Iznenadna srčana smrt se može sprečiti


Iznenadna srčana smrt predstavlja izuzetno veliki problem u srednje i visoko razvijenim zemljama jer je često njena prva ekspresija istovremeno i poslednja. Ona je prirodna, neočekivana smrt, usled srčanih uzroka, koja nastaje unutar jednog sata od početka akutnih simptoma u naizgled zdrave osobe ili u bolesnika sa prethodno stabilnim stanjem bolesti. Iznenadna srčana smrt se najčešće dešava van bolnice, često u kući tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, na radnom mestu tokom sportskih ili rekreativnih aktivnosti. Od ukupnog broja iznenadnih srčanih smrti nešto više od 2/3 uzrokovane su različitim kategorijama koronarne bolesti. Smrtni ishod u opštoj populaciji koji je posledica srčanog zastoja je izvesno povezana sa faktorima rizika koji su precizno prepoznati  idefinisani. Na ove faktore je moguće delovati preventivno. Veliki broj studija je potvrdio da su maligne aritmije iz grupe tkzv. komorskih aritmija najčešći neposredni uzrok smrti. Komorska tahikardija, monomorfna ili polimorfna, ventrikularna fibrilacija su najčešće povezivani poremećaji sa fenomenom iznenadne srčane smrti.

Implantabilni kardioverter defibrilatori

Implantabilni kardioverter defibrilatori(ICD) su uredjaji koji su napravljeni da prvenstveno sprovedu terapiju protiv životno ugrožavajućih poremećaja srčanog ritma. Današnji defibrilatori su izgledom i funkcijom slični antibradikardnim pejsmejkerima. Koriste litijumsko vanadijumsku bateriju zbog pouzadanosti izvora energije i vremena eksploatacije. Elektrode koje endovenskim putem se plasiraju u desnu komoru su nešto većeg promera od standardnih bipolarnih elektroda.
 
Ugradnja ovakvih uredjaja je identična ugradnji standardnih pejsmejkera. Nakon pripreme operativnog polja, u lokalnoj anesteziji, i preparaciji v.cephalicae ili punkcije v.subclaviae plasira se elektroda endovenskim putem, najčešće u vrh desne komore. U slučaju da je neophodno, ovaj uredjaj se može i testirati, kada putem opšte anestezije pacijenta uvedemo u anesteziju, veštački izazovemo maligne poremećaje ritma i testiramo ICD koji te iste poremećaje prekida svojom terapijom.

Kako funkcioniše ICD?

Detekcija poremećaja srčanog ritma je specifična i osnovna funkcija ICD. Ova detekcija je zasnovana na srčanom ritmu, frekvenciji ali zahteva i individualno programiranje, praktično za svakog pacijenta. Terapija aritmija ICD podrazumeva nekoliko osnovnih terapijskih pristupa kao što su antitahikardija pejsing, kardioverzija komorske tahikardije i defibrilacija komorske fibrilacije.  Zbog potrebe produžetka baterije pejsmejkera ali i činjenice da je defibrilacija za pacijente izuzetno neprijatna, uznemiravajuća i bolna, razvijene su programske mogućnosti antitahikardne stimulacije pejsmejkerom. Kod nekih bolesnika su ove forme terapije sasvim dovoljne da prekinu životno ugrožavajuće poremećaje srčanog ritma, te se pejsmejker programira da prvo reaguje ovim vidom terapije, koji je bezbolan i pacijent ih oseti kao palpitacije.

ICD monitoring

ICD ima mogućnost memorijskog zapisa dogadjaja koji je zahtevao neku od formi terapije ili je programirano da se odredjenim parametrima definisani poremećaj srčanog ritma zapiše u memoriju pejsmejkera. Kasnije na kontroli kod lekara je moguće EKG isčitati i analizirati da li je terapija odgovarala poremećaju ritma. U odnosu na nalaz, lekar može korigovati terapiju i eventualno promeniti ako treba. Na ovaj način se stalno individualno programiranje prilagodjava bolesniku i njegovim potrebama sa ciljem da se broj defibrilacija svede na prihvatljiv minimum a da se sigurnost bolesnika ne ugrozi.

Zlatni standard u prevenciji iznenadne srčane smrti

Terapija implantabilnim kardioverter defibrilatorom predstavlja danas opšte prihvaćenu terapiju izbora u terapiji prevencije naprasne srčane smrti. Dalji tehnološki razvoj će svakako biti od presudnog značaja za širu primenu ove vrste terapije, jer i pored značajnog porasta broja ugradjenih aparata, broj onima kojima bi bili potrebni je značajno veći. Veliki uticaj ima i ekonomski aspekt i mogućnosti države da korisnicima zdravstvene zaštite priušti ovu vrstu terapije. Značajno je da se u poslednjij deceniji polje primene proširilo i na indikaciona područja primarne prevencije iznenadne smrti, a posebno i razvoj resinhronizacionog implantabilnog kardioverter defibrilatora, čime se tržište okreće i terapiji srčane slabosti.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. Allomanny 13.04.2011

    Vrlo zanimljivo, hvala


  2. Rada 22.03.2011

    Na gornju temu poslala sam svoj komentar, tačnije rečeno svoje iskustvo sa icd defibrilatorom. Vidim da taj komentar niste objavili, odnosno da je obrisan. Ne znam zbog čega. Mislim da pacijeti treba da znaju sve dobre i loše strane bilo kog leka ili lečenja, pa da na osnovu toga odluče o svom lečenju.


  3. Rada 20.03.2011

    Pošto sam jedan od pacijenata koji ima ugrađen icd defibrilator, a doživela sam negativno iskustvo- "zbog iznenadne smrti" aktivirao mi se aparat - elaktrošokovima - bilo ih je oko dvadeset, a prestali su tek kad je stigla hitna pomoć- dali su mi infuziju propafena i to je pretpostavljam dovelo srce u normalu i zaustavilo elektrošokove. Od tada stalno postavljam pitanje šta bi se desilo da hitna pomoć nije stigla? (ležala sam na travnjaku ade elektrošokovi su me razbijali-bacali, a hitnoj pomoći je trebalo 45 minuta da stigne) međutim, mogla sam da budem negde gde nema hitne pomoći - znači ubili bi me elektrošokovi - odnosno moj icd. Ili ne bi, možda bi se on sam zaustavio. . . . . Od tada, a evo prošlo je godinu dana ja živim u većitom strahu da se to ponovo nedesi, ne idem nigde, otišla sam u invalidsku penziju, sedim i pitam se da li je trebalo da ugrađujem icd? Šta sam time dobila? U našoj srbiji čak ni zdravstveni radnici ne prave razliku između pejsmejkera i defibrilatora, tako da teško može neko i da vam pomogne ako to čudo poludi. Čitala sam u americi pacijenti sa ugrađenim icd dobiju uputstvo i spisak gradova, zemalja gde mogu da putuju, letuju-zimuju, gde su zdrvstveni centri obezbeđeni da mogu da pruže pomoć takvim pacijentima. To je bogami veliki spisak, imaju izbor. Ja nisam dobila ni uputsto, priznajem dobila sam za pejsmejker, ali za defibrilator nije bilo, pa mi je rečeno "ma to vam je jedno te isto" nije isto i to treba reči pacijentima. Evo sad stalno mislim kako da pokrenem postupak da tražim da mi se vadi icd. Možda zvuči glupo, ali stalno se pitam - ako mi srce stane, iznenadna smrt, pa bolje i to nego da me satima ubija moj defibrilator - pod pretpostavkom da živim normalno, putujem, šetam. . . Sa svojim ličnim iskustvom mislim da je "iznenadna smrt"božiji dar.


  4. milja 19.01.2010

    Drago mi je sto negde ima pomoci i strucnih lica da pomognu pacijentima sa srcanim oboljenjima. Nazalost nije svuda tako. Iz licnog iskustva odgovorno tvrdim da u mom gradu a i okolnim gradovima nemamo adekvatnog kardiologa. Jedina mogucnost adekvatnog lecenja namje odlazak u srbiju u poznate centre gde se nalaze vrhunski strucnjaci ali za to je potreban veliki novac! A sta da radimo mi obicni smrtnici koji ne mozemo sebi da priustimo takvo lecenje!? U svakom slucaju jako mi je drago sto ce te bar nekome pomoci!


  5. Marija 18.01.2010

    Mislim da grad Nis treba biti ponosan na strucnu obucenost mladih kadrova klinike za kvb kc nis, a i njihovih mentora koji su bili generatori postignutih uspeha, jer metoda koje prezentovana se identicno radi u rusiji, americi, u svim evropskim kardio centrima. Mladom autoru zelim da ima laku ruku i manje posla.


  6. predrag 18.01.2010

    Smatram da ce ovakav terapijski pristup, a i dalji tehnolosko-medicinski razvoj ove metode omoguciti stvaranje zdravog drustva, bez obzira na trenutni ekonomski aspekt pojedinca a i mogucnost drzave da izadje u susret pojedincu da priusti ovu terapiju.


  7. Kostić Milena 18.01.2010

    Bravo za doktora koji je napisao ovako lep i poučan članak! A mora da je doktor i lep čovek


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde