Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)

HOBP može da bude smrtonosna bolest | Tipovi | Dijagnostika | Lečenje

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je bolest pluća u čijoj se osnovi nalazi suženje disajnih puteva - opstrukcija bronhija.

HOBP se manifestuje specifičnim simptomima kao što su nedostatak vazduha, kašalj i iskašljavanje, kao i sviranje u grudima. Ukoliko pacijent kašlje i iskašljava tri meseca godišnje u toku poslednje dve godine, postoji sumnja da boluje od ove bolesti. Navedene tegobe najčešće prati osećaj nedostatka vazduha, koji vremenom može da se pogorša do tog stepena da pacijent ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti.

HOBP je kompleksna bolest koju mogu da sačinjavaju dva klinička entiteta, a to su:

  • Hronični opstruktivni bronhitis gde je dominantna tegoba: kašalj sa iskašljavanjem, osećaj nedostatka vazduha.
  • Emfizem pluća kod koga je dominantna tegoba progresivno zamaranje, a u čijoj osnovi stoje nepovratne promene u plemenitom plućnom tkivu, sa raskidanjem tzv. alveola i formiranjem delova pluća koju su prepunjeni vazduhom i potpuno nefukcionalni (emfizemske bule).

Kod većine pacijenata postoji kombinacija ovih dveju bolesti.

Hronična opstruktivna bolest pluća može da bude smrtonosna

Na četvrtom je mestu po uzroku smrti u SAD-u, te se smatra bolešću koju konstantno treba pratiti kako ne bi došlo do komplikacija. Godišnje u svetu od ove bolesti i njenih komplikacija umre 2,75 miliona ljudi, a u svetu boluje oko sto miliona ljudi, ali se i dalje kasno dijagnostikuje. Većina bolesnika nije ni svesna bolesti sve dok ona ne počne da se manifestuje kroz ozbiljne komplikacije.

Faktori rizika za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća su pušenjeaerozagađenje, koje se naročito pojačava u zimskim mesecima zbog upotrebe raznih vrsta goriva. Može da postoji i genetska predispozicija za razvoj ove bolesti.

Osnovni simptom je kašalj sa iskašljavanjem i osećaj nedostatka vazduha. Kašalj je hroničan, sa iskašljavanjem gustog šlajma. Ispljuvak je obično bele boje, mada može biti i obojen i penušav. Kašalj je često praćen disponojom - osećajem nedostatka vazduha koji se pogoršava pri naporu ili u toku respiratorne infekcije. Takođe, simptomi mogu da budu i specifičan noćni kašalj, kao i pomodrelost lica, usana i prstiju.

Ukoliko dođe do komplikacija u vidu otkazivanja funkcije pluća i gomilanja u krvi ugljen-dioksida mogu nastati nemir, drhtanje, crvenilo očiju, pospanost, otoci na nogama, nabrekle vene vrata. Takođe, moguće je da postoji i poseban izgled noktiju, koji podsećaju na sahatno staklo.

Dodatni simptomi mogu biti i iskašljavanje krvi, mršavljenje i depresivnost. Ponekad pacijenti ne obraćaju pažnju na simptome bolesti, pogotovo ako se oni postepeno razvijaju. Pacijenti obično misle da se radi o posledici pušenja, starenja ili pada kondicije. Lekaru se zato jave kasno, kada je bolest odmakla.

Tipovi hronične opstruktivne bolesti pluća

  • Pink puffer-borac: kahektični - pacijent je izrazito mršav, sa dispnejom - osećajem gubitka vazduha, relativno normalnim zasićenjem krvi kiseonikom. Kod ovih pacijenata postoji pretežna emfizemska komponenta.
  • Blue bloater: zadovoljni pacijent koji ima višak kilograma, ali sa padom koncentracije kiseonika, pospan i često modar.

Većina pacijenata se nalazi između ova dva ekstrema. Ukoliko se bolest ne leči, može da dođe do trajnog smanjivanja koncentracije kiseonika u krvi, te je u krajnjem stadijumu bolesti pacijentima neophodan kiseonik u terapiji.

Dijagnostika hronične opstruktivne bolesti pluća

Rana dijagnoza bolesti je vrlo jednostavna, a za dijagnostikovanje bolesti je potrebno uraditi spirometriju, vrlo jednostavnu metodu merenja kapaciteta pluća. U 2000. godini u svetu je dijagnostikovano 10 miliona obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća, a spirometrijski je iste godine dokazano da od hroničneopstruktivne bolesti pluća boluje još 24 miliona ljudi. Dakle, pre dvadesetak godina smo saznali da je ova bolest sveprisutna i da mnogi od nje boluju, te je današnji podatak od 100 miliona dijagnostikovanih pacijenata dobar korak ka unapređenju života obolelih, kao i ka smanjenju smrtnosti od ove bolesti.

U spirometrijskim pregledima, pokazatelj težine HOBP je odnos količina izdahnutog vazduha u prvoj sekundi, kada pacijent maksimalno brzo izdiše (forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi-FEV 1) i ukupne količine izdahnutog vazduha (VK), izraženo u procentima.

U svetu i kod nas se za dijagnostiku i terapiju HOBP promenjuje tzv. GOLD klasifikacija (Globalna inicijativa za borbu protiv HOBP). Prema kriterijumima koje ovaj protokol propisuje, HOBP može biti:

  • blaga - Fev1>80% Fev1/VK<70%,
  • umereno teška - Fev1 50-80% Fev1/VK<70%,
  • teška Fev1 - 30-50% Fev1/VK<70%,
  • izuzetno teška - Fev1<30% Fev1/VK<70%.

Važno je kod bolesnika sa HOBP isključiti druge bolesti sa sličnim simptomima, kao što su bronhijalna astma, karcinom pluća, otkazivanje srca iz drugih razloga, proširenja bronhija i upala sinusa.

Lečenje hronične opstruktivne bolesti pluća

Terapija uključuje mere vezane za smanjivanje faktora rizika, kao što su prestanak pušenja, izbegavanje aerozagađenja, vakcinaciju protiv gripa i najčešćih plućnih infekcija.

Od lekova koriste se tzv. bronhodilatatori - lekovi koji treba da prošire bronhije, kao i lekovi u vidu pumpica koji šire bronhije odmah ili čije delovanje traje dvanaest sati. Ovi lekovi mogu se primenjivati preko kućnih kompresivnih inhalatora u vidu inhalacija.

Važno mesto zauzimaju i tzv. lokalni koritkosteroidi, koji se koriste za dužu primenu i mogu biti kombinovani sa inhalacionim bronhodilatatorima. Proizvode se u vidu pumpica, diskova, turbhalera...

Ovi lekovi se mogu davati pacijentu u epizodama pogoršanja bolesti i u vidu infuzija.

Antibiotike treba uzimati strogo kontrolisano i isključivo po savetu lekara, tek onda kada pacijent ima povišenu temperaturu ili prebojen ispljuvak ili ispljuvak neprijatnog mirisa, kao i u slučaju upale pluća koja je česta komplikacija ove bolesti.

Za pacijente kod kojih je zbog nepovratnih promena došlo do teškog oštećenja plemenitog plućnog tkiva sa otkazivanjem pluća, obavezna je primena kiseonične terapije, najbolje putem oksigenokoncentratora, mašine koja kiseonik izdvaja iz vazduha. Kiseonik se kod takvih pacijenata koristi 16 do 18 sati preko sonde koja se stavlja u nos, pri čemu protok kisonika bude između 1,5 l i 2 l, te se tada očekuje umirenje simptoma.

Važno mesto u lečenju pripada i fizikalnoj terapiji respiratornog sistema, vežbama disanja, vibracionoj masaži i fizičkim vežbama koje su primerene stanju pacijenta.

U novije vreme, kod pacijenata sa znacima otkaza pluća preporučuje se i primena posebnih aparata koji pripadaju neinvazivnoj ventilaciji i koji se mogu takođe koristiti u kućnim uslovima. Pogoršanja HOBP uvek treba lečiti u bolničkim uslovima.


Podeli tekst:

Dr Tatjana Radosavljević je specijalista pneumoftiziologije. Osnivač je i vlasnik sopstveneordinacije za pulmologiju u kojoj svakodnevno vrši mnoge preglede.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde