Vitamin D


Vitamini D-antirahitični vitamini su grupa jedinjenja slične strukture među kojima su najvažniji vitamini D2 i D3.

Hemijska struktura

Ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2) nastaje dejstvom UV svetlosti na provitamin, ergosterol, te otuda potiče naziv ergokalciferol, mada se češće naziva kalciferolom.

Iz drugog provitamina D, dehidroholesterola nastaje holekalciferol-vitamin D3.

Oba vitamina su nezasićeni sekundarni alkoholi sa konjugovanim dvogubim vezama, strukture bliske sterolima iz kojih su nastali.

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja.
Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi. Otporan je i na sušenje i dimljenje ribe, pasterizaciju i sterilizaciju mleka i sušenje jaja. Nestabilan je jedino na svetlu i u prisustvu kiseonika.

Izvor

Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama. 

Uloga

Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. On posebno povećava proizvodnju kalcijum-vezujućeg proteina u intestinalnim epitelnim ćelijama koje učestvuju u apsorpciji kalcijuma. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.

Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet tela. Koristi se i u lečenju nekih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest.

Dnevne potrebe

Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, trebaju vitamin D uneti hranom.


Preporučene doze: odrasli, trudnice, dojilje i deca  400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Hipovitaminoza

Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu (O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pnkreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina. U odraslih osoba manjak ovog vitamina može izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grčeve mišića, slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Aleksandar Jovanovski 08.04.2012

    Osim kod odojčadi, ne postoji hipervitaminoza D vitaminom (hormonom)! Dobrovoljci su primali i do 600.000 ij vitamina D (parenteralno) bez ikakvih posledica, a ako se sunčamo tokom leta, čitavog dana, u koži stvorimo i do 10.000 ij D vitamina, pa molim izbrišite navedeni podatak o hipervitaminozi, jer je naučno neosnovan i netačan.
    S poštovanjem dr A. Jovanovski,
    internista-reumatolog.


  2. Aleksa 27.11.2011

    Zanima me, da li je ono sto kruzi net-om, a nije preporucena doza istina. Evo nekoliko stranica koje o tome govore, a radi se o uzimanju vecih kolicina vitamina d. I to mnogo vise od 400iu. Naime govori se o tome da je minimalan unos 2000iu. I da vitamin d nije toksican, jer ga organizam prepoznaje mnogo bolje nego duge vitamine. Sta vi mislite o tome sto oni pisu.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde