Opstipacija (zatvor) - uzrok i lečenje

Opstipacija je čest simptom u opštoj populaciji, ali se često pogrešno tumači. Prava opstipacija označava vrlo retka pražnjenja creva (manje od tri stolice nedeljno) ili potrebu za jakim naprezanjem kako bi se crevo ispraznilo.

Mnogi pacijenti pod opstipacijom smatraju:

• smanjenu količinu stolice,
• tvrdu stolicu,
• osećaj nepotpune ispražnjenosti creva nakon defekacije,
• ili potrebu za korišćenjem klizmi i laksativa.

Međutim, to nisu uvek pravi simptomi opstipacije.

Pražnjenje debelog creva se smatra normalnim, ako se dešava od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Na učestalost pražnjenja značajno utiču ishrana i fizička aktivnost. Ishrana bogata vlaknima (kao što su voće, povrće i žitarice) i redovna fizička aktivnost doprinose češćem pražnjenju, a stolice postaju mekše, voluminoznije i lakše se izbacuju.

„Nažalost, većina ljudi smatra da zdrava osoba mora imati bar jednu stolicu dnevno, što je zabluda”, objašnjava prof. dr Barišić.

Ako su epizode opstipacije učestale ili traju duže, potrebno je obratiti se lekaru radi detaljnog ispitivanja uzroka.

Koji su uzroci nastanka opstipacije (zatvora)?

Najčešći uzroci su:

• nepravilna ishrana - koja uključuje nedovoljan unos tečnosti i vlakana,
• promena životne sredine i
• fizička neaktivnost.

Opstipacija se često javlja tokom i nakon putovanja, u trudnoći, kao i pri promenama u načinu ishrane. Takođe, neki ljudi namerno odlažu pražnjenje creva, što može dovesti do opstipacije.

Postoji više faktora koji mogu uzrokovati opstipaciju, a često deluju zajedno.

Postoje i ozbiljniji uzroci, poput:

• tumora debelog creva,
• upalnih stenoza i
• brojnih funkcionalnih oboljenja debelog creva, koji mogu izazvati opstipaciju.

Takođe, opstipacija može biti simptom drugih bolesti koje pogađaju različite organske sisteme, poput:

• Parkinsonove bolesti,
• povreda i bolesti kičme,
• šloga,
• sklerodermije,
• lupusa i
• multiple skleroze.

Da li lekovi mogu da utiču na pojavu opstipacije (zatvora)?

„DA!Mnogi lekovi, uključujući analgetike, antidepresive, sedative, antihipertenzive, diuretike, preparate gvožđa i kalcijuma, antacide i mnoge druge, mogu uzrokovati pojavu ili pogoršati postojeću opstipaciju”, ističe prof, dr Barišić.

Kada je potrebno zatražiti pomoć lekara?

„Svaka dugotrajnija promena u režimu pražnjenja creva, bilo da se radi o pogoršanju opstipacije ili pojavi proliva, zahteva konsultaciju sa lekarom specijalistom. Ako simptomi opstipacije traju duže od tri nedelje, obavezno je zatražiti pomoć lekara. Takođe, ukoliko se uz opstipaciju pojavi krv u stolici, odmah treba potražiti pregled specijaliste, najčešće kolorektalnog hirurga”, navodi prof, dr Barišić.

Kako se leči opstipacija (zatvor) ?

Prvi korak u lečenju opstipacije je utvrđivanje njenog uzroka. Ako je uzrok opstipacije organska bolest creva ili funkcionalni poremećaj, lečenje će biti usmereno na rešavanje osnovnog problema, bilo lekovima ili hirurškim putem.

Kod većine osoba koje pate od opstipacije, značajno poboljšanje može se postići jednostavnom promenom načina ishrane, kao što je povećan unos tečnosti, voća, povrća i žitarica. Takođe, preporučuje se promena životnih navika, odnosno povećana fizička aktivnost.

„Ne preporučuje se uzimanje laksativa niti korišćenje klizmi, osim ako ih nije prepisao lekar specijalista”, objašnjava prof, dr Barišić.

Operativno lečenje se obično primenjuje samo kada su svi drugi tretmani iscrpljeni i kada je opstipacija ozbiljna, dugotrajna i utiče na kvalitet života pacijenta. 

Pre nego što se donese odluka o operativnom lečenju opstipacije, potrebno je sprovesti detaljnu dijagnostiku kako bi se utvrdio tačan uzrok problema. Detaljno ispitivanje omogućava lekaru da precizno odredi osnovni uzrok opstipacije, što je ključno za izbor odgovarajuće terapije i vrste operacije, ukoliko je potrebna.

Kako se dijagnostikuje opstipacija (zatvor)?

Pored anamnestičkih podataka i fizikalnog pregleda pacijenta, u cilju dijagnostikovanja uzroka opstipacije radi se:

• kolonoskopski pregled (kako bi se isključilo ili potvrdilo postojanje mehaničkog uzroka - prepreke u pražnjenju creva),
• biopsija i histološke analize (kada postoji sumnja na ozbiljna oboljenja - Hiršprungova bolest, inflamatorne bolesti creva),
• tranzitno vreme kroz kolon (meri koliko vremena je potrebno da određena kapsula prođe kroz sve delove kolona),
• analna manometrija (procenu funkcije analnog sfinktera i mišića rektuma),
• defekografija (procenu funkcije rektuma i analnog kanala tokom samog čina pražnjenja creva).