Degenerativne promene kičme sastavni su deo biološkog procesa starenja i javljaju se dva puta češće kod muškaraca nego kod žena, posebno kod osoba starijih od 40. godina, a poslednjih decenija i dosta ranije. Pacijenti, da bi ih se rešili, često moraju da biraju između komplikovanih, ponekad neizvesnih operacija ili dugoročnog vežbanja pod nadzorom fizijatra i fizioterapeuta.
Zbog čega dolazi do degenerativnih promena na kičmenim stubu?
Savremen stresogen način življenja i nova kompjuterska era doprineli su da se degenerativna oboljenja kičme sve češće javljaju i kod mlađih osoba, nekada i pre 30. godine. Predstavljaju ozbiljan socio-ekonomski problem jer remete kvalitet života i onemogućavaju radnu sposobnost.
Nedovoljna fizička aktivnost, posledična prekomerna težina, dugotrajno sedenje u prinudnom položaju, loše držanje tela su faktori koji utiču na progresivan tok degenerativnih promena koje smanjuju elastičnost kičme, najčešće u lumbalnoj (krsnoj), a zatim i u cervikalnoj (vratnoj) regiji čineći pritisak na vaskularne i nervne elemente.
Koji simptomi mogu da ukažu na neko degenerativno oboljenje kičme i koja oboljenja su najčešća?
Degenerativne promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba – zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove i kao posledica mogu nastati:
Bol u kičmi ima čak između 80 i 90 odsto stanovništva, a najčešći razlog je diskus hernija koja predstavlja pomeranje međupršljenskog diska pri čemu dolazi do uklještenja nerva. Javlja se u slabinskom i vratnom, a znatno ređe u grudnom delu kičme. Kada se rodimo, naši diskovi se 88 odsto sastoje od vode i spoja belančevina i šećera koji čine osnovno tkivo vezivnog tkiva i hrskavice.
Kako starimo, disk gubi vodu, postaje krt i podložan pucanju kada izlazi u spinalni kanal gde mu anatomski nije mesto. Tada pravi pritisak na na nerv i pri tom pritisku dolazi do lučenja medijatora zapaljenja, pa i upale korena nerva. Zapaljenje dovodi do otoka nerva, što sve zajedno sa mehaničkom kompresijom predstavlja složen problem i dovodi do jakog bola i osećaja utrnutosti u ekstremitetima.
„Naravno, klinička slika zavisi u kom segmentu kičme je kompresija. Teški slučajevi, koji zahtevaju hitnu operaciju, su pacijenti koji osećaju slabost donjih ekstremiteta, ‚‚pad stopala“ i ne kontrolišu mokrenje i stolicu”, objašnjava dr Živković.
Koji je pravilan način lečenja kod degenerativnog oboljenja kičme?
Lečenju ovog složenog problema treba pristupiti multidisciplinarno. U lečenje su uključeni lekari raznih specijalnosti – lekar opšte prakse, fizijatar, neurolog, neurohirurg, ortoped, a u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti.
U 80 do 90 odsto slučajeva lečenje se svodi na konzervativni tretman i rešavanje akutnog bola koji prođe za šest do osam nedelja. Ako nema poboljšanja nakon perioda konzervativno-fizikalnog lečenja, rade se dijagnostičke procedure (CT ili MRI) nakon kojih se može razmišljati u pravcu nekog invazivnog modaliteta lečenja uključujući operativne mikrohirurške tubularne i endoskopske tehnike, ili invazivne perkutane tehnike laserske diskus dekompresije ili radiofrekventne diskus dekopresije.
Endoskopska operacija kod degenerativne promene kičmenog stuba
Endoskopske operativne tehnike su superiorne jer omogućavaju maksimalnu vizualizaciju sa minimalnom traumatizacijom tkiva, minimalnim krvarenjem i minimalnim stvaranjem ožiljka. Endoskopskom tehnikom operacije nije potreban veliki rez ili široko otvaranje kičmenog kanala. Kako je rez svega nekoliko milimetara, rizik od postoperativnog ožiljka je vrlo nizak. Skoro da nema uništenja tkiva.
Dužina same operacije je dosta kraća u odnosu na klasičnu operaciju, proces ozdravljenja je ubrzan, pa je i vreme oporavka znatno kraće. Zbog kraćeg trajanja operacije i pojava postoperativne infekcije svedena je na minimum. Pacijenti operisani na ovaj način imaju mnogo manji lokalni postoperativni bol i pokretni su odmah nakon intervencije.
Operacija se izvodi u lokalnoj ili opštoj anesteziji, gde se endoskop uvodi kroz rez od sedam do osam milimetara do mesta promene, koja je izazvana diskus hernijom ili nekim drugim degenerativnim procesom. Da li će se koristiti lokalna ili opšta anestezija zavisi od pristupa. Postoje dva pristupa: interlaminarni, za koji je potrebna opšta anestezija, i transforaminalni, koji se izvodi u lokalnoj.
„Intervencija traje obično 30 do 45 minuta. Pacijent se otpušta ili istog dana ili nakon perioda praćenja od 24 sata”, navodi dr Živković.
O čemu treba voditi računa kada se neko odluči za endoskopsku operaciju kičme?
„Najbitnije je da se odabere neurohirurg sa iskustvom u ovoj oblasti jer se lako mogu desiti oštećenja nerva, ako hirurg nije prošao dugu postepenu obuku endoskopske tehnike lečenja kičme, a koja je vrlo specifična”, ističe dr Živković.
Koje su prednosti metode perkutane laserske diskus dekompresije (PLDD)?
Lečenje se izvodi preko kože, zbog čega je period oporavka znatno kraći nego u konvencionalnoj hirurgiji.
Postupak se izvodi u lokalnoj anesteziji, bez reza i traje oko 15 minuta. U sredinu diska se ubacuje šuplja igla, a kroz nju lasersko vlakno. Primenom te laserske energije smanjuje se volumen, što dovodi do strukturnih promena u disku. Smanjenjuje se i pritisak na nerv i oslobađa od bola. Istraživanja su pokazala da je uspešnost ove metode od 70 do čak 90 odsto.
Korišćenje mobilnih telefona utiče na degenerativne promene na kičmenom stubu
Tokom dana uz mobilni telefon provodimo više sati. Loše držanje tela povezuje se sa bolovima u leđima i vratu, čak i hernijom. Ispratite sledeće preporuke i zaštitite zdravlje svoje kičme dok koristite mobilni ili tablet računar.
Usled pognute glave, pritisak na naš mišićno-koštani sistem je znatno uvećan i uzrokuje cervikalnu i lumbalnu kilu, loše držanje i uklještenje nerava, jer naša kičma nije predviđena za isti položaj u dužem periodu.
Kada je glava dugo statična ili savijena prema napred, vratni mišići, periferne tetive i ligamenti podupiru glavu. Ova vrsta stresa koji se ponavlja, s vremenom može dovesti do rane degeneracije i pratećih poremećaja u vratu.
Sledeći saveti osiguraće ergonomsku upotrebu mobilnog telefona
- Podignite mobilni, umesto da savijate glavu
- Mobilni treba držati u visini ili malo ispod brade, dok čitate nešto sa ekrana
- Pokušajte koristiti druge prste kao alternativu palcu dok kucate tekst. Nemojte koristiti samo jednu ruku; mobilni stavite na ravnu površinu ili pokušajte kucati jednom rukom, dok držite telefon drugom rukom, što je duže moguće
- Dok kuckate palcem, pokušajte da to radite celom površinom palca umesto samo vrhom prsta
- Položaj zgloba treba da bude što udobniji i neutralniji
- Smanjite napetost u zglobovima i prstima dok koristite uređaje
- Izbegavajte savijanje glave prema dole
- Izbegavajte rotaciju vašeg vrata dok koristite telefon
- Neka vaše poruke budu što kraće. Dugo kucanje rezultiraće dodatnim umorom zglobova i prstiju
- Kada kucate poruke, postavite mobilni u uspravan položaj. To će smanjiti razdaljinu potrebnu vašem palcu da dosegne određenu dirku
- Nemojte koristiti mobilni ili tablet za dugotrajne zadatke
- Ograničite vreme kuckanja na 10 do 15 minuta. Pravite kratke pauze (najmanje 2 do 3 minuta).
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde