Bronhoskopija


Bronhoskopija je direktno posmatranje dušnika i bronhija koj se vrši sa tankim i fleksibilnim instrumentom-bronhoskopom.

Bronhoskopija dozvoljava neposredno sagledavanje i intervencije u unutrašnjosti traheobronhnog stabla. U toku bronhoskopije moguće je uzeti bris i biopsije sluznice bronha i vidljive patološke lezije, uraditi iglenu biopsiju kroz zid traheje (transtrahejski) ili bronha (transbronhno) okolnih žlezda ili plućnog parenhima, uzeti nekontaminiran sputum iz donjih disajnih puteva, isprati sekret iz bronha i alveola (bronhoalveolna lavaža) u cilju daljih bakterioloških ili citoloških pregleda i sprovesti određene terapijske postupke.


Pri tome se koriste rigidni i fleksibilni bronhoskopi. Rigidni bronhoskopi su metalne cevi širokih lumena koje obezbeđuju dobro ventilisanje bolesnika i lakše izvođenje potrebnih intervencija. Mana im je da zahtevaju opštu anesteziju i da je kroz njih moguće sagledati samo lobusne bronhe i otvore nekih segmentnih bronha.


Fiberbronhoskopi su sastavljeni od optičkih vlakana, savitljivi su i omogućuju pregled svih segmentnih i subsegmentnih bronha, biopsiju plućnog parenhima, a uz pomoć rendgenoskopije omogućuju i biopsiju lezija koje se ne vide direktno kroz bronhoskop. Mada nešto uži radni kanal fiberbronhoskopa otežava složenije intervencije, činjenica da se pregled obično obavlja u lokalnoj anesteziji, po potrebi i u bolesničkoj sobi, uz pomenuto dublje i lakše prodiranje instrumenta, stavlja fiberbronhoskop u prvi plan.


Najčešći razlog za bronhoskopiju

Najčešći razlog za bronhoskopiju jesu dijagnostikovanje i potvrda tipa neoplazmi u disajnim putevima i plućnom parenhimu, preoperacijska procena, izolovanje mikroorganizama u slučaju nejasnih ili upornih infekcija, biopsija hilusnih žlezda i postavljanje dijagnoze intersticijskih bolesti. Hemoptizije neutvrđene etiologije predstavljaju strogu grupu indikacija za bronhološko ispitivanje. Dugotrajan, neobjašnjen kašalj i stridor su takođe razlog za bronhološko ispitivanje. Nalaz M. tuberculosis u sputumu osoba čije rendgenografije pluća ne objašnjavaju dobijeni nalaz, ili jasna rendgenska sumnja na tuberkulozu bez bakteriološke potvrde takođe zahtevaju bronhoskopiju. Slično je kada su u pitanju gljivične infekcije.


Indikacije za terapijsku bronhoskopiju su: vađenje stranog tela, odstranjenje sekreta u bronhoopstrukciji ili atelektazi izazvanoj zadržanim sekretom, lavaža disajnih puteva ili alveola, mehaničko odstranjivanje manjih endobronhnih tumefakcija (polipa, adenom), laserska i krioterapija I endolumensko zračenje.


Bronhološka, posebno fiberbronhoskopska ispitivanja su u osnovi bezbedna i retke su neželjene posledice. Najozbiljnije komplikcije su krvarenje u toku biopsija, zastoj srca, druge disritmije srca, laringo i bronhospazam, pneumotoraks i posleinterventne groznice i pneumonije. Letalni ishodi su retki.


Rizik predstavljaju bolesnici koji imaju trajnu hipoksemiju, ishemičku bolest srca, teže poremećaje srčanog ritma, hemorgijsku dijatezu. U ovakvih bolesnika, ako je  neophodno bronhološko ispitivanje, sprovode se posebne mere: oksigenoterapija, monitorisanje srčanog rada i sl. Da bi se izbegli neželjeni incidenti i tačnije dijagnostikovali, pre bronhoskopije potreban je pažljiv klinički pregled, rendgenološka obrada, ispitivanje disajne funkcije, pregled srca i laboratorijske analize krvi. U krvi je potrebno odrediti vreme krvarenja, trombocite, eritrocite, hemoglobin, holinesterazu i elektrolite. Bolesnik se upozori da na dan pregleda ne doručkuje, ne unosi tečnost ili lekove i ne konzumira cigarete.
 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Danijela 12.01.2012

    Prosle godine mi je radjena bronhoskopija, bez anestezije. Da li je to dozvoljeno?


  2. Valentino 12.11.2009

    ... jel normalna temperatura poslije zahvata bronhoskopije ???


  3. srculence 18.05.2009

    Možete li mi samo reći da li boli?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde