Fizička aktivnost nakon preležanog kovida


Mnoge rekreativce, ali i profesionalne sportiste, zabrinuli su sve češći naslovi o smrtnim slučajevima na sportskim terenima, ali i teretanama, koji su u poslednje vreme češći nego ranije, pa se shodno trenutnoj epidemiološkoj situaciji u svetu, ovi događaji dovode u vezu sa infektivnom bolešću COVID-19, izazvanom korona virusom. Zbog svega navedenog, često se postavlja pitanje: "Kada je posle preležanog kovida pravo vreme za uvođenje redovnih fizičkih aktivnosti, i kojim tempom je bezbedno povećavati intenzitet treninga?".

Preventivni pregledi sprečavaju neželjene događaje

Panici nema mesta, ukoliko se preduzmu preventivni pregledi, kojima se može sprečiti preko 90% neželjenih događaja prilikom izlaganja fizičkom naporu.
Bolest sama po sebi, kod zdravih mlađih ljudi najčešće prolazi sa blažom kliničkom slikom, ali nizom biohemijskih i imunoloških procesa, moguće je stvaranje trombnih masa bilo gde u krvnim sudovima, koje nisu dovoljno opsežne i rasprostranjene da bi pri uobičajenim fizičkim aktivnostima davale bilo kakve simptome, a ukoliko je prošlo više meseci od preležane bolesti, uglavnom su u visokom procentu i rekanalizovane, što omogućava normalan protok krvi. Ipak, pri naglom izlaganju teškom fizičkom naporu, ove trombne mase mogu se pokrenuti, i u zavisnosti od svoje primarne lokalizacije gde se nalaze, završiti na mestima gde mogu ugroziti zdravlje ali i život, naizgled potpuno zdrave, mlade osobe, a to su pluća, srce ili mozak.

Fizička aktivnost nakon preležanog kovida

Stabilizacija vrednosti D-dimera

Pacijenti koji su imali blažu kliničku sliku, najčešće su još neko vreme nastavili sa suplementacijom na bazi vitamina C, cinka, vitamina D3 i alfa lipoinske kiseline, ali te mere samo mogu doprineti ublažavanju simptoma tokom bolesti ili skraćivanju perioda oporavka, ali nemaju dokazan bilo kakav protektivni uticaj posle preležane bolesti. Zbog toga se savetuje svima, koji planiraju da se izlažu većem fizičkom naporu, kao što su:

  • trčanje;
  • plivanje;
  • vožnja bicikla;
  • teretana;
  • profesionalni sport,

da urade D-dimer iz krvi, proteinski ostatak fibrina, zapravo trombne mase koja se prirodno stvara van krvnih sudova u procesima zaustavljanja krvarenja i zgrušavanja krvi. Povišene vrednosti D-dimera znak su da se morate javiti svom lekaru, koji će proceniti da li je neophodno uvođenje antikoagulantne terapije, vrsti, dozi i trajanju ove terapije. Vaš lekar može tražiti i neke dopunske dijagnostičke metode, kao što su kolor dopler krvnih sudova, ultrazvuk srca, ali i laboratorijske testove na trombofilije. Povišen D-dimer nije specifičan samo za trombne mase posle korone, povišen je i u trudnoći, malignim bolestima i određenim upalnim procesima. Svakako, sa treningom možete početi tek nakon stabilizacije vrednosti D-dimera, i to postepeno i oprezno.

Svima koji planiraju da započnu sa treninzima, a nisu sigurni da li su preležali Covid-19, savetuje se da, ukoliko se nisu vakcinisali, urade IgG antitela na Covid-19. Ukoliko su antitela pozitivna, znači da su asimptomatski ili sa blagim simptomima preležali bolest, iako nisu testirani. Za njih važe sve preporuke pre započinjanja treninga, kao i za one koji su se testirali i dokazano preležali bolest.


Podeli tekst:

Dr Željko Ranilović od 2017. godine radi u Domu zdravlja Zemun, na mestu doktora medicine.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde