Plućna embolija


Embolija pluća (EP) nastaje kada se tromb fragmentiše i odvojeni delovi (tromboembolusi), nošeni strujom krvi, dospeju u pluća. To je zapravo "plućni infarkt". Izvori embolusa u ovom slučaju su trombi koji se formiraju negde u venama tela (u stomaku, nogama i sl.) i od kojih se otkida deo i izaziva plućnu emboliju.

Simptomi

Embolija pluća oponaša mnoge bolesti grudi, medijastinuma i epigastrijuma. Klinička slika razvije se iznenada za nekoliko minuta, a pri plućnom infarktu za nekoliko sati. Traje obično nekoliko dana, ali s vremenom se pogoršava. Bolesnik ispoljava naglu bol u prsima, ima naglo gušenje, gubi dah, pobledi, srce počinje jako da "lupa" može da izgubi svest i dosta je čest smrtni ishod. Tromboza dubokih vena nogu često nastaje u toku ili posle hirurških zahvata, kada bolesnik duže leži i kada se cirkulacija krvi usporava.

Dijagnoza

Rendgenografija grudnog koša se često radi, ali je retko kada dijagnostična za EP. Westermarkov znak, rasvetljenje oligemične zone plućnog parenhima nije čest nalaz na rendgenogramima. Plućni infarkt, često praćen pleuralnim izlivom, nastaje kod oko jedne trećine pacijenata sa pretrpljenom EP. Infarkcija obično nastaje kod pacijenata sa preegzistujućom bolešću srca ili pluća, koja kompromituje puteve oksigenacije (bronhijalna arterijska cirkulacija, plućna arterijska cirkulacija, i disajni putevi).

S druge strane, pacijenti bez ranije kardio - pulmonalne bolesti retko kada razviju infarkt pluća usled pretrpljene plućne tromboembolije. Elektrokardiografija, slično rendgenografiji, može ukazivati na EP, ali obično nije dijagnostična. Elektrokardiografske promene se nalaze kod do 87% pacijenata sa EP, i izraženije su kod onih sa odranije prisutnom kardio - pulmonalnom bolešću. Perfuziona scintigrafija pluća je postala najkorišćenija dijagnostička metoda za utvrđivanje EP. Izvodljiva je brzo i sa minimalnim rizikom po pacijenta. Angiografija pluća je još uvek najpouzdanije dijagnostičko sredstvo za utvrđivanje EP. Slično perfuzionoj scintigrafiji, najpouzdanija je ako se izvede neposredno po embolizaciji, a biva sve manje pouzdana sa protokom vremena, jer u plućnoj cirkulaciji brzo usledi tromboliza.

Lečenje

Ciljevi lečenja EP su potpora i održavanje života (u akutnoj fazi), zaustavljanje širenja tromboembolusa, pojačavanje (spontane ili indukovane) fibrinolize embolusa, i sprečavanje recidiva. Uz ranu dijagnozu i agresivno lečenje, većina pacijenata će preživeti EP, uz malu stopu recidiva. Težinu slike EP određuju veličina embolusa i bolesnikov kardio-pulmonalni status. Neki pacijenti tolerišu masivnu embolizaciju, dok oni sa narušenim kardio-pulmonalnim statusom loše podnose i male emboluse.

Primena kiseonika (preko maske ili nazalnog katetera) pomaže većini pacijenata, ali kod onih sa veoma izraženom hipoksijom može biti neophodna intubacija traheje i mehanička ventilacija. Hipotenzija, ili popuštanje srca, obično nalažu potrebu primene inotropnih agenasa i vazopresora.

Lečenje EP takođe obuhvata i antikoagulaciju, tromboliznu terapiju, kao i embolektomiju. Heparin je i dalje glavni farmakološki agens u lečenju EP. U odsustvu kontraindikacija, i.v. heparin bi trebalo primeniti čim se posumnja na EP i primenu nastaviti tokom sprovođenja dijagnostike. Intravenska primena heparina se nastavlja tokom 5-10 dana, ili duže (u prisustvu recidiva embolije, ili produžene aktivne tromboze u nogama ili karlici). Nakon akutne epizode, primenjuje se varfarin, tokom najmanje 3 meseca.

 Takođe se, u cilju smanjivanja učestalosti rekurentne embolije, propisuju elastične čarape i izbegavanje položaja koji izazivaju vensku stazu. Odgovarajuće i promptno lečenje EP je ujedno i adekvatno lečenje rezidualne tromboze (na izvoru embolusa). Mnogi pacijenti umiru od masivne EP zbog zatajivanja desne komore srca, usled naglog povećanja plućne vaskularne rezistencije (uzrokovane embolijom).

Trombolizna terapija ima teorijske prednosti u odnosu na heparin (koji deluje zaustavljanjem procesa tromboze i omogućavanjem nastupa spontane fibrinolize), budući da je u stanju da brzo lizira tromb, i time smanji plućnu hipertenziju i poveća minutni volumen srca.  Podaci ukazuju da trombolitici ubrzavaju lizu plućnih embolusa i mogli bi biti korisniji od heparina kod pacijenata sa masivnom EP. Stoga se trombolizna terapija preporučuje kod pacijenata sa masivnom EP, koja zahvata jedan ili više lobusa, kao i kod onih sa kardio-pulmonalnom insuficijencijom koji su u stanju šoka. Trombolizu bi trebalo primenjivati uz dodatak kompresivne terapije, da se smanji venostaza, i trebalo bi da bude praćena antikoagulacijom sa heparinom i varfarinom. Heparin ostaje lek izbora kod većine pacijenata, naročito kod onih sa EP bez narušavanja hemodinamike.

Embolektomija pluća (hirurško lečenje) je tradicionalno bila rezervisana za pacijente sa masivnom EP i srčanim kolapsom. Dijagnoza EP se pre operacije mora potvrditi angiografski. Operacioni Mt pulmonalne embolektomije je oko 50%. Retrospektivna analiza je navela mnoge istraživače da predlože tromboliznu terapiju kao inicijalni tretman, rezervišući embolektomiju za refraktarne slučajeve. Alternativa operacionoj embolektomiji je kateterom - usmerena sukciona embolektomija; istraživači su objavili Mt od 32% i stopu preživljavanja od 56% kod primene te tehnike, koja je izvodljiva u radiološkom odeljenju.
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 11

  1. Marija 12.01.2015

    Imala sam emboliju 4. oktobra 2012 godine. Nakon porođaja sam doživela upravo takve simptome kakvu ste gore bolest i opisali. Bilo je užasno, bolovi su me lomili, a totalno sam bila paralizovana, neopisivo loše iskustvo. Bol i samo bol. Gušenje koje je trajalo danima. Bez kiseonika nisam mogla ni da dišem. Osećaj kao tona čitava da leži na meni, sve me je bolelo. Od porođaja je prošlo tri sata kada je meni krenulo gušenje. Odmah sam prebačena na snimanje skenerom, pregledi, jurnjava. Pluća su mi radila 18%, a sad sam živa i zdrava. Mogu da se zahvalim jednom anesteziologu Zoranu, KBC Niš i Knez selu što sam živa, sve su dali od sebe.


  2. Darko 02.01.2015

    Mojoj majci je ustanovljena embolija pluća i nalazi se na bolničkom liječenju. Danas joj je treći dan. Kada smo je prebacili u bolnicu bila je u dosta lošem stanju, imala je velike bolove u grudnom košu, na lijevoj strani, otežano disanje. Drugi dan je malo manje bolove imala i malo lakše je disala uz pomoć kiseonika. Treći dan je ima manje bolove nego prvi dan i bolje je spavala. Koje je Vaše mišljenje?


  3. Suzana 15.06.2012

    Moj suprug je operisao tumor u maloj karlici. Šest dana se lepo oporavljao, a sedmi dan je prošetao hodnikom, legao u krevet i umro. Sve se ovo desilo u bolnici koja važi za najstručniju za ove vrste tumora. Danas sam dobila obdukcijski nalaz, kažu plućna embolija. Moj suprug se nikad nije požalio ni na kakav bol u grudima ili bilo gde, tako da nismo mogli ni posumnjati na bolest. Eto tako neki "izleče" emboliju pluća.


  4. LJubiša 04.06.2012

    Dijagnostika, kako kažu, odokativna je gotovo nemoguća bez dubokog rendgenskog snimka i kod najiskusnijih lekara jer postoji bar pedesetak bolesti sa sličnim simptomima. Živim u Švedskoj i lekar specijalista me je poslao na ultrazvuk koji je trebalo da čekam 2 do 3 dana. Osetio sam da je to mnogo zahtevnije i srećom otišao sam hitno, gde mi je posle ispitivanja i pregleda na elektromagnetnoj rezonanci utvrđeno: tromb u desnom plućnom krilu. Ostao sam u bolnici, jer sam u zadnja dva jutra ispljuvavao krv i posle 5 dana intezivnog lečenja pušten kuci uz korišćenje leka Warfarin orion 2,5 mg.

    Bolovi su zaustavljeni, osećam se malo bolje i biće bolje jer doktor je i rekao da je važno zaustaviti proces. Biće i kasnije manjih bolova, ali je to kao zemljotres, prvi udar je najjači, ostali udari su znak smirivanja. Korišćenjem ovog leka posle 28 dana spremam se za moj zavičaj i to mojim kolima.

    Savet: verujte sebi, volite život, imajte volju za životom, lek je posle toga.


  5. Zana 15.05.2012

    Ja sam imala emboliju pluća posle carskog reza prije 15 godina.  Ustanovili su je tek kad sam svijest izgubila. Posle toga sam rodila još jedno dijete na carski rez bez ikakvih problema. Imam 41 godinu i dobro se osjećam.


  6. Rusmir 11.02.2012

    Ja imam bolove na lijevoj strani koji su stalno prisutni već 20 dana. Nekad su malo jači, ali kratko traju. U jednom momentu mi je došlo da ostajem bez zraka, a i osjetio sam da mi je i srce promjenilo ritam, osjećao sam nemoć i sav sam se preznojio. To je tako trajalo 10 min i poslije se sve smirilo, ali mi je ostala bol na lijevoj strani koju i sad imam. Na lijevu stranu ne mogu nikako leći. Počnem osjećati srce kako mi udara i osjećam nelagodu. Uža porodica mi je skoro sva imala istih problema. U pitanju je bio tromb koji je zapušavao vene. Ja sam radio ekg srca i sve je ok. Krvni nalazi su u redu, uglavnom sve je uredu, ali ja sam bolestan i vrlo često se ne osjećam dobro. Šta da radim i kome da se obratim da mi se ustanovi dijagnoza? 


  7. Goran 11.01.2012

    Moja mama je dobila emboliju pluća nakon operacije glioblasoma na malom mozgu. Interesuje me uzrok embolije pluća? Ja već sumnjam na neke loše urađene postoperativne nege.


  8. vanja 20.08.2010

    Mogli biste da navedete i neke praktične savete, kako oboleli da se ponašaju? Da li mogu da se naprežu? Da li mogu da piju gazirano? Da li smeju da se tuširaju baš toplom vodom? Kako podnose izuzetno hladno ili toplo vreme?


  9. Mubina M 04.04.2010

    Da li oštećenje pluća izazvano embolijom pluća ostaje ako je osoba mlada (21 godina) ? Kakve su posledice ako se osoba tretira sa Warfarinima?


  10. milena 08.02.2010

    Treba opširnije reći o samom uzroku koji izaziva stvaranje tromba? Recimo, trombofilija, gde je uzrok genetski faktor. Kako živeti sa tom bolešću, a naročito kad je u pitanju mlada osoba?


  11. Mileksic Nikolina 05.12.2009

    Veliki akcenat je bačen na neke nepotrebne stvari kao što su npr. dijagnostičke metode koje nisu od velike pomoći za otkrivanje ove bolesti. Što se tiče kliničke slike tj. siptoma bolesti, oni su vrlo jasno i precizno navedeni.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde