Bradikardija


Sinusna bradikardija označava usporenje srčane frekvencije ispod 60 udara u minutu. Spori ritam srca može biti fiziološki normalan za neke pacijente, dok frekvencija < 60/min može biti neadekvatna za druge.

Uzrok nastanka

Uzroci mogu biti različiti. Fiziološka sinusna bradikardija nalazi se u sportista i težih fizičkih radnika. Povećan tonus vagusa uzrokuje sinusnu bradikardiju (san, poremećaji vegetativnog nervnog sistema, povećanje intrakranijalnog pritiska, ikterus, rana faza inferiornog infarkta miokrada). Reverzibilni uzroci bradikardije su: hipovolemija, hipoksija, H jon acidoza, hipo/hiperkalijemija, hipoglikemija, hipotermija, toksini, tamponada srca, tenzioni pneumotoraks, tromboza (koronarna ili pulmonalna), trauma (hipovolemija, povećani ICP).

Klinička slika

Sinusna bradikardija se najčešće dobro podnosi i nije praćena simptomima. Retko, pri vrlo sporoj srčanoj frekvenci, mogu se pojaviti simptomi u vidu slabosti, nesvestica, presinkopa i sinkopa (kratkotrajan gubitak svesti). Simptomi i znaci loše perfuzije organa uzrokovane bradikardijom su hipotenzija, poremećaj mentalnog statusa, bol u grudima, kongestivno popuštanje srca, konvulzije, presinkopa, sinkopa, i drugi znaci šoka koji su u vezi sa bradikardijom.

Dijagnoza

Kod sinusne bradikardija na EKG-u sem smanjenja srčane frekvencije nema promena.

Lečenje

Asimptomatska sinusna bradikardija ne zahteva lečenje. Urgentna terapija potrebna je kod pacijenata sa simptomima i znacima loše perfuzije organa: hipotenzijom, poremećajem mentalnog statusa, bolom u grudima, kongestivnim popuštanjem srca, konvulzijama, presinkopama, sinkopama, i drugim znacima šoka koji su u vezi sa bradikardijom. Inicijalni tretman podrazumeva fokusiranje spasioca na podršku airway-a i disanja, davanje kiseonika, monitoriranje pacijenta, evaluaciju krvnog pritiska i saturacije oksihemoglobina i postavljanje venske linije.  U odsustvu potencijalno reverziblinih uzroka atropin ostaje lek prvog izbora za lečenje akutne simptomatske bradikardije. Lekovi drugog izbora su epinefrin i dopamin. Treba postaviti transkutani pacing kod svih pacijenata koji ne reaguju na atropin (ili lekove druge linije ako to ne odlaže definitivno zbrinjavanje). Pacing je takođe indikovan kod pacijenata sa ozbiljnim znacima smanjene perfuzije organa.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 8

  1. ljiljana 12.01.2018

    Konstatovana bradikardija, holter nošen dva puta 24h, i 48h. Test opterećenja živa sramota kcs, puštenatraka, meni priključili sve i rekli stani na traku koja brzo ide. Da me ne uhvatiše pala bih. Konstatacija na moje odbijanje nije urađen test opterećenja. Žalosno. Puls kreće se od 40 do 80 otkucaja, sinus proširen. Nesvetica se javlja i uvek padam na desnu stranu. Ako sedim tri sata počinje gušenje. Terapija je da se krećem što više. Razmišljam da uzmem i traku pa da vežbam. Meni je sad 61 godina, a baj pas su mi savetovali al na predlog jednog iskrenog lekara je da sve probam prvo i da baj pas mi ostaje sigurno. Kako me vi savetujete da se ponašam u odnosu na ovoe simptome? Ljiljana


  2. Dragomirka Tesic 28.01.2012

    Ja sam srcani bolesnik, imala sam 2004. G. Infarkt miokarda, 2007. G. Ugradjena 2 stenta, prilicno oslabljena 2 mitr. Zaliska, srcana frekvencija 41-55, retko kada normalno, pritisak varira od visokog do niskog, primera radi sada 120-50, od terapije uzimam lopionx2, kardiopirin x1, preduktal x2, vasilip x2, 20 mlg. , kako pojacati rad srca, kojom terapijom? Unapred hvala rodjena sam 1952. G.


  3. Zorica Kecman 11.06.2011

    Zdravo!
    Moj suprug ima 65 godina i godinama unazad ima bradikardiju. Rađen je i holter ekg, gde se vidi da je u jednom trenutku u toku dana imao 38 otkucaja u minuti, a nekoliko sati kasnije 120 otkucaja. Sebi "pomaže"tako što puno šeta i nakon plučasovne šetnje mu je puls normalan (oko 60) . Problem je što on disimulira i ne prihvata nikakvo lečenje, ni lekovima ni pejsmejker. Tvrdi da je zdrav, a često ustaje noću i pije vodu i med, jer ima gušenje. Nedavno je dobio aminofilin tablete i one mu malo olakšavaju tegobe. Čak pokušava da "prevari"kardiologa pa se, pre pregleda i ekg-a dobro umori da bi mu puls bio normalan. Neznam šta da radim. Stalno govori da je zdrav i da ne želi ni da ide kod kardiologa. Molim za savet šta je meni činiti. Hvala.


  4. ena 06.04.2010

    Imam godinama nizak pritisak 110/65 ili priblizno tu, puls oko 70. Medjutim u zadnjih pola godine oovremeno i iznenadno mi pritisak skoci na 190/100 i vise, puls 100. Tada odem u hitnu i oni ga regulisu. Napominjem da je to uzrok stres, koji nemogu kontrolisati. Kardiolog mi je dao presolol, 50 ml i pijem 2 puta dn. Po pola. Tlak mi je dosao na moje staro stanje, tj. Regulisao se 120/65 i priblizno ali mi je puls pao na 48-54. Sad mi je ljecnik rekao da smanjim vecernju dozu presola na 1/4. Vidjecemo


  5. RUZA 01.10.2009

    Imam 51 godina. Od ova godina pocnav da osekam tezina vo srceto, ne mozam ubavo da spijam, se budam vo nokta, i pritisokot mnogu mi varira duri i vo tekot na denot od 120-80 do 150-95 a pulsot od 48 do 80. Po profesija sum biolog i sakam da znam za kakov zdravstven problem se raboti, da li e predizvikan i od hormonallen disbalans, bidejki i menstruacijata mi oscilira ovaa godina i kakov vid na ispituvanja treba da napravam. Odnapred vi blagodaram


  6. Zovoslav 15.09.2009

    Imam 59 godina. Ovih dana puls mi je u stanju mirovanja od 51-53/min. Pritisak mi je u rasponu od 140/85 do 160/90. Od pre 11 godina imam problema s aritmijom - ventrikularne ekstrasistole. U prvih 5 godina lecen sam minsetilom, kada su posle 4-5 godina konstatovane slicne bradikardije, cak i ispod 50 otkucaja, pa mi je kardiolog prepisao umesto minsetila, amiodaron, koga po potrebi i danas koristim. Da li opet treba menjati lek? Inace, uglavnom nemam opisane negativne simtome bradikardije, sem sto su mi nozni prsti hladniji, pa oblacim carape i kada nije tako hladno.


  7. Nada 02.09.2009

    Moja kćerka ima skoro sve od opisanih simptoma bradikardije, kada je prošle godine imala nesvjesticu i stigla u hitnu tamo su posumnjali na bradikardiju ali je kardiolog bio izričit da je ona zdrava i da nema govora o tome. Ovih dana joj je u dva navrata bilo jako loše skoro se onesvijestila i čitav dan ležala, bila je bez snage sa bolom u grudima, leđima i sl. Ali je nisam vodila doktoru znajući šta će mi reći. Već sutradan je bila znatno bolje. Šta da radim? Mogu li išta učiniti prirodnim preparatima jer doktor tvrdi da je zdrava pa ne mogu računati na njegovu pomoć. Reći ću samo da je ona ona student, kada uči ili ima ispit posebno se loše osjeća.
    Hvala unapred!


  8. Vladica 17.08.2009

    Otkucaj sraca u minutu mi je oko 45 nekad i više ili manje u stanju mirovanja. Bavim se rekretavino sportom, ne osećam nikakve bolove i smetnje. Čak sta vise osecam da sam pun snage i kondicija. Ali se jako znojim. Jako zabrinut. Da li postoji neki rizik u kasnijim godinama i tome slično. Unapred zahvalan


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde