Endoskopska operacija kičme (kod diskus hernije)

Svi delovi kičme (pršljenovi, ligamenti, hrskavica, tetive, nervi, zglobovi) mogu da budu uzrok bola ukoliko dođe do degenerativnih promena. Ove promene se ublažavaju i rešavaju na mnogo našina, a između ostalih i hiruški. U poslednje vreme kada govorimo o promenama poput diskus hernije, endoskopska operacija predstvalja najbolje hiruško rešenje.

Šta je to endoksopska operacija kičme?

Endoskopska operacija kičme je minimalno invazivna hiruška metoda kojom se uklanjaju degenerativne promene na kičmi - uglavnom diskus hernije, kao i neke vrste cisti. Obavlja se u opštoj ili lokalnoj anesteziji kroz rez dužine 7-8 mm. Pri ovoj operaciji koristi se endoskop, hiruški instrument koji se sastoji od savitljive cevčice na čijem je jednom kraju nalazi sonda sa kamerom i led diodama koje odlično osvetljavaju operativno polje, a na drugom kraju se nalazi LCD monitor na kome hirurg može potpuno jasno da vidi unutrašnjost spinalnog kanala u kome se izvodi operacija, prati sve svoje poteze i ceo operativni tok. Na ovaj način se lako uočavaju čak i najmanja krvarenja i omogućava ispiranje vodom. Da bi se ublažila upala nerva i podstakla njegova regeneracija, u okolinu nerva se ubrzgava bioregenerativni serum Ortokin. Poslednji korak u operaciji je jedan šav koji ostavlja praktično nevidljiv ožiljak nakon zarastanja rane. 

Endoskopskom tehnikom mogu se operisati i diskus hernije u vratnom, a ređe u grudnom delu kičme.

Diskus hernija operacija
Endoskopska operacija kičme

Kako izgleda oporavak?

Pacijentu se preporučuje mirovanje u trajanju od 3 nedelje, a potom se može vratiti svojim uobičajenim akitvnostima uz uputstva o ispravnom načinu sedenja, leženja, ustajanja, savijanja, uspravljanja, podizanja predmeta i ograničenje dizanja tereta do 10 kg.

Operacijom se rešava samo jedna trećina problema. Drugu trećinu rešava obavezna fizikalna terapija, a za treću tećinu je zadužen sam pacijent svojim načinom života nakon operacije. Neophodno je da pacijent bude fizički aktivan i da svakodnevno radi vežbe koje jačaju leđne i trbušne mišiće koji drže kičmu u ispravnom, fiziološkom položaju. Ukoliko i dalje veći deo svoga vremena provodi sedeći ili radeći teške fizičke poslove, ako je pacijent gojazan, problem može da se vrati.

Prednosti endoskopske operacije kičme

  • Mali rez (7-8 mm);
  • Gotovo nevidljiv ožiljak;
  • Minimalna traumatizacija tkiva;
  • Minimalno krvarenje;
  • Mogućnost postoperativne infekcije je svedena na minimum;
  • Manji lokalni postoperativni bol;
  • Bolesnik je pokretan odmah nakon operacije;
  • Kratak period oporavka;
  • Mogućnost operacije u lokalnoj anesteziji.

O diskus herniji

Bol u kičmi muči 80% stanovništva, a najčešći razlog je diskus hernija. Najčešće se javlja u slabinskom i vratnom, a znatno ređe u grudnom delu kičme. Dva puta češće pogađa muškarce nego žene, a posebno osobe starije od 40 godina. 

Sve je više mladih ljudi, koji zbog stresa i dugog sedenja za kompjuterom imaju degenerativne promene na kičmi i pre 30. godine života.

Većina lumboišialgičnih bolova prođu nakon 6 nedelja konzervativnog lečenja (fizikalnom terapijom i lekovima). Najčešće se koriste nesteroidni antireumatici u vidu tableta ili injekcija (Brufen i Diklofen) ili pulsna terapija kortikosteroidima (velike doze koje se daju intravenski). Ukoliko nema poboljšanja nakon ovog perioda mirovanja ili fizikalne terapije, postavlja se indikacija za operativno lečenje. Teški slučajevi koji zahtevaju hitnu operaciju su pacijenti koji osećaju slabost donjih ekstremiteta, ‚‚pad stopala“ i ne kontrolišu mokrenje i stolicu. 

Zadatak neurohirurga je da odstrani deo diska koji je uzrok radikularnog bola i oslobodi nerv ili nerve pritiska. 

Operativni načini lečenja su: tubularna mirkodisektomija i kompletna endoskopska disektomija. Invazivne perkutane tehnike lečenja u posebno indikovanim slučajevima uključuju i lasersku dekompresija diska ili perkutanu radiofrekventnu diskus dekompresiju.


Pogledajte odgovore na pitanja u vezi sa diskus hernijom.


 

Podeli tekst:

Dr sci. med. Nenad Živković je specijalizant neurohirurgije od 2013. godine. Trenutno je doktor medicinskih neuronauka. Radi u Beogradu.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde