EP029: Dr Željko Ranilović, doktor medicine


U 29. epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, dr Željko Ranilović, doktor medicine, odgovarao je na pitanja pacijenata u vezi sa mogućim uzrocima nesvestice i groznice i pravilnim davanjem infuzije.

Zakažite pregled kod dr Željka Ranilovića >>>>>

Pitanje: Dešava mi se da bez razloga osetim slabost celog organizma. Ne osećam ruke i noge, ponekad padnem u nesvest, nekada uz povraćanje i mučninu. Inače imam nizak pritisak. Uspori mi rad srca i kao da spavam kada sam budna. Ne znam šta se dešava oko mene, postajem nesvesna okoline. Do toga obično dođe tako što krenem nešto da tražim i ne mogu da se setim šta tražim, zbunim se i odjednom osetim slabost. 

Dr Željko Ranilović: U ovakvoj situaciji ono na šta ćemo prvo obratiti pažnju je gubitak svesti. Svaki gubitak svesti zahteva detaljnu neurološku obradu i evaluaciju o čemu se radi. Kratkotrajni gubici svesti, otprilike od 6 do 10 sekundi uz gubitak mišićnog tonusa, padanja u medicini se nazivaju sinkope i mogu biti različitog uzroka. Ugrubo rečeno njihova tri najveća uzroka su: neurološki uzroci, kardiogeni uzroci i psihogeni uzroci. Neurogeni uzroci mogu biti razne neurološke bolesti i najčešće imaju te uvodne ''epizode'', odnosno simptome preznojavanja, mišićne slabosti, mučninu i povraćanje. Po tome se razlikuju od kardiogenih uzroka, gde obično gubitak svesti nastaje naglo, bez ikakvih prethodnih simptoma. Ovakav pacijent zahteva obradu u smislu kompletnog neurološkog pregleda, EKG-a, kompletne krvne slike i biohemije i na kraju obavezan multislajsni skener endokranijuma. Skener je neophodan da bi se isključile promene unutar same lobanje, koje mogu biti zapaljenske etiologije, odnosno mogu biti traume ili tumori. To su neke stvari koje zahtevaju minimum obrade, a potom na osnovu svih dobijenih nalaza ide se u dalje istraživanje, o čemu se tačno radi. Tako da je gubitak svesti dosta ozbiljno stanje. Takođe, u ovom slučaju imamo taj podatak o zaboravnosti odnosno o konfuznosti prilikom bavljenja tim svakodnevnim poslovima, što takođe ukazuje na neurogene sinkope. 

Pitanje: Moja majka svakih 5-6 dana dobije groznicu i visoku temperaturu. Osim CRP-a vrednosti oko 100 i sedimentacije oko 45-50, ostali rezultati su joj u granicama normale. Kada je u pitanju urin, poslednji put je imala Echericia Colli 5000 i Streptococus fecalis 5000. Gde god da je vodim niko ne zna šta joj je. Šta mi savetujete?

Dr Željko Ranilović: Ovo je dosta česta situacija u ambulantama opšte medicine. Kada dođe pacijent sa visokom temperaturom i kada se odradi sve ono što je u domenu primarne zdravstvene zaštite, počev od opšteg lekarskog pregleda preko kompletne krvne slike, biohemije, rendgena pluća i ultrazvuka abdomena i ništa drugo se ne nađe u nalazu osim nespicifičnih parametara zapaljenja koji ne ukazuju na neku konkretnu bolest, a to su sedimentacija, CRPfibrinogen, takvo stanje mi najčešće zovemo nejasno febrilno stanje. Takve pacijente upućujemo na infektivnu kliniku. U takvim slučajevima najčešće se radi o jednom od tri entiteta koja su zasebna. Moguće je da se radi o infekciji, odnosno skrivenom žarištu infekcije, koja je najpovoljnija po pacijenta jer se može uspešno lečiti. Tu se svašta otkriva detaljnom anamnezom i otkrivanjem gde je sve pacijent putovao i da li je zaštićen adekvatno, počev od ovih običnih infekcija sa kojima se susrećemo do tropskih bolesti, Takođe, mogu se ustanoviti i HIV, hepatitis i široko polje infekcija koje mogu biti uzrok. Međutim, vrlo često se desi da to nije pacijent za infektivnu kliniku, da se sve infekcije isključe i da se radi o nekoj autoimunskoj ili reumatološkoj bolesti. Česte bolesti koje daju ovakve simptome su reumatoidni artritis ili lupus, gde se dalje radi dijagnostika specifična za te bolesti i dolazi se do krajnje dijagnoze. Takođe, nažalost u ovakvim stanjima može ležati maligna bolest, posebno sistemski maligniteti, limfomi leukemije koji se mogu ovako manifestovati. To je kao nejasno febrilno stanje dosta često i moram da napomenem da uprkos svoj obavljenoj dijagnostici uvek određen broj pacijenata odstane nedijagnostikovan. To je mali broj ali nije zanemarljiv.

Pitanje: Primio sam infuziju i sestri sam sugerisao da u cevi ima vazduha, međutim ona mi je rekla da je sve u redu. Video sam vazduh dužine nekoliko cm, kako silazi do igle. Ono što me zanima je da li samo kačenje igle ima neki mehanizam koji zaustavlja vazduh?

Dr Željko Ranilović: Kod davanja infuzije, generalno u sistemu za infuziju ne bi trebalo da ima vazduha. Pacijent verovatno ima strah od vazdušne embolije i zastoja srca. Međutim, da bi došlo do ozbiljnih komplikacija potrebno je da se pod pritiskom ubrizga 10 kubika vazduha. To je vazduh koji na sobnoj temperaturi staje u špric od 10 kubika, koji bi se pod pritiskom ubrizgao. Za razliku od intravenskih injekcija koje se daju pomoću šprica i pod pritiskom, infuzije se daju pomoću sile Zemljine teže, gravitacije - postave se na određenu visinu, gde curi pod dejstvom gravitacije i pod dejstvom same pumpe pacijenta, odnosno njegovog kardiovaskularnog sistema koji vuče tu tečnost. Stoga, čak i da je taj mehurić u toj zapremini koja je neophodna, on ne bi mogao da uđe u krvotok zbog toga što je vazduh dosta lakši od tečnosti i onog momenta kad sva tečnost iscuri, vazduh će se zadržati na kraju sistema i neće moći da prođe kroz iglu. Tako da, u tom slučaju nema nikakvog razloga za brigu, mada opet napominjem da ne bi trebalo da ima vazduha u sistemu jer ako se infuzija plasira na pravilan načln, ako se pre toga izbace svi mehurići, vazduha neće biti, ali u ovom slučaju nema apsolutno nikakvog razloga za brigu.


Podeli tekst:

Dr Željko Ranilović od 2017. godine radi u Domu zdravlja Zemun, na mestu doktora medicine.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde