Dr Milka Popović, Mikrobiota iz ugla funkcionalne medicine | IBD podcast EP086, Stetoskop, UKUKS

Koliko zapravo znamo o našoj crevnoj mikrobioti i kakvu ulogu ona ima u zdravlju osoba sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom?

U novoj epizodi IBD podcasta dr Milka Popović, sertifikovani praktičar funkcionalne medicine, priča o značaju mikrobiote za zdravlje digestivnog sistema i kvalitet života osoba koje žive sa inflamatornim bolestima creva.

U ovoj epizodi govorimo o tome šta je mikrobiota i zašto je njena raznovrsnost važna za zdravlje, kako ishrana utiče na mikrobiom i zašto pacijenti sa IBD-om često imaju ograničen izbor namirnica. Takođe razgovaramo o analizama koje mogu pomoći u proceni stanja mikrobiote, kao i o mestu probiotika, suplemenata i funkcionalne medicine u podršci terapiji.

Zbog čega je crevna mikrobiota od izuzetnog značaja za osobe sa inflamatornim bolestima creva?

„Mikrobiota je zapravo zajednica milijardi mikroorganizama koji žive u našim crevima, i ona je jako važna za opšte zdravlje čoveka i jako puno u poslednjih 10 godina istraživanja na temu mikrobiote i njenog uticaja uopšte na zdravlje čoveka, tako da zasigurno znamo da mikrobiota je odgovorna i za pravilno varenje, i za metabolizam hormona, i za zdravlje crevne sluznice, imunološki odgovor i tako dalje. Tako da, naravno, da je jako važna i kod IBD pacijenata, naročito što je često ova mikrobiota poremećena kod ovih pacijenata, pa samim tim i tok bolesti i relapsi mogu da se dešavaju češće ukoliko se to ne ispravi kako treba. Tako da, zato je važna”.

Raznolikost mikrobiote

„Mikrobiota je različita kod svakog od nas, ali možemo reći otprilike šta je suštinski zdrava mikrobiota. Zdrava mikrobiota je što raznovrsnija, to je suština. Znači, raznovrsnost mikroorganizama je zapravo jednako zdrava mikrobiota, samo što, naravno, ona varira od čoveka do čoveka, i upravo naša genetska predispozicija, stil života, kako se hranimo, infekcije, bolesti, lekovi, sve to utiče na naš mikrobiom. Tako da, zdrava mikrobiota je jednako raznovrsne bakterije u crevima i mikroorganizmima”.

Laboratorijska analiza mikrobiote

„Generalno simptomatološki možemo vrlo lako otkriti da neko možda ima neku disbiozu ili problem na nivou creva u smislu mikrobiote, da li su to gastrointestinalni simptomi kao što su prekomerni gasovi, nadimanje, možda česte stolice ili opstipacije, to mogu biti, naravno, znaci. Ali danas je laboratorija otišla jako daleko, i hvala na tome, i zato što možemo danas da apsolutno analiziramo putem stolice našu mikrobiotu. Tako da, postoje testovi, detaljne analize stolice, koji mogu to da otkriju”.

„Osim procene mikrobiote, možemo, znači, videti i koja je količina dobrih bakterija, potencijalno loših bakterija, potencijalno patogenih. Možemo da vidimo i prisustvo parazita, što je generalno u klasičnoj laboratoriji teško nekad, često dobijemo lažno negative nalaze, zato što tu se oslanjamo isključivo na mikrobiologa koji gleda kroz mikroskop preparat, pa ako u tom trenutku u stolici, na primer, parazit nije živ, može da se desi da promakne. Tako da, ovde u detaljnoj analizi stolice toga nema, jer tu tražimo genetski materijal mikroorganizma. Tako da, lako možemo identifikovati bilo koji mikroorganizam, s jedne strane, znači, mikrobiota i uopšte patologija, odnosno patogeni mikrobi, a s druge strane ta analiza nam može jako lepo reći o tome kakvo je varenje. Znači, radi se evaluacija, ne znam, pankreasne elastaze, masnoće, proteina u stolici, zatim inflamatorni markeri poput kalprotektina, eozinofilni protein X, gledamo imunitet sluzokože creva, sekretor Nigea. Možemo testirati metabolite važne, to su kratkolančane masne kiseline koje bakterije proizvode, a inače su važna hrana za creva, tako reći, za crevne ćelije”.

Kako terapije utiču na mikrobiotu i šta je čest slučaj u praksi?

„Antibiotska terapija apsolutno vrlo brzo menja mikrobiotu creva, i to je nešto što s jedne strane, ako mora da se koristi, mora, ali to može da naruši definitivno mikrobiotu svakog pacijenta. Što se tiče imunosupresiva i biološke terapije, ona negde smanjuje upalu i dobro deluje na creva u smislu daje šansu regeneraciji crevne sluzokože i samim tim obnavljanje mikrobiote. Ali generalno, rekla bih da nije toliko uzročnik samo terapija promeni mikrobiote kod ovih pacijenata, nego upravo ono što sam u prošloj epizodi govorila, a to je ta sužena ishrana koju pacijenti često imaju zbog netolerisanja određene vlaknaste hrane. Jer, u stvari, nama, kako se hranimo, jednako kakav nam je mikrobiom. Vrlo je interesantno kad gledam nalaze pacijenata, ne samo pacijenata sa gastrointestinalnim bolestima, već i drugih, tačno se vidi kroz nalaz kako se osoba hrani. Kada nemamo prisustvo mnogobrojnih dobrih bakterija, ovde ne pričamo o laktobacilima i bifidobakterijama koji su poznati slušaocima, više govorimo o onim bakterijama koje su antiinflamatorne, koje proizvode one dobre metabolite za zdravlje creva, obnovu sluznice. Znači, tačno se vidi njihov nestanak kada suženo se hranimo. Tako da, ne samo da lekovi, nego i ishrana utiče na mikrobiom”.

Više o biološkoj terapiji pogledajte ovde>>>>>>>>>>>

Ishrana kod osoba sa zapaljenskim bolestima creva

„Ne postoji unikatna dijeta, postoji samo logika treba da bude unikatna, a to je da, naravno, da u određenim fazama bolesti se opredeljujemo za određenu vrstu hrane, ali moj stav je da ishrana treba maksimalno da bude personalizovana. Zašto? Jer svaki, kao što imamo svi različit otisak prstiju, tako da imamo i različite potrebe za i nutrijentima i tako dalje, čak i u fazama neke bolesti. Tako da treba pristupiti vrlo personalno svakom pacijentu i treba uzeti u obzir da li ima nutritivne deficite, kakvo mu je varenje, kakva mu je mikrobiota. Znači, sve je to jako važno. Možda je stekao u međuvremenu neke intolerancije na laktozu, na fruktozu, na FODMAP, sastojak iz hrane, možda na gluten. To je sve nešto što treba proveriti, tako da to sve treba uzeti u obzir i onda kreirati hranu za pacijenta. I naravno, da kažem, u remisiji je jako važno proširiti tu paletu hrane, jer ako ne unosimo dovoljno vlakna i hrane koja je hrana za naše dobre bakterije, naravno da nećemo poboljšati ni mikrobiotu ni sluznicu našeg creva. Tako da ishrana je, ja bih rekla, uvek jako važan stub i možda početna u piramidi je ono osnova. I često ljudi to nekako zanemaruju, smatraju samo lek, suplement i to. Ja uvek kažem: moramo prvo da očistimo ishranu i da se tu baziramo na pravilnoj ishrani, ali opet kažem, vrlo je individualno”.

Suplementacija

„Suplementacija ima mesta i te kako, ali opet mislim da to treba biti personalizovano, zato što nije svaki suplement za svakoga. Tako da, sve zavisi koje su mogućnosti, ali da kažem, neke osnovne stvari mogu da se provere u osnovnoj laboratoriji i da se shodno tome napravi neki plan i program. Ukoliko postoje indikacije zbog deficita i ostalo, treba supstitucione, da kažem, terapije dati, odnosno suplemente. S druge strane, postoje probiotici, opet nije svaki probiotik za svakoga i tu treba isto voditi računa. Malopre smo pominjali histaminsku intoleranciju, što je vrlo česta kod ovih pacijenata zbog sluznice, naročito i tankog creva, koja je možda opterećena, odnosno, oštećena, pa samim tim diaminoksidaza, enzim koji razgrađuje histamin, možda nije dovoljno sintetisan, odnosno proizveden, i onda postanemo histaminski intolerantni. Tako da treba voditi računa koji probiotik dajete, da li je probiotik koji proizvodi histamin ili nije. S jedne strane”.

„S druge strane, često se daju i glutamin, aminokiselina koja je jako važna za reparaciju crevne sluznice, neki prebiotici, butirat postoji isto kao terapija, ali opet kažem, nije za svakoga svaka suplementacija. Znači, vrlo treba voditi računa”.

Šta funkcionalna medicina može da ponudi i omogući pacijentu sa zapaljenskom bolesti creva?

„Rekla bih da je ovo definitivno nadogradnja postojeće gastroenterološke terapije koja može da pomogne pacijentu upravo u tome da maksimalno personalizujemo plan, da znači napravimo plan kakva će biti ishrana, u kojoj fazi, da li je potrebna neka nutritivna podešavanja, obnavljanje crevne sluznice, smanjenje upale, opet i kroz ishranu i kroz suplementaciju, prosto promene neke u stilu života, između ostalog kako uopšte doživljavamo stres, kako spavamo. To su sve jako važne stvari. I treba da pratimo isto i van intestinalne tegobe koje često ovi pacijenti imaju. Da li su to promene na koži, da li su to bolni zglobovi, da li su to zapaljenja očiju, uveitis, da li je šta god. Znači, to su isto simptomi koje treba da pratimo i da pomognemo pacijentu”.