Aortna stenoza (Suženje otvora aorte)


Aortna stenoza je srčana mana uslovljena suženjem aortnog otvora, koje otežava izbacivanje krvi iz leve komore u aortu.

Uzrok nastanka

Uzroci koji dovode do aortne stenoze su reumatski endokarditis, urođena bikuspidna aortna stenoza, ateromatozni proces kod starijih osoba.

Klinička slika

Aortna stenoza je mana koja se dosta dugo dobro toleriše. Blaže i aortne stenoze srednjeg stepena imaju dug asimptomatski period. Karakteristične kliničke manifestacije su pojava anginoznih bolova, sinkopa i srčana insuficijencija. Anginozni bolovi se javljaju pri kraju napora, sinkope (kratkotrajni gubitak svesti) u toku i posle fizičkog napora. Srčana insuficijencija (levog srca) se ispoljava u vidu otežanog disanja, paroksizmalnih noćnih napada otežanog disanja i edema pluća. Zatim su prisutni palpitacije ( lupanje srca), umor, poremećaji vida i intermitentne klaudikacije (bolovi u nogama). Zbog smanjenja minutnog volumena i periferne vazokonstricije bolesnici su bledi, puls je mali i usporen, krvni pritisak je nizak uz smanjenje razlike između sistolnog i dijastolnog pritiska (konvergentni krvni pritisak). Jedina prava komplikacija ove mane je pojava infektivnog endokardirtisa.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, auskultacije (sistolni ejekcioni klik, sistolni šum tipa ejekcije - istiskivanja, oslabljen i/ili rascepljen drugi ton, i ponekad kratak dijastolni šum. rendgenografije pluća i srca (uvećanje leve komore i aortno konfigurisano srce), EKG-a, fonokardiografije, ultrazvuka, kateterizacije srca.

Lečenje

Lečenje može biti konzervativno (medikamentozno) i radikalno (hirurško). Medikamentozno lečenje asimptomatskih bolesnika podrazumeva profilaksu infektivnog endikarditisa u slučajevima hirurških i stomatoloških intervencija. U slučaju pojave angine pektoris treba primenjivati nitroglicerin i ostale nitrate, ali oprezno zbog nastanka sinkope. A u slučaju nastanka srčane insuficijencije  primenjuje se higijensko - dijeteski režim (neslana ishrana), digitalisni preparati, diuretici i antikoagulantna terapija.

Hirurško lečenje se primenjuju kada je u pitanju teža aortna stenoza, plućne venske hipertenzije,  i ako je gradijent pritiska između leve komore i aorte veći od 50mmHg.Tip hirurške intervencije može biti komisurotomija (razdvajanje sraslih kuspisa) ili zamena zaliska.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Jelica 20.04.2013

    Imam sina 15 godina i ima stenozu aorte sa insufienciom 1'2 interesuje me zbog čega ne preduzmu operativno lečenje jer bojimo se za njegovu budućnost. Razumite me kao roditelja, njemu je konstatovana da je leva polovina srca veća od druge, to je bilo ukazano na ultrazvuku, da li treba čekati pogoršenje, pa da se preduzmu stvari?


  2. Jadranka 21.07.2011

    Molimo više uputstva o postoperativnom oporavku nakon zahvata za rešavanje aortnae stenozae (ugrađivanja mehanickih zalistaka) kako da sačuvam zdravlje? Čega da se pazim?


  3. Jadranka 21.07.2011

    Ja sam imala hiruški zahvat aortne stenoze pre 20 dana. Htela bih znati kako dalje da se ponašam, čime da se zaštitim? Na šta da obratim pažnju? Šta treba da radim za brže ozdravljenje? Kojim zivotnim navikama da se prilagodim? Htela bih malo vise da pisete o postoperaciom periodu.


  4. Joxy 13.02.2010

    Ovde sam našla sve što mi je potrebno o kardiovaskularnim bolestima. Sjajni ste!


  5. Nikola 25.05.2009

    Super ste!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde