Bronhijalna astma kod dece

Astma je hronična inflamatorna bolest pluća koju karakteriše povremena opstrukcija disajnih puteva-bronhija, uzrokujući otežano disanje. Opstrukcija se dešava zbog preosetljivosti mišića u bronhi, pojačanog izlučivanja sekreta, otoka i nadutosti zida disajnih puteva.

Simptomi astme kod dece

Pored toga što dete teško diše, posebno otežano izdiše vazduh, često se čuje i zviždanje u plućima. Nekada se javi i kašalj.

„Astma je uvek ozbiljna bolest, ali je najugroženije dete koje bolest ne leči”, ističe dr Kovačević.

Svakako da je najteže detetu koje skoro svakog meseca ima otežano disanje ili potrebu da uzme lek da bi bolje disalo.

Komplikacije astme kod dece

Astma ne postoji van bronhija. Astma može biti teška i po život opasna i nju karakteriše pad nivoa kiseonika u krvi, tzv. hipoksija zbog koje je dete često modro oko usta i na prstima, uznemireno ili veoma mirno.

Otežano disanje može biti sasvim nečujno i takvo dete mora se hitno smestiti u odeljenje intenzivne terapije.

Najvažnije posledice odnose se na funkciju pluća i mnogo studija i posmatranja je pokazalo da čak i prvi napad astme ili opstrukcije i “wheezing” ostavlja sniženu funkciju pluća u 16. godini. To znači da od samog početka proces zapaljenja koji je osnovni u svakoj astmi, bez obzira šta je dovelo do bolesti, napreduje i remodelira disajni put.

Sve to menja kvalitet života deteta prema lošijem, ograničavajući i njegove fizičke mogućnosti.

Prevencija i kontrola astme

Izbegavanje okidača 

U zavisnosti od vrste astme, odnosno da li je vezana za alergiju ili nije, treba izbegavati direktne okidače.

• Ako su u pitanju grinje i prašina, postupati po preporukama za smanjenje koncentracije grinja u kući, gde je najvažnije da nema vlage.
• Ako su izazivači virusi ili bakterije, onda dete treba redovno vakcinisati i tako smanjiti mogućnost razboljevanja od onih virusa i bakterija koje izazivaju napade astme.

Uticaj kvaliteta vazduha

„Veliki značaj u održavanju zdravlja celog disajnog sistema ima kvalitet vazduha koji, posebno tokom jeseni i zime, ima vrlo loše i nezdrave karakteristike, pa treba voditi računa kada se i gde dete šeta. Veliku štetu nanosi i duvanski dim”, navodi dr Kovačević.

Terapija i lečenje astme

Ciljevi terapije

„Naravno da je moguće sprečiti napad astme i to je i cilj terapije. Treba biti pozitivan prema upotrebi lekova i pridržavati se uputstva koje lekar preporuči. Fizička aktivnost je apsolutno preporučena i ona pomaže dobrom razvoju i pluća i bronhija”, objašnjava dr Kovačević.

Principi lečenja

Osnovni principi lečenja astme su MART – održavanje i oslobađanje disajnog sistema lekovima koji su najčešće upakovani u takozvane mernodozne inhalere ili popularno “pumpice”. To su neadiktivni lekovi tako da ne izazivaju nikakvu zavisnost kod deteta i dozno su prilagođeni svakom uzrastu.

Lekovi su za brzu pomoć i brzu relaksaciju bronha što omogućava bolje disanje i lekovi za dugotrajno smirivanje zapaljenja u disajnim putevima, što su uglavnom kortikosteroidi.

Postoji i niz drugih lekova koji se po potrebi i primereno svakom pacijentu mogu dodati povremeno ili kao stalna pomoć.

Značaj redovnih pregleda

„Kada dete započne terapiju i ima dobar terapijski odgovor, pregledi su jednom mesečno do potpunog nestanka svih simptoma, posle toga u zavisnosti od bolesnika i težine astme na tri ili na šest meseci”, zaključuje dr Kovačević.