Sinkopa - prolazni gubitak svesti


Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznanadni, prolazni gubitak svesti sa nemogućnošću zadržavanja posturalnog tonusa, koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga. Retko je posledica cerebralne vazokonstrikcije ili učinka krađe u arteriju subklaviju (subclavian steal fenomen).

Presinkopa predstavlja blaži oblik poremećaja perfuzije mozga, nekada prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećaja gubitka svesti.

Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše: pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje, gubitak svesti, bolesnik je nepokretan, disanje je plitko i usporeno, tonus sfinktera je očuvan.

[video]

Koji tipovi sinkope postoje?

Postoji veći broj etioloških faktora koji mogu da izazovu sinkopu, ali se oni uobičajeno klasifikuju u tri grupe:

  • sinkope srčanog porekla
  • sinkope nesrčanog porekla
  • sinkope nejasnog uzroka

Srčani uzroci sinkope

Sinkope nesrčanog porekla

  • Vazodepresorna sinkopa (kolaps),  
  • Situacione sinkope (mikciona,defekaciona,sinkopa izazvana kašljem, gutanjem,fizičkim naporom)
  • Lekovima izazvana sinkopa
  • Ortostatska hipotenzija (pad krvnog pritiska posle zauzimanja uspravnog položaja)
  • Sinkopa usled oboljenja centralnog nervnog sistema
  • Sinkopa zbog preosetljivosti karotidnog sinusa

Sinkopa nejasnog porekla

  • Javlja se najčešće u mlađem uzrastu, a patofiziološki mehanizam hipotetički se objašnjava poremećajem Bezold-Jarisch refleksa. Ovaj oblik sinkope se može provocirati pomoću HUTT (head up tilt table test).

Uzroci sinkope u procentima

 Nepoznato  35%
 Refleksna vaskularna  19%
 Cerebralni uzroci i epilepsija  9%
 Ortostatska hipotenzija  7%
 Tahiaritmije  7%
 Bradiaritmije  4%
 Metabolički  4%
 Opstrukcija protoka krvi  4%
 Ostali uzroci  2%

Dijagnoza

Dijagnoza sinkope se postavlja na osnovu:

  • Anamneze
  • Objektivnog nalaza
  • Dopunskih ispitivanja

Pri uzimanju anamneze treba obratiti pažnju na početak sinkope, njenu učestalost, premonitorne simptome kao i provocirajuće faktore.

Objektivni nalaz može da pomogne u dijagnozi specifičnih oblika sinkope. Posebna pažnja treba da se obrati pri pregledu kardiovaskularnog sistema kao i neurološkog pregleda. Epizode sinkope treba razlikovati od epileptičnog napada, tranzitornog ishemijskog ataka, histerične nesvestice, hipoglikemije i drugih stanja koja mogu da dovedu do poremećaja ili kratkotrajnog gubitka svesti.

Pacijenti sa srčanim oboljenjem zahtevaju dalja ispitivanja koja obuhvataju klasičan EKG, ehokardiografski pregled, 24h holter monitoring EKG, a po potrebi i elektrofiziološko ispitivanje. U slučaju da sinkopa, i pored navedenih dijagnostičkih metoda ne bude dokazana, na raspolaganju nam stoji tzv. loop rekorder.

ILR (implantabile loop recorder)

ILR (implantabile loop recorder) je prvi implantabilni sistem za praćenje srčanog rada i snimanje ritma srca. Lekar je u mogućnosti da koristi informacije koje su snimljene i da pronađe moguće smetnje u srčanom radu i nepravilnosti srčanog ritma.

Dovoljno je jednom da ove nepravilnosti u radu srca budu snimljene da bi doktor na osnovu toga mogao da odluči koja terapija će biti najbolja za pacijenta. To je nov metod u kardiologiji za dijagnostikovanje sinkopa nerazjašnjenog uzroka kod bolesnika kod kojih primena standardnih, konvencionalnih testova, uključujući i invazivne, nije bila uspešna.

Reč je o dijagnostičkom aparatu koji se hirurškim putem implantira ispod kože grudnog koša, s elektrodama koje su pričvršćene za kućište aparata i ne zahtevaju endovensko uvođenje. Implantacija je vrlo jednostavna, napravi se rez oko 2cm u međurebarnom prostoru u predelu gde je senzing (osetljivost) najveća (na osnovu amplitude R zubca), najčešće 4 međurebarni prostor.

Beleženje ritma rada srca vrši se neprekidno do najviše 14 meseci, a memoriše spoljnom aktivacijom u vreme simptoma ili automatskim startovanjem unapred setovanog programa za bradikardiju, tahikardiju, odnosno asistoliju.

Pacijent sa sobom nosi poseban aktivator, tako da u slučaju da oseti simtome on sam može inicirati aktiviranje aparata (on u tom slučaju snima EKG i do 45 minuta pre samog događaja). Kontrola ovog uređaja se vrši telemetrijskom metodom pomoću programera koji se koristi i za kontrolu pejsmejkera. Kontrole su u određenim vremenskim intervalima, a po potrebi i ranije (u slučaju simptoma).

U 2008 godini na Klinici za kardiologiju, odeljenja invazivne dijagnostike i pejsmejkera, do sada su ugrađena 2 loop rekordera pacijentima sa sinkopama nejasne etiologije, koje konvencionalnim neinvazivnim metodama nisu dokazane. Kod prvog pacijenta na prvoj kontroli koja je usledila nakon 14 dana od ugradnje (pacijent je došao na skidanje konaca), registrovana je pauza u srčanom radu od 3.8 sec, tako da je postavljena indikacija za ugradnju stalnog pejsmejkera, koji je pacijent i dobio nakon nekoliko dana. Drugi pacijent je još uvek u programu redovnih kontrola.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 6

  1. Bejtić Alma 12.05.2015

    Poštovani, moj problem je slijedeći. Kao curice još i ja i starija sestra smo nakratko gubile svijest. . To traje do 15tak sekundi ali zna da bude pojedinim danima veoma često. Sestra je ozdravila tokom menstrualnog perioda dok ja i danas sa 30 godina imam taj poremećaj koji sse desi vrlo rijetko ali ipak ne nestaje. U tom trenu ja izgubim svijest ali ne gubim ravnnotežu samo imam potrebu da mi sagovornik kaže dokle sam došla u priči ili mi treba više minuta da se sama sjetim. . . Na izgled ako mi se to desi u toku priče počnem da nerazgovjetno mrmljam i treptaji očnih kapaka su brži. Kompleks mi je to u slučaju da se ne usuđujem sjesti sama za volan iako imam položen vozački ispit. Mnogo hvala ako mi precizirate šta bi to moglo da bude. Nisam nikada snimala glavu. Srdačan pozdrav


  2. Nela 15.10.2008

    Odličan članak koji nam, pored ostalog, na lep način pokazuje koja je funkcija loop rekordera i koliku ulogu uzima u postavljanju dijagnoze a samim tim i započinjanju adekvatne terapije (kako u svetu tako i u Nišu). Ukoliko je dr Kostić- autor, zaista mlađi lekar, onda ovaj članak još više dobija na značaju.


  3. milena 09.10.2008

    Autor članka je odlično objasnio veoma složen medicinski problem i način njegovog rešavanja.Klinika za kardiologiju u Nišu je zaista napredovala kako u pogledu opreme za ovakve procedure, tako i lekara predanih i izuzetnih stručnjaka, kao što je i autor članka, koji zaista rade sa punim srcem za naše srce!


  4. Ljiljana 07.10.2008

    Lepo je videti mlade stručnjake da uvode nove metode u lečenju. Hvala bogu da je Niš, bar što se tiče kliničkog centra blizu Beograda


  5. mihajlo 06.10.2008

    Niš je doziveo najzad da se nosi sa svetskim centrima po onome sta se radi na klinici za kardiologiju, zajedno sa ovakvim mladim stručnjacima. Samo napred


  6. Dušan 05.10.2008

    Odličan i poučan članak, s obzirom da je svako makar jednom u životu imao ovakva iskustva, lična ili u svojoj okolini.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde