Dermoskopija - pregled mladeža i promena na koži


Šta je dermoskopija  Za šta se dermoskopija koristi Kako izgleda dermoskopija  Koje vrste dermoskopije postoje Koliko je dermoskopija precizna  |  Najčešća pitanja


 

Redovni pregledi mladeža i drugih promena na koži su veoma važni, jer predstavljaju prevenciju razvoja melanoma i drugih maligniteta kože. Metoda koja je nezaobilazni deo dermatoloških pregleda promena na koži je dermoskopija.

Dermoskopija
Pregled ručnim dermoskopom.

Šta je dermoskopija?

Dermoskopija, dermatoskopija ili melanomoskopija kože predstavlja mikroskopiju površine kože, odnosno pregled površine kože posebnom mikroskopskom metodom. Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička tehnika koja služi kao pomoć u dijagnostici nekih oblika melanoma i evaluaciji pigmentnih i nepigmentovanih kožnih lezija.

Početak mikroskopije površine kože beleži se 1664. godine radom Kolhausa, a kasnije je ovu metodu unapredio Abbe, primenom imerzionog ulja 1878. godine. Nemački dermatolog Johan Sapphier je prvi uneo svetlosni snop u instrument, a Goldman je bio dermatolog koji je uveo termin dermatoskopija.

Danas možemo čuti još neke od sinonima za istu metodu, recimo epiluminiscentna mikroskopija, kontaktna kožna mikroskopija ili mikroskopija kože sa izvorom hladnog svetla, a od 2001. godine i Prvog svetskog kongresa dermatoskopije, termin dermoskopija predstavlja oficijalan naziv metode.

Za šta se korisiti dermoskopija?

Dermoskopija predstavlja dodatnu metodu u sklopu kliničkog dermatološkog pregleda i služi registrovanju pigmentnih, tumorskih i zapaljenskih promena na koži i sluzokoži. 

Dermoskopija se koristi:

Osim toga, dermoskopski pregled može usmeriti u pravcu potrebe za daljom dijagnostikom, ka uzimanju biopsije kože ili totalnom uklanjanju promene. To su situacije kada klinički pregled ne može da da odgovor na to da li je izgled viđene pigmentacije malignitet ili ne i da li su promene možda šire u odnosu na okom viđenu sliku, ili čak dosežu i u polja bez pigmentacije.

Kod nekih osoba kod kojih postoje displastični mladeži – potencijalni prekursori melanoma, uobičajeno je da dermatolog traži da se na osnovu višestrukih pregleda u funkciji vremena prate eventualne promene i odluči da li je potreban dodatni tretman – biopsija ili totalno uklanjanje. 

Preventivni pregledi 

Faktor sredine, visok nivo ultravioletnog zračenja, te velika kumulativna doza tog zračenja koja se primi tokom života značajni su faktori koji dovode do pojave različitih formi tumora kože. Studije su pokazale da je statistički najznačajniji period ranog detinjstva – do sedme godine života i opekotine od sunca u tom uzrastu, za nastanak melanoma u kasnijoj fazi života. Hronično nekontrolisano izlaganje sunčevom zračenju i drugim UV izvorima, tipa solarijma, značajno doprinosi povećanju broja obolelih od drugih malignih epitelnih tumora kože.

Zbog sve veće učestalosti pojave tumora kože, potrebno je raditi preventivne sistematske dermatološke preglede kože i sluznica. Ovakva vrsta pregleda se posebno savetuje:

1. Ženama u trudnoći. Tada se, osim eventualnih tumorskih promena, uočavaju i prekancerozne lezije i degenerativna oštećenja kože koja mogu da se saniraju savremenim laserskim i medikamentoznim preparatima.

2. Deci. Kod dece je važno jasno razgraničiti da li je porast pigmetnih promena posledica normalnog rasta i razvoja ili je u pitanju patologija.

3. Rizične grupe. Osobe koje su u većem riziku od različitih kožnih oboljenja treba redovno da obavljaju preglede: 

  • osobe koje u istoriji porodice imaju slučajeve oboljevanja od raka kože,
  • osobe koje imaju preko 50 mladeža,
  • osobe koje imaju atipične ili displastične mladeže
  • osobe koje su često izlažožene suncu (zbog posla ili iz drugih razloga),
  • osobe starije od 50 godina sa teškim oštećenjima kože kao posledicom izlaganja suncu.

Kako izgleda dermoskopija?

Dermoskopija je veoma jednostavan i brz pregled - traje od svega nekoliko minuta do pola sata, a sam proces se izvodi pomoću ručnog instrumenta koji se naziva dermoskop. Dermoskop je instrument koji podseća na lupu i može uvećati posmatranu površinu do 10 puta.

Dermoskopija podrazumeva vizuelno uvećavanje i osvetljavanje inkriminisane promene, a tako što dermatolog stavlja ulje na kožu i zatim dermoskop spušta na ciljani deo kože i posmatra tu uvećanu površinu. 

U mnogim kliničkim studijama se pokazalo da verzirani dermatolog pravilno koristi dermoskopiju onda kada je potrebna dijagnostika melanoma pre biopsije, detekcija ranog melanoma i kao pomoć u dijagnostici drugih pigmetnih lezija. Odluka o daljim merama je uvek individualna, bazirana na razmatranjima ostalih faktora koji su prisutni kao što su riziko faktori za nastanak melanoma i kliničke slike lezije.

Koje vrste dermoskopije postoje?

Kompjuterizovana dermoskopija
Pregled kompjuterizovanim dermoskopom.

Osim klasičnog, ručnog dermoskopa, koji uglavnom ima trijažnu svrhu, u sklopu dermatološkog pregleda se mogu koristiti i digitalni dermoskop, koji omogućava digitalni snimak ispitivane površine, te dalju analizu tog snimka, kao i kompjuterizovani sistem za dermatoskopiju koji omogućava i čuvanje i prosleđivanje digitalnog snimka kože. 

Uz jednostavno izvođenje pregleda, dobijene dermoskopske slike se čuvaju u formi digitalnog zapisa, te se analiziraju i izvodi se zaključak o daljim merama. Nekada se na osnovu viđene slike konsultuju i drugi dermatolozi, što se označava terminom teledermatologija, a sve u cilju najbolje procene viđenog nalaza.

Posebno pitanje koje se postavlja je da li su kompjuterizovani sistemi za dermoskopiju bolji i precizniji u odnosu na klasične dermoskope.

Iako digitalizovani sistemi omogućavaju brže preglede većeg broja mladeža, jednostavniju upotrebu, formiranje dobre baze podataka o pregledima i postizanje većeg uveličanja, slabija rezolucija slike u odnosu na klasični dermoskop, visoka cena opreme, problem sa vrlo pigmentovanim promenama i vizuelizacijom krvnih sudova usled pritiska i kontakta sa opremom, ostavljaju individualno svakom kliničaru da se opredeli za željenu aparaturu, koja definitivno ne treba da utiče na krajni rezultat dermoskopije.

U svakom slučaju, dermoskopija je metoda koja je izvrsna u procesu praćenja evolucije određenih pigmentnih promena i koja treba da bude prisutna u svakoj ordinaciji dermatologa, ali ona ne sme zamenjivati klinički pregled.

Koliko je dermoskopija precizna?

Ono što dermoskopija pokazuje jesu veličina promene, slika pigmentne mreže i vaskularna struktura pigmentne ili druge promene.

Poznato je da je pouzdanost procene melanoma golim okom oko 65%, te da se dermoskopskim pregledom procenat te procene povećava čak do 95%.

Njeni limiti su mogućnost vizuelizacije samo do nivoa papilarnog derma. Patološke strukture smeštene dublje, ispod nivoa papilarnog derma, nisu uočljive ovom metodom. Jako pigmentovane promene su zbog gustine pigmenta nekada vrlo teške za precizno dijagnostikovanje, a poseban problem predstavljaju hipopigmentovane i amelanotične promene.

Dermatoskopija zbog toga nije 100% pouzdana metoda, ali pravi kliničar od nje to i ne očekuje. 

Najčešća pitanja u vezi sa demoskopijom

Da li je potrebno pripremiti se za dermoskopiju?

Dermoskopija od pacijenta ne zahteva pripremu koja bi prethodila pregledu. Ipak, korisno je pre dolaska kod lekara uraditi samopregled kože i mladeža, kako bi ste i sami stekli uvid koja površina kože je potencijalno problematična.

Da li postoji bilo kakav rizik prilikom dermoskopije?

Dermoskopija je jednostavna i bezbolna metoda, koja sa sobom ne nosi rizik od bilo kakvih komplikaicja.

Da li je potrebno voditi računa o nečemu nakon dermoskopije?

Nakon dermoskopije se možete ponašati kao i pre pregleda. Dakle, možete odmah normalno nastaviti sa svim uobičajenim aktivnostima. 

Za koje mladeže je neophodna dermoskopija?

Dermoskopija je neophodna za one mladeže za koje ste uočili da:

  • se izdižu iznad nivoa kože
  • naglo rastu,
  • menjaju oblik
  • menjaju boju.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dermoskopijom.


 


Podeli tekst:

Dr Jasmina Kozarev je specijalista dermatovenerologije u Beogradu. Uža specijalnost su joj laserske vaskularne procedure. Prvi dermatolog u Srbiji koji je obavio nehiruršku rejuvenaciju.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. sofija 09.04.2009

    Ukoliko je dermatolog putem dermoskopskog pregleda ustanovio atipičnog nevusa u cilju dalje pretrage da li više preporučujete parcijalnu biopsiju ili totalnu eksciziju nevusa. Brine me koja intervencija ima veći rizik za malignizacije promene. Unapred zahvalna zabrinuta majka


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde