Divertikuloza i divertikulitis

Divertikulumi su mala kesasta proširenja zida debelog creva (kolona), odnosno džepovi koji nastaju na mestima gde je zid creva prirodno slabiji.

Najčešće se javljaju na sigmoidnom kolonu, odnosno levom delu debelog creva, ali mogu biti prisutni i duž čitavog kolona.

Prisustvo divertikuluma naziva se divertikuloza i predstavlja jedno od najčešćih oboljenja debelog creva kod odraslih osoba. U velikom broju slučajeva ne izaziva nikakve simptome i otkriva se slučajno tokom kolonoskopije ili radioloških pregleda.

Kada dođe do upale jednog ili više divertikuluma, razvija se divertikulitis. Ovo stanje može biti blago i prolazno, ali u pojedinim slučajevima može dovesti do ozbiljnih komplikacija koje zahtevaju bolničko ili hirurško lečenje.

Koji su simptomi divertikuloze?

Nekomplikovana divertikuloza najčešće ne izaziva tegobe. Kod nekih pacijenata mogu biti prisutni povremeni simptomi kao što su:

• nadutost,
• osećaj nelagodnosti u stomaku,
• grčevi,
• promena ritma pražnjenja creva.

Međutim, navedeni simptomi nisu specifični samo za divertikulozu i mogu biti prisutni i kod drugih bolesti digestivnog sistema.

Najznačajniji simptomi nastaju kada dođe do komplikacija divertikularne bolesti, pre svega divertikulitisa ili krvarenja iz divertikuluma.

Kako se manifestuje divertikulitis?

Divertikulitis nastaje kada se divertikulum upali ili inficira. Najčešći simptomi su:

• bol u donjem levom delu stomaka,
• povišena telesna temperatura, drhtavica i jeza,
• nadutost,
• mučnina,
• opšta malaksalost,
• zatvor ili proliv.

Bol je najčešće stalan i postepeno se pojačava tokom nekoliko sati ili dana. Kod pojedinih pacijenata simptomi mogu biti veoma izraženi i zahtevati hitan pregled lekara. U težim slučajevima mogu nastati komplikacije kao što su: apsces (ograničena kolekcija gnoja), perforacija ili pucanje zida creva, peritonitis (upala trbušne maramice), fistule između creva i drugih organa, suženje creva i opstrukcija.

Poseban oblik komplikacije predstavlja krvarenje iz divertikuluma, koje se najčešće manifestuje pojavom sveže krvi u stolici i može biti veoma obilno.

Zašto nastaju divertikulumi?

Tačan uzrok nastanka divertikuloze nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da više faktora doprinosi njenom razvoju. Rizik raste sa godinama života, pa se divertikulumi mnogo češće otkrivaju kod osoba starijih od 50 godina. Takođe, veća učestalost zabeležena je kod osoba koje se hrane siromašno vlaknima, imaju hroničan zatvor, nedovoljno se kreću ili imaju povećanu telesnu težinu.

Ishrana sa malim sadržajem vlakana dovodi do stvaranja tvrđe stolice i povećanog pritiska unutar debelog creva. Tokom godina ovaj pritisak doprinosi formiranju malih ispupčenja zida creva, odnosno divertikuluma. 

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze- razgovora sa pacijentom, kliničkog pregleda i dodatnih dijagnostičkih procedura.
Najčešće korišćene metode su:

• laboratorijske analize krvi (CRP i krvna slika),
• ultrazvučni pregled abdomena,
• kompjuterizovana tomografija (CT) abdomena,
• kolonoskopija.

Tokom akutnog divertikulitisa KOLONOSKOPIJA SE ODLAŽE do smirivanja upale kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Kako se leči divertikuloza?

Kod pacijenata koji nemaju komplikacije osnov lečenja predstavlja promena životnih navika. Preporučuje se:

• ishrana bogata vlaknima,
• dovoljan unos tečnosti,
• redovna fizička aktivnost.
• održavanje urednog pražnjenja creva.

Namirnice bogate vlaknima, poput integralnih žitarica, mahunarki, voća i povrća, doprinose mekšoj stolici i smanjenju pritiska u debelom crevu, čime se smanjuje verovatnoća nastanka novih komplikacija.

Kako se leči divertikulitis?

Lečenje zavisi od težine bolesti i opšteg stanja pacijenta. Blaži oblici divertikulitisa najčešće se uspešno leče:

• antibioticima i mirovanjem,
• privremenim dijetetskim režimom,
• lekovima za regulisanje stolice.

Kod težih oblika bolesti neophodno je bolničko lečenje, primena intravenskih antibiotika i pažljivo praćenje pacijenta. Većina akutnih epizoda uspešno se leči bez operacije, uz potpuno
povlačenje simptoma i oporavak pacijenta. Međutim, kada bolest postane uporna, komplikovana ili počne značajno da narušava kvalitet života, hirurško lečenje može predstavljati najbolje
rešenje.
Operacija se najčešće razmatra kod:

• ponavljanih epizoda divertikulitisa,
• čestih upala koje se vraćaju uprkos terapiji,
• apscesa, perforacije ili peritonitisa,
• stvaranja fistula prema mokraćnoj bešici ili drugim organima,
• suženja creva i otežanog prolaza stolice,
• krvarenja iz divertikula,
• dugotrajnih bolova, nadimanja i nelagodnosti koji remete
  svakodnevni život,
• hitnih stanja koja zahtevaju urgentnu operaciju.

Važno je naglasiti da jedna epizoda divertikulitisa ne znači automatski potrebu za operacijom.

Danas se odluka o operaciji ne donosi samo na osnovu broja prethodnih upala. Pristup je individualan i zasniva se na težini simptoma, prisustvu komplikacija, kvalitetu života pacijenta i opštem zdravstvenom stanju. Kod nekih pacijenata simptomi nisu izraženi, ali stalni bolovi, strah od novih epizoda upale, učestale antibiotske terapije i ograničenja u svakodnevnim aktivnostima vremenom mogu postati ozbiljan problem. U takvim situacijama planirana operacija može predstavljati sigurnije i kvalitetnije rešenje od čekanja razvoja hitne komplikacije.

Planirana operacija se najčešće izvodi u mirnoj fazi bolesti, nakon smirivanja akutne upale, i često je bezbednija od hitne intervencije jer omogućava bolju pripremu pacijenta i smanjuje rizik od komplikacija. Cilj operacije je uklanjanje obolelog dela debelog creva, sprečavanje novih epizoda upale i smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija. Danas se veliki broj ovih zahvata izvodi laparoskopski – minimalno invazivnom metodom koja omogućava manje rezove, brži oporavak i kraći boravak u bolnici.

Nije svaki divertikul za operaciju — važno je prepoznati trenutak kada praćenje više nije dovoljno.