Pretraga po tagovima

CPAP terapija je dominantni oblik kratkotrajne i dugotrajne simptomatske terapije opstruktivne apneje u spavanju.

Do gušenja dolazi kada neki strani predmet ili komad hrane ostane zaglavljen u grlu, i tako sprečava čoveka da efikasno diše. Gušenje zaustavlja dotok kiseonika u mozak, zato je važno odmah reagovati i pružiti prvu pomoć što je brže moguće.

Posledice sleep apneje mogu biti brojne:povišen krvni pritisak, koronarna bolest, infarkt srca i popuštanje srca, moždani udari, depresije. Odgovorite na pitanja i saznajte da li ima razloga za sumnju da bolujete od sleep apneje.

Strana tela donjih vazdušnih puteva spadaju u najurgentnija stanja u medicini jer mogu za kratko vreme da dovedu do smrtnog ishoda usled ugušenja. Strana tela mogu da budu egzogenog i endogenog porekla.

Oštećenje traheje i bronha hemijskim sredstvima nastaju aspiracijom kaustika pri trovanju kaustičnim sredstvima (soda, esencija) ili aspiracijom želudačnog sadržaja povraćanog u snu, u alkoholisanom stanju, anesteziji i u komatoznih bolesnika. Poznata su i teška oštećenja bojnim otrovima u ratu. Pre svega su to zagušljivci (hlor, fozgen, difozgen) koji imaju selektivno dejstvo na respiratorne organe.

Mehaničke povrede traheje i bronha mogu da budu direktne i indirektne.

Laryngotracheobronchitis acuta suffocans - Jackson predstavlja akutno nespecifično zapaljenje sluzokože larinksa, traheje i bronhija koje se karakteriše obilnim lučenjem gustog sekreta, gušenjem, kašljem, cijanozom i visokom temperaturom.

Asfiksija znači gušenje, ugušenje. Da bi disanje bilo normalno, sastav vazduha mora biti odgovarajući, disajni otvori i putevi prolazni, funkcija centra za disanje očuvana, a sastav krvi i tkiva normalan. Poremećaj na bilo kom od navedenih nivoa dovodi do hipoksije ili anoksije. Hipoksija predstavlja smanjenu količinu kiseonika u tkivima, dok je potpuni nedostatak kiseonika označen kao anoksija. Krajnji rezultat hipoksije, hiperkapnije (nakupljanje ugljen dioksida) i acidoze je paraliza centra za disanje i ugušenje ili asfiksija.

Atrezija jednjaka izražena je nedostatkom jednjaka u raznim nivoima i može da ima nekoliko varijanti. U 87% slučajeva gornji segment jednjaka se slepo završava, dok donji deo komunicira sa trahejom. Ređe se nalaze atrezije ezofagusa bez spoja sa trahejom i traheoezofagealne fistule sa prolaznim jednjakom. Atrezija jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom proksimalnog ili oba dela jednjaka je izuzetno retka. AtrezIja jednjaka – javlja se u 1:3500 novorođene dece.

Astma je hronični inflamacijski proces u disajnim putevima koja se manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima i kašljem. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.

Dilatirana kardiomiopatija (prošireno srce) se karakteriše dilatacijom srčanih šupljina sa oštećenom pumpnom funkcijom, što se klinički najčešće manifestuje kongestivnom srčanom insuficijencijom.

Utapanje (utopljenje, udavljenje) označava prodor tečnosti u disajne puteve i asfiksiju (gušenje). Može nastati kao zadesno (neplivači, plivači zbog zamora, grčeva, panike, alkohola, infarkta, moždanog krvarenja, povrede kičme i glave pri skokovima u vodu), zatim samoubilačko (obično je kombinovano sa trovanjem ili ustreljivanjem nad vodom) i ubilačko (najčešće kao čedomorstvo).

Među uzrocima smrti zbog nesretnih slučajeva, gušenje stranim telom zauzima visoko šesto mesto. Najčešće se stranim telom guše deca u prve tri godine života, zatim stariji ljudi. Deca udahnu strano telo najčešće u periodu kada s tečne i kašaste prelaze na čvrstu hranu, ili kad stavljaju u usta sve što dohvate jer u to doba još ne razlikuju hranu od raznih predmeta i igračaka.

Hronično plućno srce (HPS) podrazumeva hipertrofiju (uvećanje) i / ili dilataciju (proširenje) desne komore kao posledicu funkcionalnih i strukturalnih oboljenja pluća i plućne vaskularne mreže.

Anatomski srce se sastoji iz desne pretkomore, leve pretkomore, desne komore i leve komore. Funkcionalno, postoji podela na levo i desno srce i među njima normalno nema komunikacije niti mešanja krvi. U desno srce utiče venska krv iz celog tela i odvodi se u plućni krvotok gde se oksigeniše, tj.obogaćuje kiseonikom koji je neophodan svim tkivima.