Seksualna disfunkcija muškaraca - impotencija

Impotencija ili seksualna disfunkcija je situacija sa kojom su se povremeno susretali svi muškarci, bez obzira na starosnu dob. Iako je ovaj problem privremen, postoje oni kojima je impotencija hroničan problem. Seksualna disfunkcija muškarca je širok pojam i odnosi se na:

Seksualna disfunkcija muškarca se manifestuje nesposobnošću da se ostvari zadovoljavajući seksualni odnos. Najčešća je erektilna disfunkcija: nesposobnost da se postigne ili održi erekcija koja omogućava penetraciju. Medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko problem traje duže od 6 meseci ili u više od 50% pokušaja.

Prevremena ejakulacija je nekontrolisana ejakulacija, pre ili neposredno po ulasku u vaginu. Retrogradna ejakulacija je poremećaj na nivou vrata bešike, kada se sperma, umesto da bude potisnuta kroz penis u spoljašnju sredinu, vraća u bešiku.

Statistika

U Americi, čak 10% odraslih muškaraca je impotentno. U starijem dobu, ovaj procenat je još veći. Nakon šezdesete godine, svaki treći muškarac nije u stanju da postigne zadovoljavajuću erekciju.

Istraživanje koje je 2009. godina sprovela farmaceutska kompanija Bayer u Srbiji ukazalo je da je približno, svaki treći građanin Srbije, uzrasta od 35 do 65 godina, barem jedanput imao problema sa erekcijom u toku protekle godine, što prati podatke na globalnom nivou.

Fiziologija erekcije

Poznavanje građe penisa je neophodno za razumevanje procesa erekcije.

Penis se sastoji iz dva kavernozna tela koja su postavljena sa dorzalne strane penisa i jednog spongioznog tela koje se nalazi centralno postavljeno sa ventralne strane, okružuje uretru – mokraćnu cev. Spongiozno telo gradi i glavić penisa. Kavernozna tela se nalaze u čvrstoj ovojnici i ispunjena su posebno građenim krvnim sudovima koji imaju veliki kapacitet i omogućavaju njihovo punjenje i širenje tokom erekcije.

Sem povećanog protoka kroz arterije, za proces erekcije je neophodan i smanjen protok kroz vene koji omogućava zadržavanje krvi u kavernoznim telima.

Uzroci impotencije

Normalna erekcija zahteva koordinaciju kompleksne serije psihogenih i fizičkih faktora. U ranim teorijama koje su nastale pedesetih godina, anksioznost je smatrana glavnim razlogom impotencije. Tada se smatralo da su psihološki problemi uzrok seksualne disfunkcije u 90% slučajeva. Sa boljim razumevanjem fiziologije erekcije, ustanovljeno je da u oko 50% slučajeva postoji organska osnova koja dovodi do impotencije.

Dok se ranije smatralo da je najčešći uzrok impotencije psihogene prirode sada se ipak smatra da su uzroci najčešće organske prirode:

  • vaskularne bolesti – 33%,
  • diabetes – 25%,
  • radikalna hirurgija u karlici – 10%,
  • povrede kičmene moždine – 8%,
  • endokrina oboljenja – 6%,
  • lekovi – 8%,
  • alkohol i droga – 7%,
  • multipna skleroza – 3%.

Dijabetes i obolenja krvnih sudova su najčešći uzroci organske impotencije. Kako je za normalnu erekciju potrebno i šestostruko povećanje protoka i najmanja redukcija protoka može da izazove poremećaje u erekciji i impotenciju. Drugi tip vaskularnog poremećaja koji može da izazove impotenciju je povećan odtok krvi kroz vene i može da se javi zajedno sa promenama na arterijama.

Radikalna hirurgija u karlici radi odstranjivanja tumora debelog creva ili prostate, kao i povrede kičmene moždine mogu da dovedu do impotencije zbog poremećaja inervacije penisa.

Drugi uzroci organske impotencije mogu biti hormonski poremećaji, infekcije prostate, alkoholizam pa čak i pušenje. Impotencija može da nastane kao posledica upotrebe određenih lekova, međutim nikad ne treba prekinuti terapiju bez prethodne konsultacije sa lekarom koji ju je prepisao.

Otkrivanje uzroka impotencije se ne može obaviti bez odgovarajućih ispitivanja koja su u nadležnosti urologa. Impotencija može biti samo simptom potencijalno ozbiljnog oboljenja i zahteva medicinsku pažnju. Ignorisanje zdravstvenog problema neće učiniti da on nestane.

Dijagnostika

Prvi korak u dijagnostici seksualne disfunkcije je detaljan razgovor sa pacijentom u cilju dobijanja detaljnih podataka o vrsti i prirodi problema sa erekcijom, seksualnim navikama i eventualnim propratnim oboljenjima. Psihološki problemi se često nadgrađuju na organsku impotenciju i tada je od pomoći učešče psihijatra ili psihologa.

U okviru ispitivanja se rade osnovni laboratorijski testovi kojima se može utvrditi postojanje dijabeta, povećane količine holesterola ili triglecerida u krvi, kao i hormonska ispitivanja. Organsko poreklo impotencije se sa velikom verovatnoćom može otkloniti ukoliko se utvrdi prisustvo noćnih erekcija.

Terapija

Ukoliko se otkrije psihogena impotencija, sprovodi se psihoterapija. Ali, čak i u slučajevima gde postoji organska podloga impotencije, razgovor sa psihijatrom koji se bavi ovim problemom može biti od velike pomoći, pogotovo ukoliko učestvuju oba partnera. Cilj ovih razgovora je da se smanji tenzija u partnerskom odnosu, poboljša komunikacija među partnerima i stvori realističan pristup u očekivanju efekata drugih oblika terapije.

Medikamentna terapija

Lekovi koji izazivaju proširenje krvnih sudova (vasodilatatori) mogu pomoći jednom broju pacijenata, ali ovi lekovi se moraju koristiti uz striktnu medicinsku kontrolu zbog propratnih efekata koje izazivaju. U ove lekove spada čuvena Viagra, od skoro je sve više zamenjuje Cialis ili Levitra. Vazodilatatori se mogu koristiti i u vidu masti koja se nanosi lokalno na penis ali čak i tada mogu da izazovu sistemske efekte.

Spoljna vakuum terapija, kod nas poznata kao VEP, ima opravdanja kod pojedinih pacijenata. Funkcioniše na principu izazivanja vakuuma koji dovodi do povećanog dotoka krvi u penis, a postavljenjem omčice oko korena se smanjuje gubitak krvi kroz vene. Ova naprava se može koristiti kao trajna ili kao privremena terapija. Postoji mali broj kontraindikacija kao što su infekcija u karlici, problem sa koagulacijom krvi, leukemija i sl. Zahteva određenu spretnost u rukovanju, ali većina pacijenata koji ga koriste je zadovoljna postignutim efektom.

Najveći broj pacijenata sa impotencijom se leči ubrizgavanjem lekova direktno u penis. Za ovu svrhu se koriste Papaverin ili još bolji Prostin (Prostaglandin E1). Pacijenti se obuče da injekciju daju sami sebi. Na ovaj način se postiže erekcija koja se može održati nekoliko sati. Samo u retkim slučajevima dolazi do komplikacije koja se naziva Priapisam koji predstavlja dugotrajnu i bolnu erekciju koja nastaje kao posledica zgrušavanja krvi u krvnim sudovima penisa koja zaheva hitno hirurško lečenje.

Hirurško lečenje impotencije

U hirurško lečenje impotencije spadaju rekonstruktivne operacije na krvnim sudovima penisa, kao i ugradnja penilnih proteza.

Podvezivanje vena pri korenu penisa je relativno uspešna procedura kod malog broja pacijenata kod kojih se dijagnostikuje povećan otok krvi kroz vene. Operacija je utoliko uspešnija ukoliko je pacijent mlađi.

Smanjen arterijski protok se teško može hirurški korigovati. Sedamdesetih godina su ove operacije relativno često primenjivane, ali se nisu pokazale uspešnim. Sada se kao alternativa, pacijentima sa arterijskom penilnom insuficijencijom nudi ili interkavernozna medikamentna terapija ili ugradnja proteze.

Postoje 2 osnovna tipa penilnih proteza: semirgidne i proteze na naduvavanje.

Semirigidne proteze se sastoje od 2 cilindra koja se ugrađuju u kavernozna tela. Tehnički se najlakše postavljaju, jeftinije su i izazivaju najmanji broj komplikacija ali penis održavaju stalno u erekciji.

Proteze na naduvanje su znatno složenije konstrukcije što utiče kako na cenu tako i na komplikovaniju primenu. Sastoje se iz 2 cilindra na naduvavanje koji se postavljaju u kavernozna tela. Rezervoar sa tečnošću koja puni cilindre postavlja se u trbuh a pumpica se nalazi u mošnicama. Pomoću pumpice se tečnost usmerava iz rezervoara u cilindre čime se izaziva erekcija i obrnuto. U toku upotrebe može da dodje do prskanja rezervoara ili opstrukcije ili curenja na cevčicama kojima su delovi ovog mehanizma povezani.

Na osnovu iznetih podataka, može se zaključiti da impotencija nije neizbežna posledica starenja i da nije neizlečiva. Skoro svaki pacijent sa impotencijom može očekivati pomoć. Svaka od prikazanih terapijskih metoda ima i svoje prednosti i svoje nedostatke. U dogovoru sa lekarom se može odabrati onaj koji je najbolje prilagođen individualnim potrebama i očekivanjima svakog pacijenta.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Mustafa 23.06.2024

    Zdravo svima, ja imam ovaj problem. Pre nego pre nego dostigne u vaginu izlazi i još ne osećam doživljaje.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde