Rak pluća se leči


Kao i neke druge maligne bolesti, blagovremeno dijagnostikovan rak pluća danas može da se prevede u hroničnu bolest i u određenim slučajevima, da se leči novim target lekovima i imunološkom terapijom, kaže prof. dr Nevena Sečen, pneumoftiziolog i pulmolog onkolog. 

Rak pluća (karcinom bronha), jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90% slučajeva se javlja kod dugogodišnjih pušača. Ovaj opiminjući podatak, ukazuje na najveći faktor rizika za razvoj te bolesti, ali istovremeno potvrđuje i tezu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da se na mnoga onkološka oboljenja, pa i na ovo najsmrtonosnije, može delovati preventivno.

Prof. dr Nevena Sečen, pneumoftizolog, pulmolog i onkolog, načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha na Klinici za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine, ističe značaj preventivnog delovanja, prestankom pušenja kada je o pojedincima reč i akcijama kompletnog društva na iskorenjivanju ove štetne navike.

Preventivni sistematski pregledi sa radiološkim snimanjem pluća (niskodoznim CT grudnog koša), takođe bi pomogli da se ova bolesti, koja u ranim fazama razvoja ne daje simpotme, otkriva i leči na vreme.

Kao i mnoge druge malignem bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan, rak pluća se danas može prevesti u hroničnu bolest, a u određenim slučajevima se može lečiti novi, target lekovima i imunološkom terapijom.

Faktori rizika i siptomi                                     

Karcinom pluća

Bolest je vrlo podmukla. Ima naglašenu sklonost ka brzom širenju (metastaziranju) u okolna tkiva i druge delove tela, ali bez ranih simptomatskih signala. Kada se dijagnostikuje, često već ima udaljene metastaze.

Rak pluća je na globalnom nivou, vodeći maligni uzrok smrtnosti muškaraca, kod kojih je 4 puta zastupljeniji i treći uzrok smrtnosti kod žena, posle raka dojke i kolorektalnog karcinoma.

Plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, te je starosni vrhunac oboljevanja u sredovečnom dobu, između 40 i 60 godina. 

Prema podacima SZO iz 2012. godine, rak pluća je dijagnostikovan kod 1,8 miliona ljudi u svetu, a umrlo ih je 1,6 miliona. Brojke vrlo variraju od zemlje do zemlje, sve u zavisnosti od raširenosti navike pušenja.

Srbija je u vrhu zemalja sa brojem obolelih, što je upravo u vezi sa pušenjem. Vojvodina, na primer, sa populacijom od oko 2 miliona stanovnika, mesečno registruje 150 novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronha.

Podaci o incidenci raka pluća variraju i kroz vreme, sve u korelaciji sa pušenjem industrijskih cigareta, pa se ta raširena navika zato smatra najvećim faktorom rizika za razvoj raka pluća. Upozorenje se odnosi i na pasivno pušenje, jer se među obolelima uvek nađe određeni broj osoba koje nikad nisu pušile, ali su godinama bile izložene duvanskom dimu pušača.

Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti. Stres je, prema rečima prof. Sečen, veoma značajan faktor rizika.

U ranoj asimptomatskoj fazi razvoja raka pluća, kada lečenje može biti najuspešnije, najveći broj slučajeva karcinom abronha otkriva se slučajno.

Alatmantniji, specifični simptomi, kao što su uporan i neuobičajen kašalj, izmenjen "pušački" kašalj, ili krv u iskašljavanju (hemoptizije), otežano disanje i bol u grduima, javljaju se tek kada je bolest većpoodmakla.

Gubitak apetita, malaksalost, gubitak telesne mase i depresija, simptomi su opšteg tipa kojima pacijenti ne pridaju veću pažnju, o obzirom na to da se javljaju i u mnogim drugim stanjima.

Ukoliko se pak jave bolovi u koštano-zglobnom sistemu, a posebno kad pacijent sa faktorima rizika ima bol u ramenu, odmah treba rendgenski snimiti pluća.

Prof. Sečen objašnjava da se često javljaju i takozvani Pancoast tumor, koji zahvata plućni parenhim i koštano tkivuo, te da nije reč o metastazi, već o svojevrsnom primarnom tumoru, koji se javlja u plućnom ramenu.

Specijalisti fiizikalne medicine, dobro su upoznati sa dvostrukom prirodom ovog simptoma, kako bi se izbeglo da oboleli od Pancoast tumora, dobiju pogrešnu dijagnozu i na fizikalnoj terapiji izgube dragoceno vreme.

Bronhoskopija- ključ dijagnostike     

Postupak Bronhoskopije

Za tumore pluća nema senzibilnih i sigurnih tumorskih biomarkera. Osnovni dijagnostički postupak je bronhoskopija, metoda koja pruža podatke o stanju sluznice bronhijalnog stabla.

Bronhoskopija je danas vrlo jednsotavna intervencija, koja se radi rutinski, bez obrzira što se smatra invazivnom.

Izvodi se u kratkotrajnoj opštoj ili lokalnoj anesteziji, uz pomoć fleksibilne optičke aparature, bronhoskopa, koji se uvodi kroz nos ili usta. Prosčno traje 10 do 15 minuta. Ukoliko je sluznica bronhija izmenjena, sa mesta promene se odmah uzimaju isečci (biopsija), koji se podvrgavaju patohistološkoj kontroli, a istom prilikom se određenim kateterima, može ući u plućni parenhim, radi uzimanja uzoraka sa mestra infiltracije, ili sa tumorskih tipičnih mesta.

Bronhoskopija je osnovno dijagnostičko sredstvo trokalne onkologije.

Bronhoskopiji treba da prethode dijagnostički postupci kako što su:

  • Pregled plućne funkcije (spirometrija, telesna pletizmografija, kao i gasne analize arterijske krvi)
  • Medicinski imidžing (standardni PA snimak pluća i/ili CT grudnog koša), koji prethodno, mogu da ukažu na postojanje promena na plućima.

Kada je rendgenski snimak pluća sasvim uredan, bronhoskopiju obavezno treba uraditi u slučajevima kada postoje simptomi, koji su specifični za rak pluća.

Pre bronhoskopije se radi skenerski (CT), pregled grudnog koša, zato što mnoge plućne promene mogu da promaknu na standardnom PA (rendgenskom) snimku pluća ako se superponiraju (preklope) sa srčanom siluetom ili sa rebrima

Magnetna rezonanca se ne u koristi u dijagnostikovanju plućnih bolesti, ali može da pomogne u slučajevima kad treba utvrditi promene na krvnim sudovima pluća, koštanim strukturama ili limfnim čvorovima.

Proširena dijagnostika je neophodna kada postoji sumnja da karcinom bronha metastazira. Metastaze su vrlo česte u abdominalnim organima, jetri i nadbubregu, te se rutisnkski radi ultrazvučni pregled gornjeg abdomena; ukoliko pacijent ima neurološke ispade, dijagnostika se proširuje na CT i magnetnu rezonancu glave.

Oblici lečenja                                                  

U lečenju raka pluća izbor terapije zavisi od:

  • Histološkog tipa i molekularnih tumora
  • Od stadijuma bolesti                                                                                                  Operacija karcinoma pluća
  • Lokalizacije
  • Opšteg zdravstvenog stanja obolelog

U ranoj, asimptomatskoj fazi, rak pluća se često otkriva pri nekom rutinskom RTG snimanju, stoga su značajne redovne godišnje kontrole zdravlja. Ukoliko bolest počne da se razvija u toku godinu dana, to može da bude manja tumorska promena koja se (prema TNM), klasifikuje kao 1. i 2. stadijum, što su faze u kojima može uspešno da se leči.

Danas je u celom svetu cilj torokalne onkologije, da karcinom bronha prevede u hroničnu bolest, te da se leči kao hronična opstruktivna bolest pluća i druga hronična oboljenja. To se može postići samo ukoliko se rak pluća otkrije u ranom stadijumu i ako se primeti takozvani multimodalni način lečenja- i hirurgija, hemoterapija, radioterapija.

Veoma važno je da oboleli bude pod stalnom lekarskom kontrolom, s ciljem da se brzo reaguje u slučaju pojave određenih simptoma i pacijent prevede u stabilno stanje.

Karcinom bronha se delu u dve histološke grupe:

  • Mikrocelularni karcinom.
  • Nemikrocelularni karcinom.

Mikrocelularni kacinom bronha, koji se javlja u oko 15% od ukupnog broja tumora pluća, smatra se sistemskom bolešću, koja u momentu postavljanja dijagnoze, već ima udaljene metastaze.

Osnovni oblik lečenja ovog tipa raka pluća je hemoterapija, pri čemu oboleli uglavnom odlično reaguju na hemio i radioterapiju, zbog toga što je mikrocelularni karcinom bronha visokomalignog potencijala. Vrlo brzo može da dođe i do kompletnog odgovora na terapiju, ali se, na žalost, vrlo brzo razvija i relaps.

Prema svim svetskim vodičima za lečenje raka pluća, koje koriste i naši onkolozi, najbolji efekat se postiže kombinovanom hemoterapijom. Ukoliko ima bilo kakavog odgovora na terapiju, indikuje se profilaktično zračenje glave. Cilje je da se zauzda razvoj metastaza u mozgu, koje vrlo brzo napreduju kod mikrocelularnog karcinoma bronha.

Nemikrocelularni karcinom bronha se javlja u oko 85% od ukupnog broja tumora pluća, u 1. i u 2. stadijumu. Leči se hiruškim uklanjanjem tumora, ukoliko pacijent nema komobirditete koji bi kontraindikovali operaciju.

U 3. A stadijumu, multimodalno lečenje omogućava da se bolest dovede u stadijum operabilnosti. 

U 3. B, lokalno uznapredovalom stadijumu bolesti i u 4. stadijumu je, zahvaljujući savremenoj terapiji, lečenje znatno bolje nego ranije.

3 histološka tipa iz grupe nemikrocelularnih karcinoma bronha- adenokarcinom, skvamozni i makrocelularni- takođe su od značaja za izbor terapije, ali novina u lečenju na koju se ukazuje, jeste genetska komponenta, odnosno, određivanje molekulskog profila tumora. To omogućava da se oboleli leče najsavremenijim terapijama, target i imunoterapijom.

Pored klasične histopatološke analize, iz isečka tumora, danas se mogu odrediti mnogi novi parametri kao što su:

  • Karakteristike tumora.
  • Ekspresija pojedinih gena.
  • Genske mutacije.

Kod dijagnoze adenokarcinoma, rutinski se određuje molekulski profil na receptore epidermalnog faktora rasta (EGFR- Epidermal growth factor receptors), odnosno genske mutacije EGFR. Utvrđuje se i postojanje ALK translokacije i ROS gena.

Ukoliko su prisutne, može da se primenjuje biološka terapija, inhibitorima EGFR, ALK ili ROS

U uznapredovalom stadijumu adenokarcinoma bronha, primenjuje se imunoterapija, koja zahteva da se pehodno utvrdi ekspresivnost određenih gena, PD-1 i PDL1.

Kakve su mogućnosti da se karcinom bronha prevede u hronično stanje? 

Današnja medicina je zasnovana na činjenicama (evidence based medicine), pokazuje da svaki stadijum ove bolesti ima svoj procenat preživljavanja broja obolelih na dve godine i na pet godina.

Reč je o proseku, što znači da neki oboleli žive i kraće, a neki duže.

Oboleli koji žive duže - lekari ih nazivaju "pobednicima"- smatraju se pacijentima u hroničnom stanju bolesti. To su osobe kod kojih je rak pluća dijagnostikovan mnogo godina ranije, koje su prošle kroz sva lečenja i koje moraju redovno da se kontorlišu, bar jednom godišnje, ili da se jave svom torokalnom onkologu, pri prvoj pojavi nekih simptoma.

Prognoza bolesti

Sa rakom pluća se živi bez paranoje, ali na oprezu. Maligne ćelije mogu da budu u latenciji, kao "spavajući" tumori, koji mogu da se aktiviraju nekim od "okidača". Ti okidači mogu biti viremija ili stres, čak i 20 godina kasnije. 

Novina u patologiji raka pluća je to, da se baš kod dugoživećih obolelih koji su podvrgnuti citostatskoj terapiji i zračenju, mogu javiti novi primarni tumori, takozvani metahroni tumori.

Statistički je pokazano da te osobe, lečene od jedno vida karcinoma, pod većim rizikom obole od novog primarnog tumora, u odnosu na osobe koje nisu bolovale od malignih bolesti.

Pored imperativnog prestanka pušenja, oboleli od raka treba da pokušaju da usvoje zdrave navike :

  • Što više boravka u prirodi.
  • Umerena fizička aktivnost.
  • Uravnotežena ishrana bez masnoća.
  • Posle zdravog obroka, preporuka je sveže povrće, prvenstveno u sirovom stanju.
  • Čaša vina nije zabranjena, ali samo jedna čaša dnevno.

Podeli tekst:
Izvor: Bel Media

Prof. dr Nevena Sečen je internista pulmolog - onkolog, sa dugogodišnjim iskustvom na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, u Sremskoj Kamenici.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Ljubomirovic Slavica 23.11.2019

    Operisala sam rak na bronhiji oba pluća pre godinu i po dana. Sve je u redu, samo često imam čudan bol na ranama kao da peče. Ne znam da li je to normalno? 


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde