje ali je oko  non stop vlažno i  nekad ima jako izrazeni epitel. Sad pre mjesec dana sam posetila neuropsihijatra i postavio mi je dijagnozu: cephalea migraenoides et retrobulbaris. Stavila sam jednodnevna sočiva ali mi ga levo oko nije prihvatilo. Oftamolozi tvrde da ja nemam nikakav ozbiljan problem. Savetuju mi: europian eye hospital. . . . Kao jedan od najboljih klinika. Ako moze da mi date neki savet. Da li ko ne podnosi sočiva zaradi očni nerv, da li se to leči? Da li ću moći opet nositi sočiva: Unapred vam hvala. Zelim vam prijatan dan,


  2. Dragan Markovic 26.10.2010

    Postovani imam jedno pitanje za vas, pre 15 godina sam izgubio vid malte ne 100% , tada su mi doktori kazali da su mi sagoreli ocni zivci i da tu nema nikakvog leka. Mene interesuje posto znam da se medicina od tada puno usavrsila dali sada postoji lek za takvu bolest, i ako postoji gde mi preporucujete da idem? Hvala unapred.


  3. Senada 25.10.2010

    Na mr pregledu mi je utvrđena promjena na očnom živcu sa dijagnozom: u desnoj orbiti patološka promjena medijalnog dijela retrobulbarnih struktura otvorene etiologije: idiopatski pseudotumor ili myositis u području m. Recus medialis ili netipična forma fokalne tireoidne orbitopatije ili sarkoidoza i sl. Vid na desnom oku sam izgubila u posljednjih mjesec dana na način da se "magla" "tama" navukla preko oka postepeno odozdo prema gore, i nema funkciju pokretanja gore-dolje, dok se zadržala slaba funkcija pokretljivosti lijevo-desno. Molim vaše mišljenje, da li sam zakasnila za spašavanje od težih posljedica po život ili ima nade da sam izgubila samo oko. Unaprijed zahvalna. Senada. Usk, 25. 10. 2010.


  4. Dragica Jankovic 08.04.2010

    Meni su postawili dijagnozu atrofije i papilitisa, vec 3godine imam problema, lekari kazu za to levo oko da nema pomoci, i bore se da sacuwaju desno oko, da mi nebi pao vid i na njega. Na levo oko vidim oko nekih 20% . . Da li mi vi mozete nesto reci vise, i da li mi mmozete reci neki lek, nesto. ? Hwala, unapred. .


  5. Dragica Opačić 24.02.2010

    Posle bombardovanja, na desnom oku, kao da je prsla kap mastila i razlila se u vidnom polju. Posle vidim kao kroz saće i duboku vodu. Dg. Meningeoma apicis orbite decteris. Prof. Dr petko radosavljević smatra da je uzrok zapaljenja paranazalnih šupljina, posebno sfenoidalnih i etmoidalnih, zatim procesi iz orbite, ako periostitis ili neki drugi inflamatorni proces, što bi trebalo sanirati. Ispitati štitnu žlezdu - t3t4 i titar granično, iako me posle stresa guši. Alergijski rinofaringitis. Kortizon20mg, pa smanjivanje + dovicin2x2dana, pa10 dana po 1 cap. + b-vit. Nisam videla sunce, sada je ‚‚dosta dobro‚‚. Stres i upale sinusa pogoršavaju stanje, poveća se otok i oko je u protruziji. Posle upornog inha. Bosiljka+kamilica+kapi eterične mnogo bolje. Trebalo je da mi urade eksploraciju sinusa, ali su otorinci smatrali da ne treba. Protruzija posle stresa. Posle inhaliranja, i prijatnih doživlajja oko se normalizuje - do redovnog stanja. Treba li oreraciaj sinusa, jer sam slionava ili iskašljavam iz sinusa? Hvala. Ako neko ima slična iskustva neka mi se javi!


  6. milica 06.02.2010

    Ja imam neuritis retrolbularis na levom oku, i rekli su mi da pijem vitamin b pa za dve nedelje na kontrolu, ali ja ne vidim tackice nego mi je sve mutno kada gledam, i sada mi je jos gore nego sto je bilo pre pregleda. Da li mislite da imam neki jos problem ili je samo to u pitanju i da li se lako leci? Unapred zahvalna


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde