Čitajte deklaracije proizvoda i pažljivo pripremajte hranu


Čitanje deklaracije treba da postane sastavni deo potrošačke kulture, jer jedino tako možemo znati šta stvarno kupujemo.

O važnosti čitanja deklaracije i pažljivoj pripremi hrane govori specijalista strukovni nutricionista dijetetičar Snežana Živković u emisiji "Vodič kroz dijabetes“. 

1. Kada kupujemo proizvod, na šta treba posebno da obratimo pažnju?

Dijetetičar Snežana Živković: Juna 2018. godine, na snagu je stupio novi zakon kada je u pitanju deklarisanje proizvoda. Deklaracije bi trebale da budu jasno čitljive i razumne za svakog konzumenta ili onog ko želi da kupi određeni proizvod. Prilikom kupovine određenog proizvoda, trebalo bi da obratimo pažnju na sledeće :

  • Datum proizvodje (rok upotrebe).
  • Kalorijski unos proizvoda, kako bismo znali koju količinu možemo da unesemo.
  • Sadržaj ugljenih hidrata, koji je posebno važan za osobe sa dijabetesom zbog upotrebe insulina. Važno je obratiti pažnju o kojoj vrsti ugljenih hidrata je reč, s obzirom na to da postoje složeni ili prosti (neki šećerni koncentrati, dodati sirupi ili neki veštački zaslađivači). Treba pažljivo pročitati, jer mi na deklaraciji vidimo uglavnom ukupan broj ugljenih hidrata.
  • Biljna vlakna su od naročitog značaja kod osoba sa dijabetesom, iz razloga što ne dozvoljavaju nagli prelazak šećera u krv, duže se vare i daju duži osećaj sitosti. Kod osoba koje nemaju takav problem biljna vlakna su jednako važna. Odrasli ljudi bi trebalo da unese između 25 i 30 grama biljnih vlakana, a manja deca 5 grama plus 1 gram po godinama starosti.
  • Sadržaj masnoća koji je zastupljen u namirnici, takođe treba proveriti pre kupovine. Poželjno je da to budu monozasićene i polizasićene masnoće, a manje se preporučuju zasićene masnoće koje vode poreklo iz namirnica životinjskog porekla.
  • Poželjan je što niži sadržaj transmasnih kiselina, koje se nalaze u margarinima, a margarini su danas zastupljeni u svim pekarskim proizvodima i konditorskim proizvodima. Kao takve, transmasne kiseline nepovoljno utiču na krvne sudove. Osobe koje imaju neku genetsku predispoziciju za hipertenzijom ili čak i hiperinsulinemije i dijabetes, ovaj sastojak može vrlo nepovoljno utiče na organizam.
  • Sadržaj soli može uticati loše na ljude koji imaju neki vid problema sa kardiovaskularnim sistemom. Za takve pacijente, unos soli bi trebao da bude sveden na minimum.

 

2. Koje namirnice dete sa dijabetesom treba da izbegava i na koji način se pravilno priprema hrana?


Dijetetičar Snežana Živković: Ne postoji posebna ishrana za decu sa dijabetesom jer se radi o istoj zdravoj ishrani, po kojoj bi sva deca trebala da se hrane. Što se tiče samih kalorijskih, ali nutritivnih potreba, one su jednake za svu decu.

Ono što treba da izbegavaju jesu namirnice sedme grupe koju čine šećer i šećerni koncentrati. Ne treba u potpunosti da ih izbace, ali je dobro da unos istih svedu na minimum

Unos masnoća i rafinisanih proizvoda koji sadrže belo brašno treba da bude kontrolisan. Ako je brašno udruženo sa masnoćama, dobijamo samo povećane kalorije. Svaki uzrast zahteva određeni energetski unos, a prekomerni unos tih kalorija dovodi do gojaznosti dece, koja kasnije dovodi do mnogih vrsta problematike. Kada govorimo o belom brašnu, neće se ništa dogoditi u koliko ga konzumiramo u nekoj maloj meri, ali ne svakodnevno. To su razni keksovi, čokolade, eurokremovi, takođe keksovi sa raznim punjenjem, koji u sebi imaju više masnoća i šećera nego neke vrste složenih ugljenih hidrata koji su potebniji organizmu.

Saveti za zdrav način pripreme hrane, ne samo za osobe sa dijabetesom, već za ishranu svih ljudi su sledeći:

  • Izbegavajte prženje i pohovanja hrane. Taj način termičke obrade hrane donosi barem 40 do 50 grama masnoće, a to je oko 450 kalorija samo iz masnoće plus namirnica koja se
    unese.
  • Poželjni su procesi kuvanja, ne okuvavanja, zbog toga što se tada smanjuje biološka vrednost povrća.
  • Dinstanje je dobro, sa što manje masnoća, a više bujona od supe ili više vode.
  • Grilovanje i pečenje na papiru ili foliji.
  • Masnoću ne treba izbegavati, ali nezasićene masnoće koje su potrebne organizmu se dodaju uvek na kraju termičke obrade i u pravoj meri. (10 ml ulja su dve kafene kašičice koje imaju 90 kalorija). Ove masnoće se dodaju na kraju termičke obrade, jer su masnoće neophodne organizmu zbog liposolibilnih vitamina, zbog energije i ukusa. Suncokretovo, kukuruzno, a naročito maslinovo ulje, povećavaju nivo dobrog holesterola i snižavaju loš pritisak. Dobre vrste masnoća, koje povoljno utiču na kardiovaskularni sistem se nalaze u koštunjavom voću i nekim smenkama, koje mogu da se dodaju u salatu i razne namaze. 

Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde