EP032: Dr Željko Ranilović, doktor medicine


U 32. epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, razgovarali smo sa dr Željkom Ranilovićem, doktorom medicine o hroničnom umoru, oticanju nogu i terapiji za nedostatak vitamina D.

Zakažite pregled kod dr Željka Ranilovića >>>>>

Pitanje: Imam 22 godine, studiram i imam problem sa konstantnim umorom. Menjala sam i dužinu spavanja, svejedno je. Kada ustanem, mogu aktivno da budem budna 4, 5 sati, nakon toga bih mogla opet da spavam i osećam potrebu za snom. Htela bih da uradim krvnu sliku, pa ako možete da me posavetujete šta tačno, da bih znala da li možda postoji neki problem.

Dr Željko Ranilović: Konkretno, ovo je čest problem kod studenata i svi smo se sa tim susreli u nekom periodu, neko duže, neko kraće. Ali hvala Bogu nije nerešiv. Zapravo, dosta faktora utiče na ovo. Pre svega, neke navike u smislu odlaska na spavanje i buđenja. Ono što je preporučljivo je da se ranije legne i da se ranije ustane. Zatim, dosta su bitne i navike u ishrani. Ono što bi trebalo da se uvede kao neki standard, to je da doručak bude taj obrok koji je najobilniji, kalorijski najjači i nutritivno najjači. To bi značilo obrok bogat mesom, voćem i povrćem, uz neki mlečni proizvod. Trebalo bi da to bude glavni obrok, a to je ono što je suprotno srpskoj tradicionalnoj kuhinji, gde smo svi navikli da je doručak obično neki hleb i pekmez ili margarin, što je pogrešno. Takođe, učenje i sve druge radne obaveze trebalo bi bez odlaganja započeti posle doručka. Takođe, potreban je dovoljan unos tečnosti. trebalo bi svima nama da bude navika da kada ustanemo, dan započnemo čašom vode, jer mali broj ljudi ima tu svest da voda zapravo mnogo znači organizmu i koliko je ona efikasnija od bilo kog leka. Zatim, tu dosta igra ulogu i osvetljenost prostora. Ono što je najbolje je prirodno osvetljenje, odnosno sunčeva svetlost. Svi smo prinuđeni da koristimo veštačko osvetljenje u određenim periodima dana. Izbor u veštačkom osvetljenju bi trebalo da bude LED svetlo, čija je toplo žuta boja, između 2700-3000 Kelvina, nikako one hladno bele boje od 6000 Kelvina i ono što se najmanje preporučuje, što izaziva umor, zamaranje vida, a uostalom ima i  hepatotoksično i neurotoksično dejstvo, to su fluo cevi, tzv. neonke koje bi trebalo izbegavati. Takođe, provetrenost prostorije dosta igra ulogu. Tu imaju ulogi i razni socijalni faktori, generalno odnosi sa kolegama, prijateljima, ljubavnim partnerima, Trebalo bi prosto zauzeti neki stav, prilikom studiranja ili obavljanja bilo kog posla, treba od sebe udaljiti ljude koji vam oduzimaju energiju, koji vas često zovu, koji vam se konstantno žale na svoje probleme, gde ste stalno raštrkani u rešavanju tuđih problema. To vam nisu prijatelji, nego ljudi koji vam oduzimaju energiju i vreme. Ozbiljno se posvetite onome čime se bavite i bavite se nekom fizičkom aktivnošću. To je negde rešenje. A drugo pitanje je bilo šta bi trebalo da se uradi od analiza. U suštini, preporuka je ista kao i za opštu populaciju, trebalo bi bar jednom godišnje uraditi kompletnu krvnu sliku, koja obuhvata eritrocite i hemoglobin, leukocite i leukocitarnu formulu i gvožđe. 

Pitanje: Mom suprugu već neko vreme otiče cela desna noga, od stopala pa skroz do gore. Ne koristi nikakvu terapiju, nema otkrivenih oboljenja. Inače je zdrava osoba ili bar tako mislimo. Ide redovno na sistematske preglede koji su za sada uredni. Ujutru nema otoka ili je znatno manji. Po ceo dan radi i na nogama je.

Dr Željko Ranilović: Što se otoka nogu tiče, postoji više uzroka. Ovde konkretno imamo slučaj jednostranog oticanja nogu. Ono što je neophodno to je da se noga detaljno pregleda, a to podrazumeva da se uporedi leva i desna noga, da li ima razlike u lokalnoj temperaturi i u obimu ekstremiteta na istim nivoima. Takođe, da se ispalpiraju svi periferni pulsevi, pulsevi u zatkovanoj jami, pulsevi nad stopalom, da se vidi da li tu ima nekih razlika. Takođe, boja kože dosta utiče, da li je noga bleda, hladna, crvena, plavkasta, ljubičasta, do cijanotična. To su neke smernice koje nam mogu reći da li se dešava nešto sa vaskularnim sistemom noge. Uzrok može biti u samim venama, dubokim venama noge, čiji zalisci mogu biti oštećeni, pa je samim tim venska pumpa posledično oštećena. Može biti sužen lumen dubokih vena nogu, arterosklerotski mogu biti izmenjene ili trombozirane. Zatim, postoje drugi uzroci otoka nogu. Treba videti da li su ti otoci elastični ili su onako testasti, koji ostaju. Mogu biti posledica bubrežnih bolesti, ili posledica bolesti jetre, kada su smanjeni ukupni proteini, zbog smanjene sintetske aktivnosti jetre koja proizvodi sve proteine. Tako da će nam tu dosta biti od koristi laboratorijske analize, urea kreatinin, ukupni proteini, albumini, AST, ALT, LDH, koji će nas usmeriti da li se radi o nekim bolestima bubrega ili bolestima jetre. Takođe, srčana slabost može izazvati otok nogu, U ovom slučaju nije, najverovatnije, zato što se radi o najkarakterističnijem jednostranom otoku noge, Limfedemi takođe mogu biti posledica različitih uzroka, Oni su karakteristični po tome što je koža vlažna u tim situacijama. Nakon svih ovih kliničkih pregleda, ono što bi od dopunske dijagnostike trebalo odraditi to je kolor dopler, da se isključi ono što je najozbiljnije i što je akutno ugrožavajuće po pacijenta. To je duboka venska tromboza koja može dati kao posledicu dosta ozbiljne komplikacije, a jedna od najtežih je plućna embolija

Pitanje: Nedostatak vitamina D. Koju terapiju odabrati? Izmerena vrednost vitamina je 28 (donja granica 75). Što se tiče krvne slike i ostalih parametara, sve je uredno, nema odsupanja od graničnih vrednosti.

Dr Željko Ranilović: Napomenuo bih da se radi o liposolubilnom vitaminu, odnosno vitaminu koji se razlaže u mastima i koji ima svoje depoe u organizmu i vrlo bitne metaboličke uloge, čak i kao hormon. Takvu terapiju mora voditi izabrani lekar uz precizno vođenje dokumentacije, a drugi razlog za to je što vitamin D generalno može da varira i u referentnoj vrednosti od metode koja se koristi, od laboratorije do laboratorije. Načelno, sve vrednosti ispod 75 nanomola po litru se smatraju deficijencijom ovog vitamina. Postoje razne terapije. Ona terapija koju ja preporučujem su Vigantol kapi. Terapija se započinje sa dve kapi dnevno i postepeno se može povećavati do 10 kapi dnevno. Ono što je bitno je da se najmanje jednom mesečno pored vitamina D u laboratoriji kontrolišu parametri - kalcijum i fosfor. To je zbog toga što vitamin D ima visoko dejstvo na njihovu koncentraciju, a to su elektroliti koji moraju da se drže u strogom referentom opsegu, da bi moglo da se reaguje na vreme ukoliko dođe do nekih elektrolitnih disbalansa.


Podeli tekst:

Dr Željko Ranilović od 2017. godine radi u Domu zdravlja Zemun, na mestu doktora medicine.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde