Prof. dr Nađa Marić Bojović

Psihijatar

Prof. dr Nađa Marić Bojović, Psihijatar

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Grad

  • Beograd

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik

Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.

Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.

Internacionalni projekti:

• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju

Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.

• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta

• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju

• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).

• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).

• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd

• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.

Nacionalni projekti:

• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta

• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač

• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.

Nagrade i priznanja:

• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;

• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;

• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;

• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.

Naučni i stručni rad

Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vanredni profesor i savetnik.

Institut za mentalno zdarvlje

Članstvo:

Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak

Član.

Društvo za biološku psihijatriju

Predsednik.

Savet Udruženja psihijatara Srbije

Član.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Imam osećaj da se kod mene razvija šizofrenija

Imam osećaj da se kod mene razvija šizofrenija

Devetnaestogodišnja studentkinja priča o promenama koje su j...
Depresija - bolest 21. veka

Depresija - bolest 21. veka

Depresija je bolest koja utiče na raspoloženje, osećanja, mi...
Psihološki pristup psihotičnim iskustvima

Psihološki pristup psihotičnim iskustvima

Poslednjih decenija, u saradnji psihijatara i psihologa, fil...
Psihoze - značenje, simptomi i podela

Psihoze - značenje, simptomi i podela

Psihoza je psihičko stanje u kome postoji izobličen, izvitop...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 104

  1. Optuživanje nekog za krađu
    Pitanje broj: #157419

    Poštovani, 

    Obraćam se sa jednim problemom koji se dešava kod moje majke. Majka je rođena 1952., imala je moždani udar pre 14 godina. Problem koji ona ima je u tome što joj uvek nešto nestaje iz kuće i to optužuje samo jednu osobu i to traje već desetak godina, samo pre nije toliko dolazilo do izražaja, a sad već je to nemoguće slušati. 

    Odgovoreno: 24. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Pretpostavljam da su žalbe neosnovane. Ukoliko jesu, radi se o iracionalnim uverenjima i to je moguće korigovati terapijom, s tim da je neophodno detaljno ispitati Vašu majku od strane psihijatra ili neuropsihijatra, a zatim odlučiti o terapiji.

      Pozdrav

  1. Distanciranje od osoba
    Pitanje broj: #157260

    Poštovani, 

    Sestra mog supruga, koja ima 40 godina, visokoobrazovana je i neudata, počela je jako čudno da se ponaša pa nas interesuje da li je u pitanju neka psihička bolest. Naime, ona je vec odavno jako ranjiva osoba, jako je povredi necija reakcija pa onda krece u napad i distanciranje zbog cega nema neke bliske drugarice a ni sa rodbinom nije u dobrim odnosima. Povremeno se druzila sa nekim a onda se distancira od tih osoba, a ni sa nama nema neki normalan odnos a za sve to ima podrsku majke koja stalno pravda njene postupke. Sve bi to bilo podnosljivo ali je poslednjih godina krenula u crkvu i umesto da tamo pronađe neki mir, ona sad misli kako ona zna najbolje sta je moralno i pravedno i kako treba ziveti. Salje svima poruke koje lice na crkvene spise ali ih ona menja, ono sto ona misli da je ispravno stavlja kao da je rekao neki svetac i tako zeli da utice na ljude. Puna je srdžbe, spominje djavola, magiju, satanu, tako naziva one koji joj nisu po volji a bez nekog realnog osnova. To sve jako opterecuje, pa se pitamo sta je nastavak? Inace, poslu je jako predana, ali i tamo stalno pravi probleme pa je u sukobu sa nadređenima. Misli da je posebna i stalno je opsednuta nekim pričama o praćenju.

    Odgovoreno: 17. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovana,

      Moguće da se radi o specifičnom poremećaju tipa psihoze, koji je neophodno dijagnostikovati. Pa ako se potvrdi pretpostavka važno je i lečiti odgovarajucim metodama. Problem je sto sve vec dugo traje, pa se sestra vaseg supruga sazivela sa svojim svetovima i verovatno nece imati uvida da joj treba pomoc. Mozda pokusati preko majke, u koju nadam se ima poverenja, da potrazi lekarsku pomoc, ili eventualno preko svestenika ako u njega ima poverenja. Treba reci da su takva stanja nekada u vezi sa tuorima mozga, ili nekim drugim upalnim ili vaskularnim procesima u mozgu, pa se sve mora ispitati.
      Potrebno je dosta strpljenja, spremite se na to, ali i par meseci nije mnogo ako kao porodica uspete da dobijete saglasnost sestre Vašeg muža za javljanje stručnom licu.

      Pozdrav

  1. Lečenje šizofrenije
    Pitanje broj: #157483

    Poštovani, 

    Moja drugarica ima šizofreniju, i odbija odlazak kod psihijatra. Sve je njena porodica učinila kroz razgovor da je ubijedi ali i dalje odbija. Svi se pitamo u tom slučaju šta raditi, i kako je ubijediti na razgovor sa psihijatrom?

    Odgovoreno: 17. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovani,

      Jako teško, ali nije nemoguće. Bilo bi dobro da roditelji dođu i da porazgovaraju sa psihijatrom, pa da skupa potraže načine da se prekine period nelečene psihoze.

      Pozdrav

  1. Promene raspoloženja
    Pitanje broj: #157604

    Poštovani,

    Već 5, 6 meseci osećam konstantni umor, nedostatak energije, bezvoljnost, pospanost. Imam osećaj da se jedva krećem. Često sam nervozna. Dešava mi se često da u sred rečenice stanem i zaboravim šta sam htela da kažem. Nemam dobru koncetraciju. Prema članovima porodice se ophodim kao da sam ljuta na sve njih a onda od jednom sve bude super pa opet iznova. Porodila sam se pre godinu dana. Još uvek imam višak kg iz trudnoće pa se i zbog toga loše osećam. Danima jedem po malo a onda krenem da jedem nešto non stop od besa što sam gojazna. Nemam volje da slobodno vreme, kad dete spava, posvetim sebi. Da se malo sredim. Samo bih da ćutim i budem sama. Radila sam hormone t3, t4 i tsh i uredan je nalaz. A u prednjem donjem delu vrata je malo natečeno i te analize sam uradila jer mi je pedijatar kada sam vodila dete rekao da treba da proverim štitnu žlezdu. To su jedine analize koje sam radila. Da li bi trebalo da se javim kod psihijatra na razgovor i za neku terapiju ili je ovakvo stanje normalno za žene nakon porođaja. 

    Odgovoreno: 17. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovana,

      Imate nešto naglašenije oscilacije u emocionalnoj sferi i određenu trpnju, koja ne mora da bude samo usled post-porođanih oscilacija hormona (ove oscilacije su razlog za promene raspoloženja unutar prvih nekoliko meseci, ali ne i nakon godinu dana). Bilo bi dobro da porazgovarate sa klin. psihologom ili psihijatrom.

      Pozdrav

  1. Psihičko stanje prilikom ukidanja leka Rispolept
    Pitanje broj: #157626

    Poštovani,

    Reč je o hroničnom pacijentu sa sch kod koje je nakon 9 meseci terapije o.t. Rispoleptom 3-4mg dnevno došlo do amenoreje usled hiperprolaktemije-2077 prolaktin. Nakon što je lek zamenjen, već naredni ciklus je bio uredan kako se i nastavio. Problem je u sledećem: psihičko stanje nije ni blizu zadovoljavajuće sa drugim lekovima kao sa Rispoleptom (treba da naglasim i da je u th bio Clozapin 75-100 mg i Litijum 900 mg). Molim za mišljenje.

    Odgovoreno: 17. 06. 2018.
    • Prof. dr Nađa Marić Bojović

      Poštovana,

      Možemo tokom jula planirati pregled na klinici za psihijatriju kcs, najbolje poslednjeg četvrtka u julu, sa svom dokumentacijom. Volela bih i da vidim Vašu sestru i da razmislimo o daljem lečenju skupa. 
      Popunite kontakt formu i zakažite pregled.

      Pozdrav

Prikazano 11-15 od ukupno 104 pitanja