Senilnost


Senilnost označava drastično slabljenje i gubitak mnogih fizičkih, fizioloških i psihičkih sposobnosti i funkcija usled starosti.

Uzrok nastanka

Senilnost može nastati usled oštećenja mozga ili sekundarno usled postojanja drugih bolesti i stanja (depresija, hormonalna neravnoteža, ateroskleroza, moždani udar i dr)

Klinička slika

Opšti simptomi senilnosti su: opadanje intelektualnih sposobnosti, psihička inertnost, teškoće u pamćenju, fiksacija za događaje iz prošlosti, teškoće u prilagođavanju i sl. U tipičnim slučajevima počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena i lica kao i teškoće da razumeju šta je rečeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata. Nastaju izmene ličnosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni. Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, postaju sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno šetaju u istom prostoru. U završnoj fazi senilnosti bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontrolišu više mokrenje i stolicu. Ličnost može da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.

Dijagnoza

Ispitivanje bolesnika se sastoji od neurološkog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholoških testova, odgovarajućih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi.

Lečenje

Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno štitile od senilnosti, ali su u toku mnogobrojna istraživanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izlečio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponašanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljšaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istražuju nove mogućnosti lečenja. Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) povećava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamćenje i ponašanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Venesaa 24.05.2018

    Postovani navedeni simptomi su i simptomi demencije, koja je razlika? Ja bih rekla da senilnost kao bolest ne postoji, nego da se radi o laksem obliku demencije


  2. Nebojsa 30.05.2014

    Moja majka ima 86 godina i slabije cuje ali sve vise zaboravlja, ne moze se ponekad sjetiti imena bliskih osoba, primecujem da je postala nezainteresovana sta se dogadja u kuci, ne pamti nesto sto joj se kaze, poneki put je sve u redu fino sve a potom kao da je neko drugi ne pamti sta je bilo pre sat vremena i slicno. U zadnje vreme je kao malaksala, hvata je nemoc, spava joj se cesto, ali brzo ustaje, ponekad se mota po kuci bez cilja i da ne nabrajam vise. Kako da se ja postavim jer me sve ovo boli i tesko mogu prihvatiti cinjenicu da ona vise ne pamti da zaboravlja, pa se ja bojim da ne odreagujem pogresno. Potreban mi je savet kako da se postavim u ovoj situaciji.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde