Jelena Ljubisavljević iz Beograda: Ako se ne probudim sutra, znaću da sam se borila


Jelena Ljubisavljević je dvadesetšestogodišnja grafička dizajnerka iz Beograda, pesnikinja i kolumnistkinja koja se bori s više autoimunih bolesti, među kojima je i Kronova bolest. Kada se jednog majskog jutra 2016. godine probudila s čudnim otokom u kolenima, nije mogla ni da predpostavi da će joj se uskoro život preokrenuti za 180 stepeni.

Jelena Ljubisavljević

Sportska povreda ili nešto ozbiljnije?

Otok joj isprva nije bio sumnjiv i pripisala ga je fizičkoj aktivnosti. Naime, ona je bila vrlo fizički aktivna, išla je u teretanu, vozila bicikl, išla na fitnes, te joj je život bio sastavljen od sportskih aktivnosti, u kojima su potpuno normalna pojava povremene upale mišića i zamor tela: "Od malih nogu treniram karate i košarku. Tada je krenulo lepo vreme, te sam još više nego inače provodila vreme u fizičkoj aktivnosti. Nije mi palo na pamet da bi moglo da bude bilo šta osim blagog preforsiranja tokom treninga, što sam i očekivala, nakon duge zime."

Nažalost, situacija se nije smirila nakon nekoliko dana i tada je Jelena već počela da brine, jer se nikad do tada oporavak od preterane sportske aktivnosti nije toliko odužio. Vremenom se stanje pogoršavalo i više nije mogla da se osloni na noge: "Situacija je postala alarmantna kad više nisam mogla da hodam, pa je hitna pomoć morala da dođe po mene. Imala sam niz neprijatnih iskustava i zanemarivanja mojih problema, dok nisam došla do dr Branka Baraća na Intitutu za reumatologiju. Svi pre njega su pokušavali da mi kažu da su moji simptomi samo do stresa i da je nemoguće da je bilo šta ozbiljnije u pitanju, jer sam mlada. I zaista, nikada pre svega ovoga nisam bila ozbiljnije bolesna, niti bilo ko u mojoj porodici ima probleme s kojim sam se ja kasnije susrela. Zato je bilo ogromno olakšanje kada sam naizad našla dr Baraća, čijim sam pristupom i stručnošću ostala zatečena i oduševljena."

Doktor Branko Barać je veoma ozbiljno shvatio Jelenino stanje, jer je u njegovu ordinaciju došla s kolenima u obimu dva, do tri puta većim nego što bi trebalo da budu: "Bio je veoma detaljan, pregled je trajao sat i po vremena. Detaljno je ispitao sve moje simptome, kako bi shvatio o čemu se radi. Odradio mi je ultrazvuk i poslao na punkciju. Utvrđeno je postojanje hemartroze, izliva krvi u zglobove. Pomislio je da sam imala neku povredu, međutim, ne sećam se da je došlo do bilo čega sličnog. Propisao mi je lekove za smanjenje bola i poslao kod drugih specijalista, kako bi se nastavilo ispitivanje. Međutim, stanje se znatno pogoršalo dva meseca kasnije."

"Telo je počelo da me izdaje"

Jelena nam je opisala pogoršanje na vrlo slikovit način: "Telo mi je postalo kompletno ukočeno. Nisam više mogla ni da ustanem, ni da jedem, ni da se obučem, ni da vežem pertle. Moja majka je morala da me oblači, presvlači, tušira, hrani i osećala sam se izuzetno poniženo. Do juče sam mogla da pređem biciklom na desetine kilometara dnevno, a danas već ne mogu da brinem o svojim osnovnim potrebama. Bila sam jako ljuta na sebe i svoje telo, jer je počelo da me izdaje, a i dalje sam mlada i život je preda mnom..."

"Jedno jutro sam se probudila potpuno otečena i nakon što sam pokušala da se ispravim, onesvestila sam se. Primljena sam u Urgentni centar s teškom upalom. Počela sam da dobijam napade panike, jer se od nivoa upale javila i tahikardija." - rekla nam je i dodala: "Bila sam potpuno fizički onesposobljena. Kod mene je bolest krenula izuzetno agresivno krenula. U najvećem broju slučajeva, sve se razvija postepeno, od zgloba ka zglobu u dužem vremenskom periodu. Već nakon 3 meseca od mojih privih simptoma, zvanično sam dobila dijagnozu reumatoidnog artritisa i lupusa."

Potraga za pravom terapijom