Spirometrija

Spirometrija je ispitivanje ventilacijske funkcije pluća, odnosno ispitivanje nekih statičkih i dinamičkih plućnih volumena i kapaciteta.

Aparati kojima se danas koristimo za izvođenje spirometrije toliko su jednostavni da je dovoljno upisati podatke o pacijentu, pacijent maksimalno udahne vazduh iz okoline, a zatim najbrže što može i do kraja izdahne iz pluća u aparat. Nakon toga aparat sam računa sve ostale potrebne volumene i kapacitete. Pritom je važna saradnja pacijenta i pravilna tehnika. Radi tačnosti, najvažnije je da se kod spirometrije ne diše na nos i da se vazduh u celosti izdahne iz pluća. Radi veće tačnosti, testiranje se izvodi tri puta za redom.

Spirometrija može neposredno da ukaže na dijagnozu kada su u pitanju bolesti gde dominiraju poremećaji funkcije. Bitna je u proceni podobnosti bolesnika da se podvrgne agresivnim dijagnostičkim i terapijskim postupcima, praćenju toka bolesti, evaluaciji učinka lečenja i proceni radne sposobnosti ispitanika. Koriste se u dijagnostici bolesti drugih organa, koje mogu da utiču na disanje.

Spirometrijska ispitivanja

Spirometrijskim ispitivanjem se određuju plućni volumeni (disajni volumen, inspiratorni rezervni volumen, ekspiratorni rezervni volumen) i kapaciteti (vitalni kapacitet, inspiratorni kapacitet), kao i disajni volumeni u funkciji vremena (forsirani ekspiratorni volumeni).Tokom manevra forsiranog ekspirijuma dobija se vitalni kapacitet, koji se u ovom slučaju obeležava kao forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspirijumski volumen tokom prve sekunde (FEV1) kao i brzine protoka u krivoj protok/volumen.

FEV1 je vrednost koja se često koristi za ocenu prolaznosti disajnih puteva, kao i odnos FEV1 i FVC. Vrednosti dobijene tokom spirometrijskih testova porede se sa referentnim vrednostima za određen pol, uzrast i visinu i izražavaju se u procentima ostvarenja predviđenih vrednosti.

Tumačenjem dobijenih rezultata spirometrije razlikujemo normalno disanje od opstruktivnog ili restriktivnog tipa disanja. Donja granica normale je 80% referentnih vrednosti za vrednosti parametra FVC i FEV1. Kod bronhoopstrukcije smanjene su vrednosti FEV1 i FVC, a procena težine bronhoopstrukcije vrši se na osnovu odnosa FEV1 i FVC i snižen je ukoliko je vrednost ispod 70%. U restriktivnim bolestima pluća smanjene su vrednosti FVC, a odnos FEV1 i FVC može da ima normalnu ili blago povećanu vrednost. Pri tumačenju rezultata treba biti veoma oprezan.

Kao najvažniji parametar bronhoopstrukcije uzima se FEV1, jer je najreproducibilniji. Spirometrijskim ispitivanjem pre i posle delovanja bronhodilatatora ili bronhokonstriktornih supstanci može da se otkrije bronhospastički mehanizam u bolestima sa opstrukcijom disajnih puteva, odnosno da se ustanovi bronhijalna hiperreagibilnost (BHR).

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa spirometrijom.