Međunarodni projekat BOOST objedinjuje tri zemlje Hrvatsku, Italiju i Srbiju i osmišljen tako da uključi osobe koje boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa da se na bezbedan način pridruže sportsko-rekreativnim aktivnostima i da im se obezbede bolji uslovi za bavljenje različitim vidovima fizičke aktivnosti. Tim povodom u gostima je Ranko Milanović koordinator projekta BOOST, član Udruženja UKUKS i planinarskog kluba Tara koji će nam ispričati sve o projektu i značaju ovog projekta za osobe koje imaju zapaljensku bolest creva.
Šta predstavlja BOOST projekat?
„BOOST projekat je akronim sa jednog malo komplikovanijeg, rogobatnog engleskog naziva: Building Opportunities for Optimal Participation in Sport and Physical Activity for People with IBD, odnosno stvaranje mogućnosti za optimalno bavljenje sportom i fizičkom aktivnošću za osobe sa zapaljenskim bolestima creva. Dakle, ideja je da stimulišemo ljude koji žive sa IBD-jem, da im pokažemo da mogu da se bave sportom. Kad kažem sportom, mislimo na najjednostavnije fizičke aktivnosti, ali da ta fizička aktivnost može biti blagotvorna za njihov ostanak” .
Planinarski klub Tara
„Ja bolujem od Kronove bolesti i mi smo kao klub dosta aktivni projektno, dosta radimo, konkretno je razvoj sport projekata koji podrazumevaju povezivanje partnera iz evropskih zemalja i razmene iskustava. I baš u povratku sa jednog od tih projekata, jedan od kolega iz kluba je rekao, znači, nije bila moja ideja, ali zašto, ne bi radili nešto sa ovim tvojima. I to je tako ostalo. To je bio neki septembar, i posle, kad se otvaraju pozivi za pisanje projekata, ja sam uzeo da se bavim time. Nije bilo, generalno, komplikovano, jer sam na svom iskustvu imao mnogo znanja. I onda smo jednostavno kontaktirali UKUKS. Ja sa ovom novom garniturom ljudi nisam imao nikakav kontakt ranije, imao nešto kontakta sa pokojnim Ljiljanom. Onda su oni uključili, Hrvatsko udruženje HUCUK. Našli smo partnera iz Italije. Bila je ideja prvo da uključimo italijansko udruženje Amići. Međutim, nije poželjno ni da se ima, jednoslojna struktura partnera, da smo našli još jedno sportsko udruženje iz Italije. I na kraju smo ih uključili, kao nekog posebnog partnera, i Amići sada u komunikaciju projekata, pa da je to dobilo svoje neke forme” .
Cilj BOOST projekta
„Najjednostavnije rečeno cilj je, generalno i ovog projekta, pa i svih aktivnosti UKUKS-a i HUCUK-a, da dođemo do toga da osobe koje žive sa IBD-om imaju kvalitetniji život i bavljenje fizičkom aktivnošću. I fizička aktivnost jeste jedan od od alata za to. Znači, mi jednostavno imamo jedan, višeslojan, multidisciplinaran tim. Imamo i pacijente, i sportske stručnjake, lekare, odnosno imamo, vrhunske gastroenterologe koji se bave IBD-om. Imamo psihologe, imamo nutricioniste, znači, baš onako jednu dobru, ekipu koja može sa različitih strana da pristupi ovom problemu. Jednostavno da razbijemo tu neku stigmu i da pokažemo ljudima da su sposobni da se bave sportom i da kroz sam projekat dođemo do nekih konkretnih rešenja” .
Ovde možete pogledati lekare koji su gostovali u IBD podcastu>>>>>>>>>>>>>>>>>
Benefiti projekta BOOST za osobe sa inflamatornim bolestima creva
„Ono što bi trebalo da bude neki krajnji rezultat jeste da, ono što smo mi obećali projektom, da imamo bar 10 sportskih aktivnosti koje će biti prilagođene osobama sa IBD-om. Kad kažem prilagođene, kroz sam projekat ćemo raditi sa sportskim stručnjacima i jednostavno da pokažemo ljudima koji se verovatno nisu susretali sa nama, da im pokažemo koje su to specifičnosti, na koji način oni treba da se prilagode ljudima koji žive sa IBD-om. S druge strane, da ljudima sa IBD-om opet damo neke smernice kako mogu bezbedno da se bave fizičkom aktivnošću. Tako da ćemo imati praktično, da kažemo, kroj, u nekoj meri, ljudi sa sa IBD-om, smernice za bavljenje sportom” .
„Napravićemo dva vodiča. Jedan vodič koji je usmeren na sportske stručnjake, da se njima približi ova situacija. Drugi vodič imamo, ovaj, usmeren na pacijente, da se oni stimulišu. S druge strane HUCUK i UKUKS sarađuju već godinama aktivno, ali evo, sad smo uključili i Amići, koja je ozbiljna organizacija na evropskom nivou i veliki broj obolelih u samoj Italiji ima. Tako da kažem, ima dosta tih i posrednih benefita” .
Trajanje projekta BOOST
„Projekat je počeo formalno 1. novembra sa implementacijom, s tim što smo mi u praksi nešto kasnije krenuli sa sa radom i traje 18 meseci. To je, znači, do 30. aprila 2027. godine. Mi smo već krenuli sa aktivnostima i dosta je sad već ovaj period iza nas. Dosta je onako aktivan. Poprilično smo svi nekako euforično pristupili ovome i onda dosta se rodilo nekih ideja koje nismo u samom projektu ni zamislili, definisali. Sad se nadovezuju, tako da ja verujem i kad se ovaj projekat završi da će biti dobra osnova za neki ozbiljniji projekat ubuduće” .
Aktivnosti projekta BOOST
„Da kažem, tu je povezivanje partnera iz različitih zemalja u fokusu i da te razmene imaju i kulturne neke efekte i sportske efekte. E sad, ovde konkretno u našem slučaju, mi kao planinarski klub jesmo vezani za taj tip outdoor aktivnosti. Ovaj Fatna iz Italije i u Cassetto Dei Sogni ASD, oni se bave aktivnostima kao što su joga, pilates, razni plesovi, neke borilačke aktivnosti, odnosno kursevi samoodbrane. Tako da i u okviru samog projektnog tima imamo različite prilike. Ideja je, kad se već koriste te razmene i ti sastanci, da se i proba nešto od tih aktivnosti, s tim što ćemo konkretno, znači, kod BOOST projekata, u jednom momentu ćemo imati obuku, odnosno trening za trenere, gde će svaka zemlja za sebe raditi. Gde je ideja da se skupi najmanje 10 trenera. Ako bude interesovanja za više, biće dobrodošli svi, ali biće jedan javni poziv da se zainteresovani ljudi jave i da se odradi jedna dvodnevna radionica, da kažemo, da njima približimo kako oni treba da pristupe ljudima sa IBD-om. Isto tako, biće i radionica koja je namenjena za pacijente, odnosno ljude koji žive sa IBD-om, iz razloga da njima opet i medicinski stručnjaci i mi koji se bavimo, na kraju krajeva, sportom, približimo da je to moguće” .
Kako možete da se pridružite projektu?
„Hajde sad da napravimo digresiju jednu, da hronološki posložimo kako nama teče projekat. Znači, prva aktivnost koja nas sada očekuje, verovatno već od sledeće nedelje, uradićemo anketu na nacionalnom nivou, znači i u Italiji i u Srbiji i u Hrvatskoj. Anketa koja ima nekih 40-50 pitanja, namenjena ljudima koji žive sa zapaljenim bolestima creva, da vidimo, znači, da li se bave sportom, ne bave se sportom, koji su razlozi, koje su barijere, šta oni smatraju, šta su dobri sportovi, čime bi voleli da se bave, kako i slično, da daju neke svoje predloge, primere dobre prakse. I kad se to završi, biće urađena jedna analiza i u sledećoj fazi već krećemo sa pripremom tih vodiča, ali isto tako krećemo i sa pripremom tih radionica, pre svega za trenere, odnosno sportske stručnjake. Znači, biće organizovan javni poziv na sajtu UKUKS-a, biće deljeno preko društvenih mreža, odnosno opet svaki Udruženje će to raditi na nacionalnom nivou, tako da će svi biti dobrodošli. I tu, te radionice su planirane za kraj godine, tako da imamo dovoljno vremena da ih ispromovišemo, odnosno da probamo da animiramo veći broj ljudi. Mi smo po projektu predvideli jednu radionicu, s tim što opet, odnosno jedan trening, u slučaju da bude dovoljno zainteresovanih. Nije problem da bude i više radionica, da ih pravimo i po više lokacija u Srbiji konkretno u našem slučaju. Isto nam je pala ideja da, na kraju krajeva, nije nam dobra opcija, a to ide online, uživo, ali može biti snimljeno, pa kasnije, emitovano, da opet ljudi koji se zainteresuju, eventualno naknadnomogu da pristupe tome i da dobiju ta neka potrebna znanja” .
Međunarodna saradnja
„U suštini poprilično ekipa koja je bila nepoznata jedni drugima. Upoznali smo se kroz projektne aktivnosti. Ja bih rekao i da jesam deo UKUKS-a, odnosno jesam član Udruženja, a sve mi ovo liči da ću kroz ovo još više ući i biti aktivniji, jer evidentna je i energija i želja i sve. I, na kraju krajeva, i ekipa je mlada, tako da mislim da može dosta da se uradi u budućnosti. Ali, generalno, mi smo imali već taj inicijalni satanak u Zagrebu negde sredinom januara i da se upoznamo lično. Nije bio taj sastanak nešto intenzivan u smislu rada ko rada, ali je bio baš negde fokus na toj međuličnoj komunikaciji, da mi nekako opustimo. Jedno je kad ti komuniciraš s nekim majlom ili preko neke WhatsApp grupe ili kako već, ali već kad se razbiju te neke lične barijere, mnogo to fluidnije ide. Nažalost, maltene polovina UKUKS tima koja je trebala da dođe u Zagreb zbog zdravstvenih razloga nisu, nisu bile koleginice prisutne u Zagrebu. Ali, kažem, opet bilo nas je, mislim, 14 na tom sastanku i svi su sa dosta i energije i entuzijazma ušli u to. Jedan primer, prijatelji moji iz kluba, kolege, su onako ostali, da kažemo, pozitivno iznenađeni. Sa nama je išao doktor Zoran Milenković i sa njegovom energijom, koliko se vidi da ljudi imaju želju da to da efekte. Tako da, posle tog sastanka krenula je jako intenzivna komunikacija majlovima, pošto smo krenuli onako baš energično da radimo i dosta, da kažem, unapred, ne samo anketu koja nam je sad prvi korak, već smo već otišli u dalje neke korake sa nekim idejama koje, koje nisu ni bile u planu, tako da ide super”.
Epizode IBD podcast-a u kojima je dr Milenković bio gost možete pogledati ovde:
Planiranje i zasnivanje porodice >>>>>>>>>>>>>>>
Biolo[ka terapija i IBD >>>>>>>>>>>>>>>
Lekovi u kliničkim studijama >>>>>>>>>>>>>>>
BOOST anketa
„Pomenuo sam da smo naknadno uključili, odnosno došli u komunikaciju sa italijanskim udruženjem Amići i oni su hteli da daju svoje komentare i mišljenja na anketu, tako da su nas oni sad malo usporili. Odnosno, naša inicijalna ideja je da to već bude, nekih sedam dana online, ali sad čekamo na njihove komentare i eventualne korekcije same ankete, pa da je pustimo. Ali svakako je to, da kažemo, vredno čekanja i vredno pažnje iz razloga što udruženje Kaseto de i Sonji, koliko god oni imali volju i želju, nemaju taj nivo, da kažemo, pristupa osobama sa IBD-om koliko će ostvariti Amići. Mislim da će nam dati mnogo veću relevantnost i težinu samoj anketi” .
Budućnost BOOST projekta
„Ovaj projekat ne nudi sad neka epohalna rešenja i sve, ali, ono što je moj neki utisak, ne sad konkretno vezano za sam projekat, ali mislim da je UKUKS kroz ovaj projekat sad počinje da razmišlja i o projektu, da postoje neki fondovi kroz koje mogu da dođu do nekih sredstava i da realizuju, iako je UKUKS jako aktivan i prisutan u Srbiji, ali uvek problem i finansiranje i sve. E sad, kažem, otvaraju se neki drugi horizonti i mogu doći, do nekih sredstava koji će podržati njihov rad, naravno, da postoji problem ljudskih kapaciteta, koliko ljudi u organizaciji, koliko ljudi mogu sve to da, da isprate. Ali očigledno je da su oni sad tu napravili neki fokus ka tom smeru. Mi smo se između sebe povezali i to će biti neki benefit, ali ja stvarno verujem kad se ovaj projekat završi da treba pristupiti nekom ozbiljnijem putu. Ne mora to uopšte biti planinarski klub, odnosno, kad kažem, ozbiljniji projekat sa većim impaktom i sa većim uključenjem, na kraju krajeva, i medicinskih ustanova i radnika i svega. Na nekom evropskom nivou ima mnogo ozbiljnijih fondova kod Evropske unije, koji mogu da isprate to i da budu onako baš istraživački projekti sa nekim konkretnim rešenjima, ali ovo je jedan inicijalni, jedan prvi korak koji je važan za samopouzdanje, ali i za iskustvo koje mogu da steknu sami članovi” .
Gde se mogu pronaći informacije u vezi sa BOOST projektom?
„Mi smo na, na bazi iskustava iz prethodnih projekata odustali od ideje da pravimo poseban sajt, jer generalno graditi publiku na nečemu novom dosta je težak i spor proces, pogotovo za ove projekte koji traju relativno kratko. I onda smo se dogovorili da svaki partner na svom sajtu ima posebnu sekciju posvećenu konkretno ovom projektu i da ako mi u Srbiji objavljujemo to, da imamo uz ono što je na srpskom, da imamo i dokumenta koja su na engleskom. A opet, ako pričamo sa ljudima koji boluju zapaljenskih bolesti iz creva u Srbiji, to je svakako sajt UKUKS-a, najbolja adresa za sve informacije o projektu. Mi ćemo imati i u okviru obeležavanja 19. maja Svetskog IBD dana, imaćemo i u okviru te konferencije deo koji će se dotaći projekta takođe putem društvenih mreža, što je ono verovatno jedan od češćih načina za komunikaciju sa ciljnim grupama. Sada, već je bilo nekih objava i biće to dosta i konkretnije i življe, ali kad bude nešto konkretno i da se saopšti” .
Poruka za čitaoce
„Ja mogu da na svom primeru, da možda i ceo put kako to može biti komplikovano i pominjemo sve vreme sport, fizičko aktivnost. Znači, nije ideja da mi sad uvučemo ljude da se takmiče, da se bave sportom u tom kontekstu, već jednostavno da počnu da upražnjavaju bilo kakvu fizičku aktivnost. To može biti najbanalnije, da se rade u okviru svoje sobe bilo kakve vežbice, što će svakako dati neke pozitivne efekte, za ljude koji žive sa Kronom bolešću, ulceroznim kolitisom, šta god. Ali opet, ako dođete u okvir, ne znam, nekog kluba, nečega, imate i taj momenat socijalizacije koji će opet pomoći da prebrodite neke mentalne probleme. Jer imamo situaciju da ljudi koji žive sa ovim bolestima, da su jako skloni samoizolaciji. Jeste tu uvek bitan faktor društva i okruženja, razumevanja, odnosno bolje rečeno nerazumevanja, ali nekako ljudi često su skloni da se povuku”.
„Moj nivo bavljenja sportom, konkretno bavim se trenirao trčanjem, bavim se takmičarski, ozbiljno treniram. To nije neka mera koju mi želimo da postignemo. Ja sam nekad počeo ono, nisam mogao da istrčim 3 km, sad kažem postižem neke dosta solidne rezultate u tom smislu, ali je to svakako ekstremno i verovatno i nepotrebno. Ali hajde sad, ali na primer konkretno u mom slučaju, meni je bolest dijagnostikovana sa 16 godina. U tom momentu sam trenirao karate, bio deo mlađih reprezentacija i na primer u oktobru '98. ja sam na Evropskom kupu u Holandiji. U novembru već kreću problemi zdravstvenih bolnica i hospitalizacije. Da bi u februaru bio opet bez stanja da treniram karate, posle operacije, ne zato što sam morao, da što mi je neko rekao da ne mogu, nego plašio sam se udarca u stomak”.
„Igram rekreativno basket, onda ono što je moja predložena dijagnoza uz kronoenteropatijski artritis, kreću problemi s kolenima i ja sam bio maltene 10 godina bez ikakve fizičke aktivnosti. I u tom periodu, u momentu jedne od hospitalizacija na VMA, jedna od doktorka koja me je u tom momentu primila, ja inače radim u Nacionalnom parku, i tada i posao mi je takav da sam terenski radnik. U tom momentu sam radio kao vodič, dosta na terenu, a meni žena objašnjava da ja moram da promenim posao, da ja moram da promenim život, da ja ne mogu da radim bilo kakve fizičke aktivnosti. Kako bih ja rekao, maltene da dišem. I onda u nekoj od vizita dolazi profesor Dino Tarabar sa doktorom Zoranom Milenkovićem. On me prebacuje u svoj blok i ja njega pitam: "Šta da radim?" On kaže: "Radiš normalno, koliko možeš, naravno prati svoje telo i i tako." I onda, sticajem okolnosti, slučajno sam počeo da trčim zbog jedne trke koja je organizovana na Tari i onda je to krenulo malo po malo” .
„Sad, u ovom momentu, problem koji ja imam, kad kad god kažem trčim govorimo, hajde da kažem, medicinskim radnicima, nekako svi pređu olako preko toga. Niko, da kažemo, ne ogradi informaciju koji je intenzitet te aktivnosti. Gde i u tom smislu, nikad nisam dobio uput, da li je to dobro za mene, da li nije. S druge strane, s obzirom na specifičnost ishrane ljudi sa sa zapaljenskim bolestima creva, dosta stvari nam je ishrana ograničena, odnosno izaziva nam probleme i sve. I opet, kad date neku intenzivnu aktivnost, to je bilo, u stvari, bilo kakva sportska aktivnost, potrebna je neka odgovarajuća ishrana. Ni tu, da kažem, nisam nalazio neku podršku, već opet, hajde, internet je dostupan, pa probaš na sebi, što nekad može biti onako kritično. I upravo to i jeste negde suština projekta. Pomenuli smo te vodiče, tako da su ti vodiči, taj koji je namenjen pacijentima, da i gastroenterolozi i psiholozi i nutricionisti da daju svoje savete kako se pripremiti za određenu aktivnost, šta može, šta ne može. Pa i suplementacija, koja je danas jako popularna. Govorim o sportskoj suplementaciji, da li je to dobro za nas, da li nije dobro. To je, da kažemo, ideja tih vodiča, da i te teme, naravno, u nekom dokumentu koji će biti 50 stranica, koliko god, ne može se to do detalja razraditi. Ali i upravo to, nemamo dve osobe sa IBD-jem koje imaju iste simptome. Opet je to, da kažemo, negde dosta na ličnom nivou, ali da se neke inicijalne smernice daju za sve” .
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde