Dr Željko Ranilović

Odvikavanje od benzodijazepina potrebno je sprovoditi postepeno. Ne smete odjednom prekinuti da ih uzimate, već je neophodno da postepeno smanjujete doze, i ostanete odlučni u tome. Kada dođete do najniže doze jednom dnevno, uveče pred spavanje (npr. Bromazepam od 1,5 mg), na toj dozi, možete ostati neko duže vreme, kako biste ustalili naviku da lek uzimate uvek u isto vreme i u istoj dozi, a da pritom ne stvorite strah i anksioznost da ćete ostati bez leka. Kasnije će biti mnogo lakše da se lek isključi, bez ikakvih neželjenih reakcija. Možete se obratiti i psihijattu za stručnu pomoć, ukoliko bude potrebe. 

Potrebno je da se uradi detaljan opšti lekarski pregled koji uključuje pregled usta i ždrela, palpaciju (pipanje) dostupnih limfnih čvorova, auskultaciju (slušanje) srca i pluća, uz merenje krvnog pritiska (TA), saturacije kiseonika (SaO2%), i pulsa, auskultatorni (slušanjem), palpatorni (pipanjem) i perkutorni (kucanjem) pregled abdomena, pregled perifernih pulseva i osnovni neurološki pregled. Sve ovo može obaviti vaš izabrani lekar. Potrebno je uraditi kompletnu krvnu sliku sa leukocitarnom formulom i osnovnu biohemiju. Preporučujem da kao dodatnu analizu odradite i dva hormona štitne žlezde, fT4 i TSH. EKG-om i ultrazvukom srca isključene su ishemijske bolesti, kao i bolesti valvularnog aparata srca.

Najpre mi morate reći kojim povodom ste radili laboratorijsku analizu, odnosno, koje tegobe ste imali? Sam laboratorijski nalaz bez ovih podataka mi ne znači mnogo. Vrednost koju ste naveli je procentualna vrednost, i blago je povišena, ali mi niste dostavili apsolutni broj. Povišene vrednosti neutrofilnih granulocita najčešće ukazuju na bakterijske infekcije različitih regija (respiratorne, urinarne, infekcije kože, rane, itd). 

Niste mi napisali glavnu stvar, a to je koje su vaše tegobe, zbog kojih je lekar zatražio da se odrade analize koje ste mi dostavili. Ovo je česta situacija, da pacijenti ne daju nikakav podatak o svojim simptomima, već samo dostave laboratorijske nalaze, a vrlo je važno da budete svesni da anamneza (podaci dobijeni od pacijenta ili osobe upućene u stanje pacijenta) i pregled čine 70% dijagnoze, dok dopunske analize čine 30% dijagnoze.

U Vašem slučaju, nalaz koji ste mi dostavili, u slučaju da nemate nikakve tegobe, ili vas niko nije pregledao, ili vas je pregledao a nije ustanovio nikakve kliničke znake (povišenu temperaturu, uvećane limfne čvorove, hiperemiju ždrela, odstupanja krvnog pritiska, uvećanu jetru ili slezinu, izmenjen nalaz na plućima ili bilo koji drugi znak), nema apsolutno nikakav klinički značaj, jer ne ukazuje ni na jedno određeno specifično oboljenje.

Osim bola u predelu vrata, bitno je koje još simptome imate. Da li ste imali osećaj vrućine i preznojavanja, psihičke napetosti ili nasuprot osećaj hladnoće, tromosti, pospanosti?

Da li ste gubili ili dobijali na kilaži? Bol je retko simptom bolesti štitne žlezde, a i kada se javi, vrlo retko je to jedini izolovan simptom. Pre bilo kakve laboratorije, trebalo bi uraditi klinički pregled od strane vašeg lekara, koji će palpacijom vrata utvrditi ima li nekih nepravilnosti. Takođe, savetujem da uradite krvnu sliku i biohemiju, ORL pregled. Ako se zaista ispostavi da postoji sumnja na bolesti štitne žlezde, nemojte sami bez saveta vašeg lekara raditi laboratorijske testove, jer ni jedan test ne može da zameni kvalitetan lekarski pregled i podaci koje date svom lekaru. Testovi koji mogu ukazati na autoimune bolesti, Grejvsovu bolest i Hašimoto tireoiditis su anti-Tg i anti-TPO antitela, dok na papilarni karcinom može ukazati povišen tireoglobulin, a na medularni karcinom može ukazati povišen kalcitonin.

Ne zaboravite da ovi nalazi ne isključuju oboljenje ni ako nisu povišeni. Vaš lekar može zatražiti ultrazvuk štitne žlezde i mekih tkiva vrata.