Svaki 20. čovek na svetu pati od sleep apneje


Ilustracija, sleep apneja

Sleep apneja je prestanak disanja I /ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja, koji traju duže od deset sekundi. Najčešće se ova bolest povezuje sa hrkanjem.

Pacijenti koji hrču, u odredjenim intervalima prestaju da dišu (zaboravljaju da dišu), da bi posle izvesnog vremena uz jako glasno hrkanje, pokrete, pa čak i napor čitavog tela prodisali. O ovim dogadjajima obično svedoče partneri pacijenata, jer sam pacijent se toga ne seća.

Zbog svega ovoga, smanjuje se i dotok kiseonika, što može izazvati brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika.

Tipovi sleep apneje

  • OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA (OSA), koja nastaje kao posledica delimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva u snu, uz prisutan rad disajne muskulature. Uzrok ovog problema se nalazi u obliku grla, zbog čega se u dubokom snu zatvaraju disajni putevi.
  • CENTRALNA SLEEP APNEJA (CSA), nastaje zbog izostanka implusa koji centri za disanje šalju respiratornim mišićima u toku noći, te ne dolazi do disajnih pokreta, a samim tim i prekida disanja.
  • MEŠOVITA SLEEP APNEJA prestavlja kombinaciju ovih dveju vrsta.

Po težini, sleep apneja može biti:laka, srednje teška i teška.

Kod lake sleep apneje beleži se izmedju 5 i 15 prekida disanja na sat (tzv AHI indeks), srednje teška sleep apneja postoji  izmedju 15 i 30 prekida disanja na sat, a o teškoj sleep apneji govorimo ukoliko pacijent ima preko 30 prekida disanja na sat

Koliko često se javlja?

Svaki 20. čovek na svetu pati od sleep apneje. Čak 70 odsto hrkača, u toku života razvije sleep apneju.

Po najnovijim studijama, čak trećina vozača motornih vozila koji su zaspali u toku vožnje i na taj način doveli do saobraćajnih nesreća, bolovalo je od sleep apneje.

Rizik da obole od sleep apneje postoji kod osoba koje su gojazne, hrču, upotrebljavaju alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene, odredjeni oblik ždrela, ali neke pridružene bolesti.

Starosna dob nema značaja, a nešto češće oboljevaju muškarci.

Sleep apneju mogu imati čak i deca, ali je ona posledica uvećanja trećeg krajnika i leči se operacijom krajnika.

Simptomi sleep apneje

Posledice sleep apneje mogu biti brojne:povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udari, depresije. Svi ovi bolesnici imaju loš kvalitet života.

Dijagnoza sleep apneje

Dijagnoza se postavlja upotrebom specijalnih aparata koji, slično holteru, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge dogadjaje u toku spavanja. Metoda se zove polisomnografija, i bolesnik je priključen na aparat u toku spavanja.

Pacijent u toku spavanje nosi aparat sličan holteru. Ujutru se nalaz analizira, tako što se pregleda čitav proces spavanja, i iz nalaza se vidi da li pacijent ima prekide u disanju, koliko ih ima, i da li ima padove kiseenika u snu

Analizom svih tih podataka, postavlja se dijagnoza sleep apneje, ali se odredjuje i stepen težine bolesti.

Lečenje

Zavisno od vrste i težine bolesti, bolest se može lečiti na nekoliko načina. Najčešće se bolesniku preporučuje upotreba aparata koji preko posebnih maski koriste u snu koji se zove CPAP, i koji „diše umesto pacijenta“ u trenucima pauza u disanju. Ova terapija je dugotrajna, ali jako uspešna.

Jedan broj slućajeva lakih i srednje teških sleep apneje može da se leči se i hirurški od strane otorinolaringologa ili maksilofacijalnih hirurga. Postoje i specijalne proteze, za nos, vilicu ili jezik.

Kako posumnjati da bolujete od sleep apneje?

1. Da li Vam je neko rekao, ili sami primećujete da hrčete u većem delu noći? 

2. Da li hrčete glasno, da se to čuje iza zatvorenih vrata?

3. Da li Vam je neko rekao ili ste sami primetili da prestajete da dišete ili se borite za vazduh u snu, ponekad naglim, kratkim udasima, ili proizvodite zvukove slične krkljanju“?  

4. Da li ste umorni, isrpljeni ili pospani u toku dana?

5. Da li neočekivano zaspite u toku dana?

6. Da li vas san osvežava i odmara?

7. Da li ste se ikada uspavali za volanom?

8. Da li patite od gorušice ili povišenog krvnog pritiska i da li uzimate lekove?

9. Da li ste gojazni?  

10. Da li neko u porodici ima sleep apneju?

11. Da li Vam je neko rekao, ili sami primećujete da škrgućete zubima u toku noći?

12. Da li ste stariji od 50 godina?

13. Da li Vam je obim vrata veći od 40 cm?

14. Da li ste muškarac?

15. Da li Vam je težina veća od tzv idealne težine?

Ukoliko ste pozitivno odgovorili na tri i više pitanja, potrebno je da se obratite lekaru i uradite polisomnografiju.


Podeli tekst:

Dr Tatjana Radosavljević je specijalista pneumoftiziologije. Osnivač je i vlasnik sopstveneordinacije za pulmologiju u kojoj svakodnevno vrši mnoge preglede.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde