Dijabetesna nefropatija je česta kod dijabetičara


Dijabetes je potrebno kontrolisati svakodnevno, jer može doći do komplikacija. Dijabetesna nefropatija je hronična komplikacija šećerne bolesti na bubrezima i najčešći je uzrok otkazivanja bubrega. Više o ovoj temi govori je direktor Klinike za nefrologiju KCS, prof. dr Radomir Naumović, u emisiji „Vodič kroz dijabetes“.

 

Kako prepoznati nefropatiju?

 

Prof. dr Radomir Naumović: Prvi simptomi nefropatije su nepostojeći, vrlo diskretni i pacijenti često ne obraćaju pažnju na njih.

Kada se simptomi razviju, bolest je u većini slučajeva, već u odmakloj fazi. Tada, postoji malo mera, kojima možemo usporiti progresiju jedne hronične bolesti bubrega, kao što je dijabetesna nefropatija.

Važno je da se pacijenti redovno kontrolišu i da određuju prve laboratorijske markere, naročito mikroalbuminuriju, kao prvi labaratorijski znak za razvoj dijabetesne nefropatije. To treba raditi jednom u 6 meseci do godinu dana, kod svakog bolesnika koji ima šećernu bolest.

 

Potrebno je preduzeti sve mere, kako do razvijanja neke bolesti ne bi došlo.

 

Jednom u godinu dana, treba prekontrolisati krvni pritisak, koncentraciju glukoze u krvi i obavezno uraditi pregled mokraće. To su jednostavni, široko dostupni i jeftini pregledi, koji nam omogućavaju da dijagnostikujemo određene bolesti u njhovim najranijim fazama.

Kada govorimo o hroničnim bolestima bubrega, muškarci su nešto češći bolesnici. Kada je reč o hipertenziji i dijabetesu, sve više žena oboljeva od ovih bolesti.

 

Zašto je potrebna dobra saradnja između endokrinologa i nefrologa?

 

Prof. dr Radomir Naumović: Endokrinolozi su lekari kod kojih se primarno leče pacijenti sa dijabetesom. Svaki endokrinolog, kada uoči prvi simptom ili znak nastanka bolesti bubrega, odnosno dijabetesne nefropatije, treba da uputi pacijenta kod nefrologa.

 

Saradnja između pacijenta i nefrologa, kada pacijent ima hroničnu progresivnu bolest, treba da počne u najranijim fazama te bolesti.

 

Drugi važan razlog jeste i mogućnosti zbog nekih ograničenja u našem zdravstvenom sistemu, koje podrazumevaju da nefrolog može da prepisuje neke lekove, značajne za lečenje komplikacija dijabetesne nefropatije, odnosno hronične bolesti bubrega. To je slučaj sa stimulatorima elitropoeze, odnosno lekovima koji leče anemiju, koja redovno prati dijabetesnu nefropatiju i hronične bolesti bubrega.

Imamo mogućnost da prepisujemo našim pacijentima lekove, koji su značajni za lečenje poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora, koji nastaju u okviru sekundarnog hiperparatiroidizma, kod hroničnih bolesnika, sa hroničnim bolestima bubrega.

Sve ove promene su čečće i izražajnije kod osoba sa dijabetesom, međutim kada se otkrije mikroalbiminurija, kao prvi biomarker razvoja dijabetesne nefropatije, kod osoba sa dijabetesom, pacijent treba da bude upućen nefrologu. Kontrole nisu česte, rade se jednom u 6 meseci, do godinu dana. Krvni pritisak i nastanak proteinurije, veće 300 mg na dan, treba da leči nefrolog.


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde