Oblasti medicine
Specijalizacija
Grad
Jezici
O doktoru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Radno iskustvo:
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vanredni profesor i savetnik.Institut za mentalno zdarvlje
Članstvo:
Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak
Član.Društvo za biološku psihijatriju
Predsednik.Savet Udruženja psihijatara Srbije
Član.Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Koncentracije leka u krvi zavise od mnogo faktora, i mogu da osciluju. Ujedno, zavise i od mesta gde se rade, kao i od vremena uzimanja uzorka. U svakom slučaju nema potrebe da pratite koncentracije, već je važno samo da postepeno kompletno ukinete sve benzodiazepine, pa i Sanval. Postoje tehnike higijene spavanja koje mogu da pomognu da se san stabilizuje, o tome treba porazgovarati sa Vašim lekarom.
Pozdrav
Ovaj vid poremećaja spada u diskontrolu impulsa (trihotilomanija) i neophodno je da se leči psihoterapijom, kod specijalista psihijatra ili psihologa koji je obučen za rad sa decom i omladinom. Nekad je moguće da bude pozvana i porodica, da bi se što bolje ušlo u srž problema i rešili uzroci pojave ovih impulsa.
Pozdrav
Ne postoji specificna terapija tj. lek za feminiziranost. Ukoliko imate napetost, sniženo samopouzdanje i teškoće u socijalnim kontaktima, to je dobar razlog da potrazite pomoć psihologa i kroz psihoterapiju poboljšate svoje psihičko stanje i efikasnost u oblastima koje su Vam važne.
Pozdrav
Sa ovom dijagnozom (f 332) i sa ostalim smetnjama koje pominjete nije uobičajeno dobiti invalidsku penziju, a još manje tuđu negu i pomoć.
Sva ova stanja mogu i treba da se leče, a ukoliko je poremećaj raspoloženja nelečiv lekovima, postoje i druge ne-farmakološke metode i o tome treba razgovarati sa psihijatrom koji leči Vašeg muža. Najvažnije je da se njegovo stanje popravi.
Pozdrav
Moguće je da postoji istovremeno i poremecaj rada štitne žlezde i anksiozni poremećaj (tipa paničnog poremećaja). Pošto ste već verovatno stabilizovali štitnu žlezdu, dobro bi bilo da se razmotri i dodatna terapija (psihoterapija+psihofarmak), ali se svakako treba javiti psihijartu i planirati dalji tok lečenja.
Pozdrav
Prikazano 6-10 od ukupno 104 pitanja