Pretraga po tagovima

Urolitijaza  je deo složenog kompleksa oboljenja i podrazumeva prisustvo uobličenih konkremenata (biominerala) u mokraćnim kanalima. Nastaje kao posledica višestrukih, složenih i međuzavisnih biohemijskih procesa.

Dijabetesna nefropatija je hronična komplikacija šećerne bolesti na bubrezima i najčešći je uzrok otkazivanja bubrega. Više o ovoj temi govori Prof. dr Radomir Naumović.

Povrede bešike su relativno retke. Bešika je organ koji je postavljen iza karlične kosti, a ispod peritoneuma, tako da biva povređen ili u sklopu povrede karlice (perforacije) ili kada bolesnik dobije udarac pri padu na punu mokraćnu bešiku. Povrede mogu da nastanu i jatrogeno.

Rekurentna intrahepatična holestaza u trudnoći je benigno oboljenje, manifestuje se kliničkim i biohemijskim znacima holestaze, bez promena opšteg stanja i ima dobru prognozu. Posle porođaja klinički i biohemijski znaci se u potpunosti povlače. Ponavlja se i u sledećoj trudnoći.

Uratna nefropatija nastaje kod bolesnika sa poremećajem metabolizma mokraćne kiseline i ispoljava se kao akutna  ili hronična nefropatija, ili kao uratna nefrolitijaza.

Renalna glikozurija je najčešći urođeni tubulski poremećaj.

Urinarni trakt ima funkciju da prenosi urin od bubrežnih čašica do bešike gde se urin zadržava do mokrenja i, potom, izlučuje iz organizma. Ako je isticanje urina u bilo kom delu urotrakta poremećeno, prisutna je opstrukcija. Opstrukcija može da dovede do oštećenja bubrega i predisponira infekciju. Ako se ukloni blagovremeno poremećaji funkcije bubrega se u potpunosti povlače.

Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokraći. U odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i makroeritrociturija (makroskopska hematurija).

Ishrana u periodu dojenja je veoma bitna, kao što je bila i u trudnoći. Od vrste unetih namirnica, zavisi i kvalitet mleka. Potrebe u toku dojenja su povećane, a zavise od količine mleka koju žlezde izluče u toku dana. S obzirom da dete raste i postaje sve aktivnije, treba da se zadovolje i njegove povećane potrebe u hranljivim materijama. Dodatna energija, u odnosu na period pre trudnoće, neophodna je ne samo zbog dojenja, već i zbog promena kojima je organizam izložen.

Oligurija je stanje kod kog je dnevno izlučivanje urina (diureza) manje od 500 ml/dan, a može se definisati i kao satna diureza manja od 0,5 ml/kg/sat. Ukoliko je diureza manja od 50 - 100 ml  tada govorimo o anuriji. Oligurija je značajan klinički pokazatelj koji može ukazivati na ozbiljnu bubrežnu bolest.

Kongenitalne anomalije urinarnog trakta iako retko, neposredno ugrožavaju život deteta, vrlo često mogu da dovedu do trajnih oštećenja organa zbog čega je neophodna blagovremena hirurška intervencija.

Biohemijske analize telesnih tečnosti danas se svrstavaju u red dijagnostičkih postupaka koji su dostupni svakom. Redovna kontrola ovih parametara je jedan od preduslova za očuvanje zdravlja.

Mokraćna bešika se nalazi između pubične kosti i materice. Ona predstavlja kesu rastegljivih zidova u kojoj se skuplja mokraća stvorena u bubrezima. Kada se zidovi bešike skupe mokraća se potiskuje u uretru, koja predstavlja uzanu cev dugačku samo 2.5 - 3cm.

Preterano aktivna bešika, tojest, iritabilna mokraćna bešika uzrokuje da osoba dobija učestale nagone za mokrenjem, koje je vrlo teško iskontrolisati. Poremećaj nije opasan, mada je veoma neprijatan. Jasan uzrok nije u potpunosti poznat, ali postoji više načina kako se ovo stanje leči.

Najlakši način da saznate da li ste trudni ili niste jeste da uradite test na trudnoću. Samo četiri dana posle oplodnje jajna ćelija počinje da stvara hormon koji se zove humani horionski gonadotropin (hCG). Ovaj se hormon nalazi u krvi i u svim telesnim tečnostima žene. Posle oplodnje najpre se može utvrditi povišeni nivo hCG u krvi, a posle nekoliko dana i u mokraći.