Antibiotici - dejstvo i rezistencija

Antibiotici su supstance koje ubijaju mikroorganizme ili sprečavaju njihovo razmnožavanje u živom organizmu.

Na koji način antibiotici deluju na bakterije?

Deluju baktericidno odnosno eliminišući ciljnu bakterijsku ćeliju ili inhibišući njen dalji rast i razmnožavanje odnosno bakteriostatski.

Koji su mehanizmi delovanja antibakterijskih lekova?

• inhibicija sinteze ćelijskog zida bakterija,
• inhibicija funkcije citoplazmatske membrane,
• inhibicija sintezeproteina,
• inhibicija sinteze nukleinskih kiselina,
• inhibicija metabolizma folata.

Šta predstavlja rezistencija na antibiotike?

Otpornost bakterija na dejstvo antibiotika.

Koji su mehanizmi rezistencije?

• enzimska destrukcija ili inaktivacija leka,
• izmena ciljnog enzima,
• izmena propustljivosti ćelijskih ovojnica,
• izmena strukture ribozoma,
• izmena metaboličkog puta.

Šta je urođena rezistencija?

Urođena rezistencija bakterija je uslovljena nedostatkom ciljne strukture za lek.

Ko je odgovoran za brz razvoj rezistencije?

Plazmidi i transpozoni su odgovorni za brz razvoj rezistencije na lekove kao i za prenos rezistencije između različitih sojeva bakterija.

Šta je antibiogram?

Antibiogram predstavlja rezultat ispitivanja osetljivosti bakterija na antibakterijske lekove in vitro.

Antibiogram testiranje osetljivosti bakterija na odgovarajuće antibiotike sa ciljem da se ustanovi koji će antibiotik dovesti do izlečenja, kao i detekcija rezistencije koju izolovani uzročnik poseduje. Na taj način sprečavamo pogrešnu upotrebu antibiotika.

Rezultati dobijeni difuznom metodom obeležavaju se sa:

S: senzitivan soj

I: intermedijaran - srednje osetljiv soj

R: rezistentan - otporan soj

Šta omogućava pojavu i širenje rezistencije?

Antimikrobna rezistencija (AMR) je prirodan proces u kome dolazi do promene genetskog materijala.

Osetljivi mirkoorganizmi mogu postati rezistentni mutacijom sopstvenog materijala ili ugradnjom gena poreklom od drugih mikroorganizama koji determinišu rezistenciju.

Šta dovodi do nastanka antimikrobne rezistencije?

Pogrešna ili prekomerna upotreba antimikrobnih lekova ubrzava ovaj proces.

Na primer:

• uzimanje antibiotika kod virusnih infekcija kao što su prehlada ili grip,
• korišćenje antibiotika kao promotera rasta kod životinja koje se koriste za ishranu ljudi,
• ili kada se daju zdravim životinjama kao prevencija.

Gde se mogu naći rezistentni mikroorganizmi?

Kod ljudi, životinja i u životnoj sredini (voda, zemlja i vazduh).

Kako se sprečiti pojavu i širenje rezistencije na antibiotike?

Antimikrobna rezistencija je u fokusu interesa Svetske zdravstvene organizacije, Centra za kontrolu bolesti i nacionalnih zdravstvenih i poljoprivrednih institucija u cilju podizanja svesti o važnosti racionalne i odgovorne primene antibiotika i očuvanju njihove delotvornosti.

U primarnoj zdravstvenoj zaštiti 80-90% svih antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su najčešće virusne etiologije.

Kako je ispravno postupiti u dijagnostici?

Potrebno je pre svega utvrditi da li je infekcija bakterijske etiologije kako bismo mogli izabrati pravi antibiotik i obezbediti racionalnost i efikasnost terapije.

U slučajevima kada zbog težine bolesti nije moguće čekati nalaz antibiograma ili nije moguće uzorkovanje, lekar daje antibiotik na osnovu težine kliničke slike bolesti i poznavanja najčešćih uzročnika bolesti.

Šta je potrebno uraditi od mikrobiološke dijagnostike?

Radi se mikrobiološka dijagnostika bioloških materijala sa mesta infekcije.

• Bris  - grla, nosa, jezika, usne duplje, kože, rane, oka, uha, vagine i cerviksa, uretre, prepucijuma, glansa,
• sputum,
• urinokultura,
• koprokultura.

Uzorci se zasejavaju na specijalizovanim hranljivim podlogama u cilju dobijanja kulture bakterije, sa koje se dalje vrši identifikacija izolovane vrste bakterija i izrada antibiograma.