Leukociti - bela krvna zrnca



Bela krvna zrnca
ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je višestruka. Načešće se navodi imunološka, tj. uloga u odbrani od bolesti. Naime, glavni zadatak leukocita je odbrana organizma od stranih, opasnih napadača. To su prvenstveno mikroorganizmi, ali i mnoge otrovne stvari.

Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja nekih vrsta leukocita odvija i u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima, kao i slezini.Veoma su značajni za tumačenje laboratorijske analize krvi.


U jednom litru krvi, zdrave odrasle osobe, nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih zrnaca. Leukociti se razlikuju prema izgledu, zastupljenosti, mestu nastanka i funkciji. Prema obliku jedra i membrane dele se na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i režnjevitim jedrom) i agranulocite (sa homogenom citopplazmom i okruglim jedrom). Najznačajnija je grudna žlezda (timus) koja se nalazi ispod grudne kosti, jer je ona bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T limfocita.

Leukociti sadrže oko 80% vode, velike količine glikogena koji služi kao izvor energije, puno nukleoproteida, histamin i heparin. Od fizičkih osobina najvažnije je ameboidno kretanje kojim prelaze iz krvi u tkiva. Oblik leukocita se razlikuje. Svi leukociti periferne krvi su okruglog oblika. Granulasti u citoplazmi imaju specifične granule koje se boje kiselim i baznim bojama, a ima i neutralnih granula. Životni vek leukocita je različit. Neki leukociti nastaju u koštanoj srži i ostaju tamo dok za njima ne nastane potreba. Na primer, granulociti nakon što dospeju u krv žive još oko 5 dana.

Vrste belih krvnih zrnaca

Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca. Granulociti su najbrojnija vrsta leukocita i čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji. Karakteriše ih režnjevito jedro i granulisana citoplazma. Stvaraju se u jetri kod ploda, a kod dece i zdravih osoba u koštanoj srži. Postoje tri vrste granulocita: neutrofili, eozinofili i bazofili.

Drugu vrstu belih krvnih zrnaca čine limfociti. Stvaraju se u slezini, a u manjim količinama u koštanoj srži. To su okrugle ćelije čije krupno jedro zauzima preko 90% unutrašnjosti i potiskuje citoplazmu u stranu. Uglavnom kruže limfnim sistemom i postoje u tri vrste: B-ćelije, T-ćelije i ćelije ubice. Ime su pretežno dobila prema engleskom nazivu mesta u telu na kome sazrevaju. Glavna njihova osobina je da postaju sposobni da prepoznaju strane antigene. B-ćelije stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce kako bi omogućile njihovo uništavanje. T-ćelije postoje kao: citotoksične T-ćelije, pomagačke T-ćelije i kao supresorske T-ćelije. Samo citotoksične ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u imunološkom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunološkog sistema. Citotoksične ćelije i ćelije ubice su sposobne da uništavaju ćelije tela koje su inficirane virusom.

Monociti su ćelije koje se, kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva, razvijaju u makrofage. Monociti se stvaraju u koštanoj srži. Makrofazi zatim deluju kao "usisivači" koji su, slično neutrofilnim granulocitima, sposobni da fagocituju ("pojedu") ostatke izumrlih ćelija iz organizma. Za razliku od neutrofila, međutim, makrofazi mogu da fagocituju i cele ćelije. Uz to, oni učestvuju u prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B limfociti).


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Kristen 21.09.2012

    Čas je res prevečkrat naš vladar. Hitimo, ne usaitvmo se in zato marsikdaj spregledamo kakšen drobcen trenute, na videz nepomemben, pa ravno v svoji majhnosti, drobcenosti lep in neponovljiv. Krasne trenutke si ujela v svoje fotografije. Sama nimam tega daru. Mi pa fotografije z ujetimi trenutki veliko pomenijo. Mojo dnevno sobo krasijo take čisto navadne fotografije iz našega družinskega življenja. Središče vseh je moj (danes že odrasli) sin. Opazovala sem jih, na vseh fotografijah je nekaj skupnega ujeti trenutki sreče, pa čeprav le ob nabranih kamnčkih v reki, ali pa ob drobni žabici na njegovih teniskah res je, čas lahko za trenutek ustavijo le fotografije in ravno zato jih imam rada ter so neprecenljive. S svojim postom si me spomnila, da je hitro tekoče življenje sestavljeno iz "drobnih fotografij" in vsaka zase prinaša svoje občutke. Le oči moramo imeti odprte.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde