Oblasti medicine
Grad
Jezici
O doktoru
Olivera Žikić se dominantno bavi anksioznim poremećajima i depresijama. Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator/supervizor u okviru edukacije ove asocijacije. Član je Glavnog odbora Evropske asocijacije bihejvioralno kognitivnih terapeuta kao i Jugoslovenskog udruženja psihoterapeuta. Član je Evropske i Svetske asocijacije psihijatara.
Radno iskustvo:
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš
Šef odseka za neuroze.Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu
Članstvo:
Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta
Jedan od osnivača.Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta
Član glavnog odbora.Svetska asocijasija psihijatara
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...
Krajem decembra prošle godine, počela sam da se odvikavam od pilula za spavanje. Koristila sam homeopatski način lečenja. Od 22. decembra 2006., kada sam to započela, počinju moje velike tegobe koje se manifestuju nesanicom. Za to vreme sam dva puta imala virusne infekcije.
Posle 60 i više dana nespavanja, ponovo sam počela sa tabletama, ali tablete više ne deluju. Imam 52 godine, hipotireozu, hipertenziju, osteopeniju i još neke tegobe povezane sa klimakterijumom.
Poštovana,
Pilule za spavanje ili tzv. hipnotike treba veoma oprezno koristiti. Najveći broj hipnotika na našem tržištu je iz grupe benzodiazepina i mogu da dovedu do porasta tolerancije (odnosno, da su potrebne sve veće i veće doze koje dovode do željenog efekta) i razvoja zavisnosti. Oni se uglavnom ne daju dugo. Postoji i jedan broj onih koji ne pripadaju grupi benzodiazepina i neki od njih se mogu koristiti i duži vremenski period. Najsigurniji su hipnotici koji deluju na melatoninske receptore (melatonin je supstanca koja je odgovorna za san), ali ih kod nas za sada nema na tržištu. U psihijatriji je poremećaj sna najčešće samo simptom neke bolesti, medjutim, može se javiti i kao izolovani problem. Javlja se i kod nekih telesnih oboljenja. Lek koji se tada daje je uglavnom onaj koji rešava osnovnu bolest a onda će se, kada se povuče osnovna bolest, povući i tegobe koje su sastavni deo te bolesti, pa i poremećaj sna. Ako ste ove lekove uzimali više meseci, postoji verovatnoća da ste već postali zavisni od njih. Tada je neophodan tretman koji će najpre da razreši problem zavisnosti od hipnotika. Veoma je bitno da se javite psihijatru kako bi procenio da li postoji psihijatrijska bolest i da li je potrebna konsultacija lekara drugih specijalnosti, te da se na osnovu rezultata odredi adekvatna terapija. U psihijatrijskoj paleti postoje efikasni lekovi koji pomažu u rešavanju nesanice. Takodje, na našem sajtu možete pročitati članak o nesanici u kome ćete naći savete koji bi, pored lekova, mogli da pomognu u rešavanju Vašeg problema.
Patim od socijalne fobije, ustvari, samo pretpostavljam da je to, pošto još uvek nisam bio kod psihijatra a sudeći po nekim člancima koje sam pronašao na internetu, deluje kao da se o tome radi. Na poslu, kada me neko gleda, inženjer recimo, kada treba nešto da odradim, ruke počnu da mi se tresu, osećam se nelagodno, crvenim, počnem da se preznojavam, noge mi klecaju itd. Sve je počelo u menzi, za vreme doručka, kada je kraj mene sela nova radnica mojih godina. Odjednom me je oblio znoj, postalo mi je vrućina, ruke su počele da mi se tresu, onako sav zbunjen mislim da sam jaje pojeo sa ljuspom, nisam mogo da gutam. Od tada mi se isto dešava i kada treba da se upoznam sa nekom devojkom. Dobijem napad panike, srce mi lupa, ruke se tresu. Počeo sam da izbegavam devojke, ljudi me gledaju čudno. Kada sam u banci, dogadja mi se ista stvar, ne mogu da se potpišem na šalteru, nezavisno od toga da li je žena ili muškarac, tresu mi se ruke. Da li je to socijalna fobija? Da li može da predje u nešto gore? Strah me je da odem psihijatru.
Poštovani,
Opis Vaših tegoba se prilično uklapa u kliničku sliku socijalne fobije. Ako se uz to javlja i strah od tudje negativne procene, ako izbegavate socijelne situacije iz razloga da Vam ne zadrhte ruke pred drugim ljudima, onda je to skoro sigurno socijalna fobija. Nema razloga da Vas bude strah da se javite psihijatru jer na osnovu Vašeg opisa nema elemenata za teže duševno oboljenje. Socijalna fobija je relativno često oboljenje i javlja se uglavnom kod mladjih osoba. Što se ranije javite psihijatru imate veće šanse da se tegobe brže i lakše povuku. Ako bolest duže traje, onda je u skladu sa tim potrebno i duže lečenje. Socijalna fobija se leči dominantno antidepresivima i kognitivno bihejvioralnom terapijom. Od antidepresiva posebno su se dobro pokazali Seroxat i Efectin ER, ali ni u kom slučaju ih ne treba uzimati bez preporuke lekara, jer ima osoba koje ne smeju da ih koriste. Za Vaš oblik socijalne fobije neophodna je i kognitivno bihejvioralna terapija.
Koji poremećaj, odnosno koja se bolest karakteriše pričanjem "sam sa sobom" i kako se leči?
Poštovani,
Kada osoba “priča sama sa sobom”, to može biti iz nekoliko razloga. Može se desiti da je besna i napeta pa da se na taj način oslobadja napetosti. Medjutim, može da se desi i da “čuje” glasove, odnosno da ima tzv. halucinacije kada se radi o težem psihijatrijksom oboljenju. Može se javiti i kod starih osoba zbog početnih ili uznapredovalih promena na mozgu usled starosti. Postoje i tzv. disocijativna stanja koja se mogu slično ispoljavati. Razlog može biti i prilično prozaičan, recimo da osoba vežba odredjeni razgovor koji je bitan, ili se preslišava. Ako se radi o halucinacijama, senilnosti ili disocijativnoj simptomatologiji potrebno je psihijatrijsko lečenje. Ako se osim pričanja sa samim sobom osoba promenila i u drugim aspektima ponašanja, onda se verovatno radi o nekoj bolesti.
Da li se kod posttraumatskog stresnog poremećaja koristi lek Nozinan, odnosno kod kojih se bolesti u psihijatriji on najčesce primenjuje?
Poštovani,
Nozinan spada u grupu bazalnih neuroleptika i koristi se u brojnim psihijatrijskim poremećajima, od poremećaja ličnosti, preko depresije do ozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja iz grupe psihoza. Uglavnom se koristi njegov, veoma jak, sedativni (umirujući, opuštajući) efekat. On razrešava uznemirenost i napetost koju mnogi drugi lekovi nisu u stanju da reše. Takodje je dobar za regulisanje teških poremećaja sna. Od neželjenih efekata najčešće se javlja pad krvnog pritiska i jaka sedacija koja se uglavnom ispoljava pospanošću i malaksalošću. Ovaj lek se zbog svojih specifičnih svojstva pije samo na osnovu predloga psihijatra. Nozinan nije lek koji je namenjen konkretno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja, ali može da posluži kao simptomatska terapija, odnosno u rešavanju pojedinih tegoba koje prate Vaš poremećaj.
Prikazano 176-180 od ukupno 192 pitanja