Oblasti medicine
Specijalizacija
Grad
Jezici
O doktoru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Radno iskustvo:
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vanredni profesor i savetnik.Institut za mentalno zdarvlje
Članstvo:
Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak
Član.Društvo za biološku psihijatriju
Predsednik.Savet Udruženja psihijatara Srbije
Član.Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Nisam sasvim sigurna na šta se odnosi Vaše pitanje. Ako se tiče saveta kako da dođete do antidepresiva, put je sledeći - javite se lekaru, on će proceniti ima li razloga da koristite antidepresiv, pa ako bude indikacija, lekar će Vam svakako određeni antidepresiv propisati.
Alkohol svakako ne sme biti rešenje, jer on izuzetno jako pogoršava depresiju (kratko popravi stanje, a zatim bude još gore, što sigurno i znate) .
Budite uporni u apstinenciji, čestitam Vam na ogromnom uspehu u protekle dve decenije-to je veliki podvig i ne može to svako.
Pozdrav
Vaše stanje nije posledica neke ozbiljnije psihijatriske bolesti, a ne verujem ni da će dovesti do iste u perspektivi.
Problemi u seksualnoj sferi su veoma česti, samo što o tome retko ko govori pa nam se čini da drugi sličnih problema nemaju.
Od masturbacije nema neke preterane štete, pa se ne morate u tom smislu uskraćivati.
Oko teškoća koje ste pominjali u realizaciji samog seksualnog odnosa, najbolje je da sa nekim stručnim i porazgovarate detaljnije. Postoje savetovalista za probleme seksualnosti, gde uz solidnu diskreciju možete dobiti korisne savete i po potrebi stručnu pomoć, pa se svakako javite da bi zaustavili napetost u kojoj se sada nalazite.
Pozdrav
Ovo je složen problem, i za Vas koji hoćete da pomognete, ali ponajviše za rođaku i njenu porodicu, jer verujem da tu nikome nije lako. Najbolje bi bilo da pitate Vašu rođaku da skupa pođete kod njenog lekara i da porazgovarate šta lekar misli, kako najbolje da pomognete rođaci. Važno je da to radite u dogovoru sa njom, da bi se Vaša rođaka osećala poštovanom, a lekar znao da ima nekog ko želi da se angažuje.
Ako rođaka ne pristane odmah da idete skupa kod njenog lekara, budite strpljivi i topli prema njoj i može se dogoditi da ipak malo kasnije pristane.
Pozdrav
Postoji mogucnost da ste tokom 6 godina, kako kažete - čekanja, dosta iscrpli svoje snage. Mi bi stručno rekli da ste održavali psiho-biološku ravnotežu na nivou koji zahteva dodatne snage od vašeg organizma, dakle bili ste dugo dosta napeti (i telom, i mentalno) , što može da dovede do posledica upravo kada se ostvari cilj i kada bi trebalo da se psiho-biolosko stanje "spusti". Mehanizmi za uspostavljanje ravnoteže mogu se delom spustiti, delom ostati u stanju povišene napetosti, pa to dovodi do ovakvih neprijatnih simptoma.
Predlažem da se zbog opisanog sindroma koji najpre odgovara anksioznom poremećaju javite nekome od stručnjaka (klinički psiholog ili psihijatar) da bi uz njihovu pomoć polako vratili ravnotežu.
Pozdrav
Uglavnom ne, jer to je niska doza i granično rizičan period korišćenja. U svakom slučaju, ako lek nije dalje neophodan bolje je postepeno prekidati.
Pozdrav
Prikazano 16-20 od ukupno 104 pitanja