HOBP - Hronična opstruktivna bolest pluća

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je dugotrajno i postepeno progresivno oboljenje disajnog sistema koje pogađa gotovo 10% odraslih osoba. Nažalost, često ostaje neprepoznata i neadekvatno lečena, iako značajno utiče na kvalitet života.

Ova bolest nije nova – predstavlja objedinjeni termin za dva stanja koja su se ranije dijagnostikovala kao hronični bronhitis i plućni emfizem. Većina obolelih ima kombinovane simptome oba poremećaja, dok kod nekih preovlađuje jedno od njih. Kod određenih pacijenata HOBP se javlja paralelno sa astmom.

U pitanju je bolest koja se obično javlja u srednjem i starijem životnom dobu, najčešće kao posledica višegodišnjeg izlaganja štetnim česticama iz okoline, posebno duvanskom dimu.

Simptomi i tegobe HOBP-a

Najčešći znaci HOBP-a uključuju:

• uporan kašalj koji je često praćen iskašljavanjem sekreta,
• osećaj nedostatka vazduha, naročito pri fizičkom naporu,
• „zviždanje“ ili „sviranje“ u grudima pri disanju.

Mnogi simptome pripisuju starenju, iako su oni rani znaci ozbiljne plućne bolesti. U početku se javlja otežano disanje prilikom većeg napora, a kasnije i pri lakim aktivnostima poput penjanja uz stepenice ili jutarnjeg spremanja.

„Bolest prolazi kroz faze stabilnosti, ali su česta i pogoršanja (egzacerbacije), tokom kojih dolazi do naglog pojačanja simptoma i potrebe za promenom terapije“, objašnjava prof. dr Milenković.

Dijagnoza HOBP-a

Da bi se HOBP dijagnostikovala, lekar prvo obavlja razgovor s pacijentom o simptomima, pušačkoj navici i mogućim izloženostima na radnom mestu. Zatim sledi detaljan klinički pregled, a potom i dodatna dijagnostika:

• spirometrija (najvažniji test za potvrdu HOBP),
• rendgenski snimak pluća,
• analiza krvi i ispljuvka,
• pulsna oksimetrija,
• u pojedinim slučajevima i CT skener, bronhoskopija ili gasna analiza krvi.

Bez spirometrijskog testa nije moguće precizno potvrditi dijagnozu ove bolesti.

Uzroci nastanka HOBP-a

Glavni uzročni faktor HOBP-a jeste pušenje. Više od 80% osoba sa ovom dijagnozom su sadašnji ili bivši pušači. Međutim, bolest se može javiti i kod nepušača usled:

• dugotrajnog udisanja prašine i štetnih isparenja na poslu,
• zagađenog vazduha u zatvorenom (npr. loženje drveta ili uglja bez adekvatne ventilacije),
• spoljnog zagađenja, iako je njegov uticaj manji,
• pasivnog pušenja,
• retke nasledne bolesti – nedostatka alfa-1-antitripsina, koja povećava rizik od emfizema u mlađem životnom dobu.

Lečenje HOBP-a

Najvažniji korak u lečenju je potpuno prekidanje pušenja i uklanjanje svih štetnih uticaja iz okoline.

Terapija uključuje:

• inhalacione lekove (bronhodilatatore koji šire disajne puteve i kortikosteroide koji smanjuju zapaljenje)
• kiseoničku terapiju za pacijente sa smanjenim zasićenjem krvi kiseonikom,
• pulmološku rehabilitaciju i fizičku aktivnost,
• vakcinaciju protiv gripa i pneumokoka,
• kod težih oblika – podrška aparata za disanje ili čak transplantacija pluća.

Redovno praćenje i pravilna terapija omogućavaju kontrolu simptoma i usporavanje napredovanja bolesti.

Šta se događa ako se HOBP ne leči?

Bez odgovarajućeg lečenja, HOBP se postepeno pogoršava i može dovesti do ozbiljnih poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju, pa čak i potpune zavisnosti od kiseonika i stalne nege. Bolest može značajno skratiti životni vek ako se zanemari.

Može li HOBP da se spreči?

 „Dobra vest je da HOBP u velikom broju slučajeva može biti sprečena. Ključ prevencije je izbegavanje poznatih faktora rizika, pre svega prestanak pušenja i smanjenje izloženosti zagađivačima u radnom i životnom okruženju”, objašnjava prof. dr Milenković.