Dr Milka Popović, Funkcionalna medicina | IBD podcast EP085, Stetoskop, UKUKS

Šta je funkcionalna medicina i kakvu ulogu može imati u životu osoba koje boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa?

Dr Milka Popović, sertifikovani praktičar funkcionalne medicine, koja daje uvid u sam pristup i njegovu primenu kod osoba sa inflamatornim bolestima creva. Funkcionalna medicina posmatra simptome i dijagnozu kao polaznu tačku za dalje istraživanje uzroka bolesti.

U razgovoru objašnjavamo kako ovaj pristup analizira faktore poput ishrane, mikrobiote, nutritivnih deficita, stanja crevne barijere, kao i uticaja stresa i načina života na tok zapaljenskih bolesti creva.

Šta predstavlja funkcionalna medicina?

„Funkcionalna medicina je jedan klinički pristup gde dijagnoza i simptomi nisu kraj priče, već nam oni daju, malo više podataka o tome kakav je mehanizam same bolesti, gde mi gledamo mnogo širu sliku, ako me razumete. Znači, gledamo zašto je došlo do zapaljenske bolesti creva, zašto je došlo do, na primer, nutritivnog deficita kod pacijenta, zašto je došlo do promene mikrobiote kod pacijenta, zašto je došlo do narušene sluzokože creva. Znači, to su sve važna pitanja i mehanizmi koje mi volimo da izučimo s jedne strane, a s druge strane, kad pogledamo endoskopski pregled nam kaže kakva je sluzokoža creva, a mi gledamo kakav je teren gde ta sluzokoža zapravo treba da se obnovi”.

Kako izgleda pregled?

„Bilo da je IBD pacijent ili drugi pacijent sa nekom hroničnom bolešću procedura je ista. Uzimamo, forenzičku anamnezu, kad kažem forenzičku, stvarno detaljnu, gde ne gledamo samo šta vas boli i kako ste sada, nego šta je zapravo prethodilo tom događaju. I čak nekad postavljamo pitanja iz detinjstva: kako ste živeli, da li ste imali nekih zdravstvenih tegoba u životu, da li ste bili anemični, kakva je porodična anamneza, šta je prethodilo nastanku ove bolesti, da li ste prethodno uzimali određene lekove, da li ste alergični, imate li intoleranciju, senzitivnost na hranu na nešto. Znači, to su sve jako važna pitanja. Kako vam je koža, kako su vam oči, bukvalno sve je jako važno pitati pacijenta. Onda uzimamo obično i dnevnik ishrane, što mislim da je jako važno, da vidimo kakav stil života vode i gledamo da li je nešto prethodilo isto, da li je nešto isto bilo okidač tom događaju. Možda neko fiziološko stanje, da li je trudnoća ili možda, kao što sam malopre pomenula, možda neka bolest. Kako se hrani pacijent, znači, to su jako sve važni detalji. I onda kad to dobijemo, tu sliku, naravno, i kompletnu anamnezu koju je pacijent dobio od svog lekara, koju terapiju ima, to je jako važno da uzmemo u obzir, jer određene nutritivne potrebe mogu biti pojačane kod određenih terapija”.

„Mikrobiom creva se menja isto, to ćemo kasnije možda pomenuti, ali to su sve isto jako važne stvari. I onda odlučujemo na kraju koje analize treba da radimo dodatno, ako već nisu urađene, da bi dobili bolji uvid u stanje pacijenta. Jer ja nekako gledam uvek, ja sam inače biohemičar, pa je meni jako važna i kakva je biohemija mog pacijenta i metabolizam, to je isto važno sagledati. Da bi na kraju odlučili, kad dobijemo sve te nalaze nazad, da bi odlučili na kraju kakav tretman će biti. Naravno, tretmani su obično fazni, zavisno od faze bolesti, da li je faza bolesti akutna, aktivna, ili je u remisiji pacijent i od toga isto zavisi kako će se stvari odvijati”.

Da li funkcionalna medicina ima primenu i u aktivnoj i u pasivnoj fazi bolesti?

„Apsolutno ima, samo što je ta primena drugačija. Naravno, u aktivnoj fazi bolesti, gastroenterološki, da kažem, terapija je jako važna tu, jer tu želimo da smirimo upalu, da dođemo do neke stabilizacije pacijenta. I tu funkcionalna medicina apsolutno ima svoju primenu kao podrška, u smislu, možda dajemo predlog pacijentu kako da se hrani, kako da konzumira određenu hranu koju će lakše svariti, a opet da vodimo računa da ne uđe u neke deficite, zato što to je jako veliki problem danas, jer često su pacijenti na jednoj dosta redukovanoj ishrani i vrlo suženoj zbog toga što im je važno da mogu da svare tu hranu koju jedu, ali dosta često i greše, nesvesno ulaze u neke deficite. Tako da smo mi tu da im damo tu neku vrstu podrške u toj nekoj aktivnoj fazi. U remisi već imamo mnogo širu primenu gde pored personalizacije same ishrane, koja moram da kažem da je veoma važna, gledamo da sve nutritivne deficite nadomestimo, da radimo na nekoj obnovi crevne barijere. To možemo uraditi i ishranom i suplementacijom, ukoliko se ukaže potreba za tim, da stabilizujemo mikrobiom creva, da smanjimo upalu. Znači, svim ovim intervencijama to je moguće. Znači, pored toga što oni su već na terapiji, to je jedno. Funkcionalna medicina je samo jedna dodatna podrška. I naravno da dajemo im isto i savete o stilu života, u smislu kako da se nose sa stresom, da imaju pravilan san. To je isto jako važno i vrlo često zanemareno kod ovih pacijenata”.

O ishrani osoba sa inflamatornom bolešću creva saznajte više ovde>>>>>>>>>

Da li je IBD iz ugla funkcionalne medicine sistemska bolest?

„Po definiciji inflamatorna bolest creva jeste bolest creva, ali u realnosti to nije istina, jer ako pogledamo, creva su najveći organ koji nas deli između spoljne i unutrašnje sredine. To je jedan važan imunološki organ na neki način, tako da ako pogledamo i shvatimo da je inflamacija u crevima, prisutna, onda ćemo shvatiti da to postaje sistemski problem. Jer ako se ošteti crevna barijera, što je slučaj kod IBD-a, onda krenu problemi na drugim nivoima, u smislu na druge organe. Tako da definitivno to je multisistemski problem kasnije”.

Koje su sve to analize vama relevantne kod osoba obolelih od zapaljenskih bolesti creva?

„Zlatni standard je endoskopija i biopsija, naravno, ali laboratorijska dijagnostika i te kako ima svoje mesto, pre svega na početku bolesti i u toku praćenja bolesti, da vidimo koje je stanje, status inflamacije, da vidimo koji je, čak i da se diferenciraju dijagnoze. Laboratorija je tu jako važna, tako da, recimo, ono najosnovnije što mogu da kažem jeste da je uvek važno da pacijent uradi krvnu sliku, markere zapaljenja, da li je CRP, sedimentacija, kalprotektin kao neinvazivan marker koji nam ukazuje na zapaljenje creva. I zatim, vrlo je važno proveriti uvek i gvožđe i druge parametre koji ukazuju na anemiju. Ne znam, transferin, TBC, UBC, feritin, iako feritin može biti i marker zapaljenja, pa treba voditi računa kako to interpretirati, ali je važno. Često su pacijenti u raznim nutritivnim deficitima, naročito B12 vitamina, folne kiseline, vitamina D, nekih minerala, tako da to je nešto što treba isto po indikacijama proveriti”.

„Možda neke najosnovnije, analize  - albumini, proteini u serumu, ako hoćemo da detektujemo malnutriciju zbog te neke sužene ishrane koja često je prolongirana, pa to mogu biti problemi. I to bih rekla da je neka osnova. Dalje mislim da prema opet indikacijama postoji jako puno. Danas je laboratorijska dijagnostika prilično otišla napred i to je jako dobro i za pacijente i za lekare zato što možemo dublje da malo prodremo i da vidimo šta se zbiva kod pacijenta. I sad, recimo, nešto što bi eventualno moglo da dođe u obzir, što u svetu stvarno sve više ljudi sa ovom bolešću proveravaju jeste dublje se može proveriti nutritivan status, u smislu raznih B vitamina, oksidativni stres, prisutnost oksidativnog stresa, esencijalne masne kiseline, aminokiseline u plazmi, minerali na ćelijskom nivou mogu isto da se pogledaju, detaljne analize stolice koje su isto sve popularnije za procenu mikrobioma. Zatim procena varenja isto koja može da se testira kroz stolicu i tako dalje. Baš ima dosta, ovaj, analiza koje se danas mogu uraditi, kao i recimo izonulin iz stolice za procenu propustljivosti creva i tako dalje”.

Remisija kod pacijenata i funkcionalna medicina

„Moram reći da je nekada jako važno slušati pacijenta, jer pacijent može da vam kaže i svoju dijagnozu i i šta zapravo može biti problem. Ne smemo to da ignorišemo i to je istina. Često sluzokoža je mirna, sve je u redu, gastroenterološki pacijenti u remisiji, sve je u redu, a najčešće se oni ne osećaju dobro ili imaju zamagljenost u glavi ili nemaju energije, hroničan umor, gastrointestinalne tegobe, nadutost, gasove, čak i overlap, odnosno, pojavljuje se i iritabilan kolon često kod ovih pacijenata i to ne treba zanemariti. I upravo je to ono odgovor na pitanje da li je to multisistemski problem. Upravo jeste i to najverovatnije jeste proizilazi odatle. Zašto se pacijent oseća zamagljenost u glavi ili umor? Vrlo verovatno zbog nekih dubljih nutritivnih deficita koje nekad ne možemo klasičnom laboratorijom da uvek vidimo. Ali hajde, možda možemo klasičnu anemiju, to je jedan klasičan primer umora, ali recimo digestivne tegobe koje opet nisu praćene čestim stolicama i krvavim stolicama, ono što bi moglo da nam kaže o aktivnoj bolesti. Ali recimo, dovoljno je da imate stalno neko nadimanje, gasove, i to suštinski nije patologija u tom momentu, ali definitivno ometa njima neki kvalitet života”.

„Mogu biti disbioze koje su vrlo često prisutne kod ovih pacijenata. Da li je disbioza na nivou kolona ili disbioza na nivou tankog creva, takozvani SIBO, poznati? Vrlo je čest slučaj kod ovih pacijenata. I ono što bih se isto osvrnula i pomenula jeste psihičko stanje pacijenta. Vrlo često su ovi pacijenti anksiozni, depresivni, ne samo zbog same činjenice da imaju tu bolest, već mislim da to proizilazi i od iz stanja njihovih creva. Mislim da je taj smer obostran”.

Veza creva - imuni sistem - mozak

„Prvi mozak je, drugi mozak su nam creva, je l' tako? Da ako nešto ne funkcioniše na nivou creva, bilo da je upala, bilo da je disbioza, to će se definitivno reflektovati, na duže staze će se reflektovati na naše raspoloženje, možda naš san. Nećemo lepo spavati i tako dalje, ili obrnuto, kada smo u stresu, i to isto može uticati i na naša creva. Znači, to je obostrano, ali zato je jako važno to psihičko zdravlje i regulisati to kod pacijenata. Kako će da regulišu stres, san, psihološki tretman. Ovo prosto treba da bude deo medicinskog plana za ove pacijente”.

Kako izgleda praksa funkcionalne medicine?

„Vrlo često dolaze pacijenti koji su već u remisiji, da odmah kažem, zato što opet u toj nekoj aktivnoj fazi možemo mali deo da pomognemo, ali u remisiji primena je veća i često ta remisija traje, a oni nisu dobro. Upravo imaju te neke druge hronične probleme i mislim da je tu jako važno da se uključe i druge specijalnosti. Ako me razumete, nisam ni ja svemoguća, ali recimo tu često uključujemo i i psihologa i druge specijalnosti koje mogu pomoći ovim pacijentima. Sad zavisi šta je problem, ali generalno to je nešto što viđamo jako često”.

Ko upućuje pacijente na funkcionalnu medicinu?

„Često, recimo, kao što sam malopre pomenula, ako imaju SIBO - to je prekomeran rast bakterija u tankom crevu. Znači, to je neka vrsta disbioze koja se dešava pre svega zbog terapije, zbog sužene ishrane, znači nedovoljno nutritivne ishrane. To mogu biti neki od glavnih razloga zašto dolazi do SIBA. Onda,  jako puno primene ima i kako ćemo se dalje hraniti i šta ćemo raditi, osim što možda dobiju terapiju i od svog gastroenterologa za taj SIBO. Mislim da je taj deo kakva će biti ishrana, pa eventualno i neka prirodna terapija može često pomoći u eradikaciji SIBO sindroma. Tako da to je nešto što su mi česti pacijenti”.

„S druge strane, dolaze oni koji jednostavno su opet u remisiji, žele da optimizuju svoje zdravstveno stanje, nutritivan status, žele da dobiju predlog stila života i kako da se hrane. Eventualno, često pitaju za suplementaciju koja može da pomogne reparaciji crevne barijere. Često se koriste određeni suplementi za to -  probiotici, prebiotici, glutamin, šta god  je indikovano u njihovom slučaju”.

Više o probiotivima kod IBD pacijenta pogledajte ovde>>>>>>>>>>