Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #17833

Ćerka ima 2 godine i 9 mjeseci. Prije oko mjesec dana sam primijetila da je počela da zamuckuje, ali ne uvijek i ne uvijek na iste riječi. Čini mi se da joj je najteže da započne riječ koja počinje na M ili na P, pa se vidno napreže otežući po nekoliko puta "mmmmmmmm". Nekad govori potpuno normalno i tečno, a nekad muca i koristi poštapalice "pa" ili "ma". Inače je pričalica i prije ovoga je baš dobro govorila, čak je i slova R, Č, Ž itd. izgovarala potpuno razgovjetno. U svemu ostalom je potpuno OK, veselo i aktivno dijete, ide u vrtić, vaspitačice je hvale. Jedino što bih eventualno povezala sa pojavom mucanja je da se u isto vrijeme mom bratu rodilo dijete i da je ona tada imala buran ljubomorni ispad kad sam ga ja uzela u naručje.
Da li je ovo prolazna pojava i koliko može da potraje? Da li da je vodim kod logopeda?
Hvala na pomoći.

Odgovoreno: 24. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Na tom uzrastu, pa i nešto kasnije mucanje se često javlja i ukoliko se ne potkrepljuje (a to se najčešće dešava kada se detetu važne osobe obraćaju uglavnom kada je trebaju opomenuti ili izgrditi), najčešće spontano prolazi sazrevanjem govornog aparata koji povremeno ne može da prati (i uskladi se sa skokovitim umnim napredovanjem). Ukoliko je dete po prirodi plašljivo a živi unapetom okruženju, i ako pokazuje znake nespretnosti i nezrelosti fine motorike očekivane za uzrast, korisno je potražiti savet logopeda.
  Srdačno

Strah od samoće
Pitanje broj: #17985

Prvi put sam Vam pominjala momka koji me ignoriše, smetam mu, bezobrazan je i grub, nije mu problem da me udari. Pošto sam mu podilazila 2.5 godine, došao mi je i taj trenutak - ne mogu više! Naime, moj problem je paničan strah od samoće. Vjerovatno me je to ovoliko držalo da ga trpim. Jasno mi je da naša veza nema budućnost. Osjećam ogromnu prazninu, konstantno me je strah, osjećam neugodno treperenje u stomaku po cjeli dan, ne vidim se u budućnosti. Kao da je svijet stao. Imam 23 godine. Osjećam se starom za novu vezu, kao da nemam šta više dati od sebe. Davala sam 2.5 godine i jednostavno se bojim opet. Osjećam se kao sama na lancu, kao da sve što radim niko ne gleda, kao psa kad napusti vlasnik. Trebali smo se vjenčati, sve nas je tome vodilo. Stalno plačem, fali mi sigurnost veze, fali mi polovina.Kako da se saberem?

Odgovoreno: 23. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Mnogi psiholozi i psihijatri bi Vam rekli da to što sada osećate je normalna reakcija tugovanja i žaljenja za gubitkom. Razumljivo je i da imate potrebu da budete sa nekim, ali sada kada ste učinili nešto za sebe, odlučno i promišljeno, ne znam kako biste se osećali da to pogazite? Imali biste ponovo drugu polovinu, ali ne znam da li bi ta celina funkcionisala? Paničan strah od samoće se pobeđuje samoćom dok se strah ne ugasi, bilo preplavljivanjem strahom bilo relaksacijom. Borba protiv svakog straha se dobija suočavanjem. Kao što neko pametan reče - ako već morate da gutate žabu, nemojte dugo da je gledate.

Pogledajte celo pitanje: #17624

Moj problem je da sam zamenio dan za noć. Noću ostajem budan do ranih sati (6:00; 7:00) što verovatno znači da imam nesanicu. Imam probleme sa usnama u poslednje vreme. Ne suše se a pucaju i ljušte se. Ne znam ali počinjem da brinem za svoje zdravlje. I vrlo malo vremena spavam. I nisam izmoren. Šta bi to moglo da bude, imam 17 god?

Odgovoreno: 23. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Ne znam da li treba da počneš da brineš za svoje zdravlje, jer ja o tome ne odlučujem, ali bi svakako mogao da probaš da nešto promeniš ako ti smeta. To što malo spavaš, a nisi umoran (fizički), možda znači da se brzo odmoriš, a pogotovo ne znači da imaš nesanicu ukoliko voljno ostaješ do ujutru budan. Za pucanje usana moraš pitati kožnog lekara. Veliki pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #17604

Poštovani doktore,
Ne znam da li je ovo problem, ali svakako me uznemirava već duže vreme. Naime moj sin koji ima 2 godine i 2 meseca odbija da spava i kada je najumorniji. Dok je bio mlađi sve je bilo ok sa spavanjem. Prvo sam mislila da zbog dnevnog spavanja ne može uveče da zaspi, ali i kada preko dana ne spava , uveče histerija. Pročitam mu priču, gleda crtani i kada treba samo da zažmuri i opusti se on ustaje iz kreveta i u stanju je da se igra do ponoći! Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće! Šta da radimo i koliko sati sna je njemu potrebno? Unapred hvala!

Odgovoreno: 23. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana,
  
  može postojati više razloga za ovakvo ponašanje deteta, ali na osnovu ovoga što ste mi napisali "Kada ga grdim i vičem samo se gore ponaša, a kada ga lepo zovem da legne neće", izgleda da vreme za spavanje i uspavljivanje vaš sin povezao sa prilikom za igranje (sa mamom). Obzirom da pokazuje umor (a kada je igra sa mamom u pitanju tu umor nikada nije dovoljan), a ostaje do ponoći (što remeti endokrinološke cirkadnevne ritmove), svakako mu treba pomoći da nauči da to nije vreme za igru. Crtani film pre spavanja nije preporučljiv, jer ma kako nama izgledo bezopasno i naivno, za decu su pojedini crtaći veoma uzbudljivi (što razbuđuje i pokreće na akciju). Priča (bajka) treba da bude umirujuća, a ne o prinčevima koji su nemilosrdno posekli vojske i divove da bi osvojili ili došli do svoje princeze, naslućujete iz istih razloga. Potreban je signal da dete razume da ćete prekinuti dalju komunikaciju i da je došlo vreme za mirovanje, a to je obično vreme na satu (uvek isto), ritul higijene pred spavanja, čitanje priče i rečenica: "vreme je za spavanje", nakon koje sledi poljubac i umirivanje. Od tog trenutka prestaje dalje pričanje (grdnja i vika obično ne umiruju nikoga), i ponavljanje (makar to bilo i lepo). Sve što imate reći i ućiniti je "vreme je za spavanje" i vraćanje deteta u položaj za spavanje, onoliko puta koliko je potrebno da nauči novinu u ritualu za spavanje (naravno bez ikakvih drugih komentara i pokazavanja emocija bilo negativnih bilo pozitivnih), Potrebno je i da se tata uključi na isti način, po principu jedno veče vi jedno tata. Sledeći važan korak je samostalno uspavljivanje. Srdačno

Pogledajte celo pitanje: #17772

Ima dečaka od devet godina koji ima tendenciju natprosečne inteligencije. U školi je nezainteresovan za rad, izbegava obaveze i na sve ima komentar da mu je to dosadno. Vodila sam ga kod niza specijalista i na kraju su postavili dijagnozu F40 ili poremećaj u ponašanju i kažu da se to pojavljuje kod dece visoke inteligencije. Niko mi nije rekao kako ja kao roditelj treba da se ophodim prema njemu, koji to postupci njega iritiraju a koji mu pomažu. Očajna sam više, jer i probleme u školi (šetanje za vreme časa, neprihvatanje rada na času, plakanje, histerisanje) više niko neće da toleriše, a saradnja sa školskim psihologom i pedagogom je definitivno uzaludna, jer kod njih svako dete je hiperaktivno i ako ja imam sasvim drugu verziju.
Nadam se da ćete mi donekle pomoći.
Unapred hvala

Odgovoreno: 22. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana, izgleda da su Vas stručnjaci zbunili i upetljali u priču dečakovu inteligenciju, tamo gde je trebalo razgovarati o dečakovoj emociji, pažnji, volji i motivaciji. Iz Vašeg kratkog opisa ne vidim elemente za dijagnozu F40 (anksiozni poremećaj), niti za F91 (poremećaj ponašanja), jer niste napisali da čini nikakava antisocijalna dela. U obzir bi došla poddijagnoza F91.3 (prkosno i opoziciono ponašanje) zbog opisa netolerantnosti, napada ljutnje ili F90 poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Između poslednja dva poremećaja postoji određeno preklapanje, ali su terapijski principi i pristup generalno različiti. Takođe, zbog Vaše "druge verzije" o ponašanju dečaka, svakako je potrebno to čuti, kao i tatinu i dečakovu "verziju", što bi dakle uključivalo i sagledavanje porodične situacije i uslova u kojima je se ponašanje održava. Učešće školskog tima je takođe važno da bi se detetu pomoglo u učvršćivanju drugačijih obrazaca ponašanja. Predlažem da se ponovo, porodično, javite specijalisti dečjem psihijatrije, kao i bihejvioralnom terapeutu koji poznaje principe rada sa decom i porodicama. Srdačno

Prikazano 386-390 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

O lekaru

O lekaru