Nizak krvni pritisak (Hipotenzija)


Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima i relativan je pojam.
Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Veliko je pitanje koliko nizak treba da bude krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest - hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života.

 

Podela i uzrok nastanka

Hipotenzija definiše se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, omaglice, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti.
Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronična primarna, idiopatska) kome se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana različitim bolestima, stanjima i lekovima, i akutna stanja s naglim padom krvnog pritiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najučestalije.

Klinička slika

Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja, telo se na njega prilagodilo i često ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska, kada mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati vrtoglavica, omaglice, slabost tela, poremećaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).                                             

Primarna hipotenzija - trajno nizak krvni pritisak kome se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju značajan uticaj geografskog područja, ishrane (naročito količine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak. 

Sekundarna hipotenzija - stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcije, dehidratacija, različite bolesti srca - infarkt, aritmije, adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, anafilaksija, moždani "udar", šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine.
Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju:
Ortostatska (posturalna) hipotenzija je nagli pad pritiska nakon zauzimanja stojećeg položaja. Ako je uzrokovana bolestima, stanjima i lekovima naziva se sekundarna ortostatska hipotenzija. Idiopatska ortostatska hipotenzija postoji kad se ne može utvrditi bolest ili lek koji bi je uzrokovao, često je pokazatelj poremećaja funkcije određenih delova nervnog sistema
                                                                          
Postprandijalna hipotenzija - javlja se kod određenog broja osoba neposredno nakon jela. Češća je kod starijih osoba, osoba s inače povišenim krvnim pritiskom i onih s određenim poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe s ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i nakon jela trebaju prileći. Uzimanje određenih lekova pre jela može pomoći npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, oktreotid, kofein, dihidroergotamin. hipotenzija)

Dijagnoza

Prvo treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno treba isključiti bolesti, stanja ili lekove koji dovode do sekundarne hipotenzije. Nakon pregleda celog tela potrebno je u više navrata izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i u stojećem položaju. Laboratorijska testiranja treba ograničiti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega. Nakon toga je preporučljivo obaviti praćenje krvnog pritiska tokom svakodnevnih aktivnosti, odnosno njegovo 24-satno merenje.

Lečenje

Lečenje je usmereno ka olakšanju simptoma, nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitet života.

Mere lečenja su sledeće:

  • Mere u vezi sa ishranom uključuju povećanje uzimanja soli.
  • Ustajanje iz kreveta treba biti postupno.
  • Povećati telesnu aktivnost.
  • Kofein.

Ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajućeg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma  preporučuju se lekovi.

Mogući terapijski režim uključuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili postupno dodavanje mineralokortikoida.

Lečenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 18

  1. Saša 12.06.2015

    Ja imam problem kod nižeg krvnog pritiska, jer mi se odjednom snizi krvni pritisak, jer mi je posao dosta težak. Radim kao čistac ulice i po ceo dan sam na suncu, imam dosta glavobolja, zujenje u ušima. Kao dete sam zapamtio da mi je jednako spadao šećer, gubljenje svesti, desi mi se ponekad i sada isto imam taj problem, Zamolio bih vas za vas savet sta da radim.


  2. Velimir 22.01.2014

    Imam problema sa niskim krvnim pritiskom. Kada ustanem, on se spusti i do 50/20. Kada sjedim i ležim pritisak je u normali, ali čim ustanem ovo se dešava! Kakvo je Vaše mišljenje i kako dalje da postupim?


  3. Milena 17.08.2013

    Šta uraditi kada je pritisak 83/47, a puls raste do 90, e tada je kolaps popijem propranolol, i više ne znam sta da radim. Već 2 god, bila svuda, kazu stres, pa promena vremena. Imam 35 godina.


  4. Administrator 16.08.2013

    Ovde se postavljaju komentari u vezi sa tekstom, dok se pitanja postavljaju u delu pitajte lekara. Zbog toga nema odgovora. Pozdrav


  5. Aleksandar 02.05.2013

    Ljudi pomagajte. Obično sam imao normalan ili viši pritisak 135/85. Ali sam posle polomio vilicu i skoro 3 nedelje sam jeo samo na slamku i slabo se kretao zbog iznemoglosti. Pre toga sam jeo jaču hranu. Sada mi je odjednom pao pritisak u proseku 105/70 i niže i osećam malaksalost i vrtoglavice. Da li je to od ove promene ishrane i načina zivota ili?


  6. Maja 03.08.2012

    Imam 31 godinu, veoma nizak pritisak 70 sa 40. Jedva da mogu da funkcionišem, većinom imam vrtoglavice i malaksalost je učestala. Molim vas, recite mi šta da radim, jako sam zabrinuta. Da li postoji lek za to i gde mogu da ga nabavim?


  7. Milan 11.06.2012

    Kući merim pritisak često. Obicno je 110 sa 62 ili približne vrednosti, ali na promene vremena imam velike tegobe: zujanje u ušima, nagle vrtoglavice, zamućenje vida, bolove na površini grudi, preznojavanje. Interesuje me da li tegobe izazivaju nizak pritisak ili nešto drugo. Molim nekog da me posavetuje.


  8. Mošo 18.05.2012

    Predhodno sam imao varirajući krvni pristisak, od najnižeg do vrlo visokog. Posle izmenjene terapije od strane kardiologa, pritisak mi se srozao tako da se kreće-gornji od 90-115, a donji ne prelazi 55. Malaksao sam, brzo se zamaram, pospan sam. Šta je u pitanju? Kako lečiti?


  9. Jelena 14.09.2011

    Oduvek imam nizak pritisak, a simptomi su: vrtoglavica, glavobolja, pospanost. Kao srednjoškolka 90/60 simptomi su bili učestaliji. Sada imam 38 godina, pritisak mi je još uvek nizak, ali se izgleda moje telo naviklo. Sem u pojedinim slućajevima kad padne još niže tad me boli užasno glava. Samo sam u trudnoći imala normalan pritisak. Još uvek imam 90/60, ja sa ovim pritiskom normalno funkcionišem, ali kad donji padne na 50 bude mi baš loše. Jaka glavobolja, neodoljiva potreba za snom i mučnina. Dešava se da ponekad imam normalan a tad se osećam super, nisam pospan, ne boli me glava i funkcionišem više nego suprer.


  10. Teodora 09.09.2011

    Da li je normalno da mi je uobičajeni pritisak 100/60, i da mi se vrti u glavi nakon naglog ustajanja, često bez nekog posebnog razloga (makar ja tako mislim) i to traje već 3 meseca, a veoma sam fizički aktivna. Imam 15 godina.


  11. Ehlimana 05.06.2011

    Krvni pritisak mi opada nakon korišćenja bromergona, zna biti 80/55, a puls 60 otkucaja, imam nesvjestice. Trnci mi prolaze kroz čitavo tijelo, a prije korišćenja ljekova, pritisak mi je bio 130/85, a puls 110 otkucaja, molim savjet?


  12. Zoka 23.11.2010

    Sta uraditi kada je 105 sa 90, a osećaj je mučnina i vrtoglavica?


  13. Ivana 23.06.2010

    Smem li ostati u drugom stanju ako imam nizak krvni pritisak?


  14. Vera 11.06.2010

    Imam nizak pritisak, a navedeni simptomi mi naročito otežavaju život leti. Skoro da ne mogu da funkcionišem.


  15. Peđa 24.05.2010

    Imam 31 god i vrlo često me prate opisani simtomi koji su izuzetno ponekada neprijatni, otežavaju svakodnevni život i mnogo utiču na raspoloženje. Remeti mi posao koji je izuzetno odgovoran. Inače vrlo često mi je pritisak 105-50, 110-60. Šta treba uraditi?


  16. Edina 18.01.2010

    Oduvijek imam krvni pritisak približno 90-45. Svi navedeni simptomi koje ste naveli mene prate. Pokušala sam na sve načine sa hranom i tečnošću da stabilizujem ali ne uspijeva mi nikako. Par puta sam padala u nesvijest što me je dovelo do infuzija. Da li je to opasno ili je normalno?


  17. Jelica Rakic 05.12.2009

    Oduvek imam nizak krvni pritisak (100-60) ali mi se u poslednje vreme dešava da osetim gušenje, malaksalost, mutan vid i ne čujem jasno, trnjenje donje usne. Tada izmerim pritisak i on bude 98-82. Da li je to opasno ili ne treba da brinem? Imam 35 god. 


  18. Gosa 02.08.2009

    Da, da... Tu sam sebe pronašao! Sve, ama baš sve se meni dešava. Znam da bi trebalo da povećam fizičku aktivnost, ali možda i nije samo to... Imam 37 godina.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde