Dijabetesna polineuropatija - simptomi i lečenje

Dijabetesna polineuropatija (DPN) je jedna od najčešćih i najupornijih komplikacija dijabetesa. Predstavlja oštećenje perifernih nerava. Najpre stradaju nervi u stopalima i potkolenicama, a kasnije mogu biti pogođene i ruke.

Do oštećenja dolazi zbog dugotrajno povišenog šećera u krvi, što vremenom uzrokuje poremećaje u cirkulaciji (krvnih sudova koji ishranjuju nerve), oksidativni stres, upalu i postepeno propadanje nervnih vlakana.

Procene pokazuju da polovina osoba sa dijabetesom tokom života razvije neki oblik neuropatije, dok se kod 10–20% simptomi javljaju već pri otkrivanju dijabetesa.

Kako se DPN ispoljava? Koji su najčešći simptomi?

Dijabetesna polineuropatija se obično razvija postepeno. Najčešće tegobe uključuju:

trnjenje i gubitak senzacije,
osećaj mravinjanja,
peckanje ili žarenje,
osetljivost na dodir,
bol koji se najčešće javlja u stopalima, posebno noću.

Kod uznapredovalih oblika mogu se pojaviti i slabost mišića, nestabilnost pri hodu i autonomni simptomi poput poremećaja varenja, mokrenja, znojenja i regulacije krvnog pritiska.

Kako izgleda pregled kod neurologa?

Pregled je bezbolan i traje kratko, ali je ključan za rano otkrivanje neuropatije. Neurolog proverava:

Senzibilitet

Ispituje se osećaj za dodir, temperaturu, vibraciju i pritisak. Prve promene gotovo uvek počinju na stopalima.

Reflekse

Refleksi, posebno na nogama, mogu biti oslabljeni ili potpuno izostali.

Autonomne funkcije

Ocenjuje se rad organa koje nervi automatski kontrolišu - creva, mokraćni sistem, srčani ritam i znojenje.

Mišićnu snagu

Slabost se javlja kasnije, ali je važan znak uznapredovale neuropatije. U pojedinim slučajevima preporučuje se i elektromioneurografija (EMNG) radi potpunije procene i isključivanja drugih mogućih uzroka neuropatije (npr. alkohol, manjak vitamina B12, autoimune bolesti, infekcije, toksini, hipotiroidizam).

Ko je u većem riziku da razvije DPN?

Najvažniji faktori rizika uključuju:

dugogodišnji dijabetes i lošu regulaciju glikemije,
stariju životnu dob,
povišen krvni pritisak,
gojaznost i povišene masnoće u krvi,
pušenje,
alkohol,
perifernu vaskularnu bolest.

Što je više faktora prisutno, veća je verovatnoća razvoja neuropatije.

Koje su moguće komplikacije?

Nelečena ili kasno otkrivena DPN može dovesti do:

ulceracija stopala,
infekcija i osteomijelitisa,
povećanog rizika za amputaciju,
poremećaja varenja i dehidratacije,
čestih padova zbog gubitka osećaja u stopalima,
autonomne neuropatije srca, koja može biti ozbiljna,
hroničnog neuropatskog bola, koji značajno narušava kvalitet života.

Dijabetesna polineuropatija - lečenje

Lečenje DPN-a zasniva se na:

1. Kontroli faktora rizika i brizi o sebi

Ovo je najvažniji deo terapije:

pažljivoj regulaciji šećera u krvi,
zdravoj, balansiranoj ishrani (mediteranski obrazac, omega-3 masne kiseline, vitamin D, alfa-lipoinska kiselina),
redovnoj fizičkoj aktivnosti,
održavanju zdrave telesne težine,
prestanku pušenja i konzumiranja alkohola,
svakodnevnoj nezi stopala kako bi se sprečile rane i infekcije.

Redovno praćenje i edukacija pacijenta najviše utiču na usporavanje napredovanja bolesti.

2. Terapija neuropatskog bola

Kada je bol dominantan simptom, koriste se:

Prva linija terapije

triciklični antidepresivi (amitriptilin, nortriptilin),
SNRI antidepresivi (duloksetin, venlafaksin),
antikonvulzivi (pregabalin, gabapentin).

Druga linija terapije

topikalni preparati (flasteri sa kapsaicinom ili lidokainom),
tramadol i oksikodon — samo kratkotrajno kod jakog bola,
kombinovanje više lekova kada jedan nije dovoljan.

Zašto je važan rani skrining?

Kako bi se na vreme postavila dijagnoza, preporučuje se da:

osobe sa dijabetesom tipa 2 obave pregled kod neurologa već pri postavljanju dijagnoze,
osobe sa dijabetesom tipa 1 obave prvi skrining u roku od pet godina od dijagnoze.

Rano otkrivanje može sprečiti teške komplikacije kao što su infekcije, ulceracije i amputacije, ali i značajno poboljšati pokretljivost, svakodnevno funkcionisanje i dugoročni kvalitet života.