Uzrok nastanka
Iako uzrok plućne hipertenzije nije poznat, mnogi etiološki faktori dovođeni su u vezu sa ovom bolešću. Kao mogući uzrok najčešće su navođene ponavljane asimptomatske sitne plućne embolije koje se rasipaju u zahvaćenom delu pluća i otežavaju ili smanjuju protok kroz taj deo pluća. Ponavljajući se, asimptomatske plućne embolije remete deo po deo plućne mreže, čime otežavaju protok krvi i uzrokuju povećanje tenzije. Smatra se isto tako, da tromboembolijski procesi u sitnim plućnim arterijama mogu da nastanu u samim plućnim arteriolama pojavom tromboze.
U skorije vreme pretpostavlja se da bi osnovni poremećaj mogao da bude disfunkcija endotela plućnih krvnih sudova. U nekim slučajevima plućna hipertenzija je posledica parazitarnih oboljenja, kao što je šistozomijaza ili filarijaza, ili višestrukih tromboza plućne arterije usled oboljenja srpastih ćelija.
Opisani su i drugi etiološki činioci, među njima kolagene vaskularne bolesti (nodozni poliarteritis, Takayasu arteritis) koje se mogu javiti uz PPH. Zatim upotreba anorektičnog sredstva aminorex fumarata može se dovesti u vezu sa PPH, kao i alkaloidi biljaka iz biljnih čajeva, potom oralna kontraceptivna sredstva koja izazivaju hiperkoagubilno stanje. Poznati su kongenitalni slučajevi bolesti, a u nekim porodicama zabeleženo je više slučajeva PPH.
Klinička slika
Pacijenti sa PPH žale se na bol u grudima, koji može da se širi ka vratu i verovatno je posledica ishemije subendokardnog sloja desne komore i rastezanja plućne arterije. Nekada jak bol u grudima može biti prouzrokovan disekcijom glavnog plućne arterije. Drugi simptomi su slabost, zamor, dispneja (otežano disanje) pri naporu i sinkopa (kratkotajan gubitak svesti). Proširena plućna arterija može vršiti pritisak na levi larinksni rekurentni nerv i izazvati promuklost. Retko se javljaju kašalj i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Često nastupa neočekivana i neobjašnjiva smrt. Terminalnu fazu bolesti obično karakteriše insuficijencija desnog srca. U kasnijem toku bolesti mogu biti prisutni znaci slabosti desne komore (hepatomegalija - uvećanje jetre, periferni otoci i ascites - nakupljanje tečnosti u trbuhu). Kod nekih pacijenata javlja se periferna cijanoza.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, rendgenografije srca i pluća, EKG-a, kateterizacije srca, ultrazvuka.
Lečenje
Medikamentna terapija (nitroprusid, hidralazin, diazoksid, beta agonisti-terbutalin, izoproterenol, kalcijumski antagonisti-nifedipin, verapamil) kod nekih pacijenata može dovesti do kliničkog i hemodinamskog poboljšanja, mada nema dovoljno podataka o tome da utiče na produžavanje života pacijenata. Povoljni hemodinamski efekti oralne terapije medikamentima kao što su diazoksid ili hidralazin mogu da potraju više meseci. Pre odluke o dugoročnoj terapiji ovim medikamentima potrebno je proveriti njihovu efikasnost i otkriti eventualne neželjene efekte. Danas se uspešno primenjuje hirurška metoda lečenja (transplantacija srca i pluća) i njeno dalje usavršavanje pruža nadu za lečenje nekih pacijenata sa primarnom plućnom hipertenzijom.
Povezani tekstovi:
05.04.2021 uradio sam CT pluća gde mi je radiolog ,koji je čitao snimak u izveštaju napisao da imam uvećanu plućnu arteriju 3,9 cm što može da bude posledica plućne hipertenzije.Zanima me koliki je promer normalne veličine pomenute arterije.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti