Bronhijalna astma - simptomi i lečenje

Bronhijalna astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje pogađa milione ljudi širom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije živi sa ovim stanjem.

U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaljenje disajnih puteva, povećana osetljivost bronhija i povremene epizode otežanog disanja usled suženja disajnih kanala.

Astma može imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno.

Koji su najčešći simptomi bronhijalne astme?

Osobe koje imaju astmu često se žale na:

• otežano disanje - naročito tokom fizičke aktivnosti ili noću,
• uporan kašalj,
• sviranje ili pištanje u grudima,
• osećaj zamaranja i slabiju toleranciju napora.

Simptomi se obično javljaju u talasima i mogu biti izraženiji u određenim godišnjim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.

Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

• detaljnog razgovora s pacijentom o tegobama,
• kliničkog pregleda pluća - gde se mogu čuti karakteristični zvuci (wheezing),
• funkcionalnih testova pluća - pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet pluća, uz praćenje promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. "Ventolinski test")

Uzroci nastanka bronhijalne astme

Najčešći uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okruženju poput:

• kućne prašine,
• polena,
• buđi ili dlaka kućnih ljubimaca.

Iako nije uvek jasno zbog čega dolazi do trajnog zapaljenja i preosetljivosti disajnih puteva, zna se da određene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.

Način lečenja bronhijalne astme

Terapija se temelji na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaljenskog procesa u disajnim putevima pomoću inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od težine simptoma, mogu se dodavati i:

• bronhodilatatori,
• lekovi protiv upale,
• biološka terapija (kod težih oblika).

„Pravovremena i redovna terapija značajno poboljšava kvalitet života”, naglašava prof. dr Milenković.

Šta se dešava, ako se astma ne leči?

Kod blažih oblika, terapija se primenjuje po potrebi. Međutim, kod umerenih i težih formi bolesti, svakodnevna terapija je ključna za normalno funkcionisanje.

Bez odgovarajućeg lečenja, astma može ozbiljno narušiti sposobnost disanja, ograničiti svakodnevne aktivnosti i, u retkim slučajevima, dovesti do teških komplikacija pa čak i smrtnog ishoda.

Da li se astma može sprečiti?

„Trenutno ne postoji način da se pojava astme u potpunosti spreči, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom. Ipak, izbegavanje poznatih okidača i dosledna primena terapije mogu omogućiti potpunu kontrolu bolesti – tako da simptomi budu minimalni ili potpuno odsutni”, ističe prof. dr Milenković.