Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Specijalista dečije i adolescentske psihijatrije

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Završio bazičnu edukaciju iz bihejvioralno-kognitivne terapije. Kao edukator pod supervizijom uključen je edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije pod okriljem Asocijacije porodičnih terapeuta, a istovremeno je predavač i na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije u okviru Srpske asocijacije bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta u oblasti bihejvioralno-kognitivne terapije dece i adolescenata.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

O lekaru

Dr Miodrag Stanković je specijalista dečije i adolescentne psihijatrije i porodični psihoterapeut.

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba Kliničkog centra u Nišu.

Medicinski fakultet je završio u Nišu 1998. godine, a specijalizirao na temu dečije i adolescentne psihijatrije 2006. godine.

Član je redakcije naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”.

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Dečija psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1998.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2006.

Specijalizacija iz dečije i adolescentne psihijatrije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 2002.

Magistrirao psihijatriju u oblasti adolescentne seksualnosti.

Radno Iskustvo

Klinički centar u Nišu, Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja i neuropsihijatrijurazvojnog doba

Radi u Dnevnoj bolnici za decu i omladinu.

Srpska asocijacija bihejvioralnih i kognitivnih terapeuta

Predavač na četvorogodišnjoj edukaciji iz bihejvioralno-kognitivne terapije.

Članstvo

Redakcija naučno-popularnog časopisa “Psihologija Danas”

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 668

Pogledajte celo pitanje: #18106

Poštovani doktore,

imam dječaka starog dve godine. Problem je nastao od nedavno kad je počeo da se skriva i kad sam ja tražeći ga pomislila da je ukraden, jer on neće da se odazove. Sakrije se i ćuti i kad vidi da ga ja tražim on se smije. Ako ga nadjem on još više u smjeh, a meni dodje da ga istučem, ali sam svjesna da se on samo igra. Pomozite mi kako da ja to prihvatim kao igru, jer mene je kao majku strah, zato što ovde na TV samo prenose kako djeca nestaju. Tako da sam sva preplašena. Od kako imam svoje djete osjecajnija sam. Dječak inače čuje normalno, ponekad se zanese u igri, pa kad ga zovnem on kao ne čuje, a ja kažem, ja imam malo pile i on potrči. Naravno ja se trudim da ga ne lažem, već smislim nešto što je u redu. Upravo ta zanesenost me pomalo brine. Primjer, vozi autić po patosu i vozi ga i nadje neki ćošak, zavuče se i ućuti. Ja ga zovnem, ćuti, e tad nastaje problem, što neznam gde je?! U kući ili dvorištu? Kako to da prevazidjem sa njim, tu zamišljenost, isključenost. Kao da voli samoću. To sam primjetila kad je imao godinu dana pa mi je sestra koja vodi njegov karton preporučila igraonicu. Promjenio se na bolje, druži se, igra u grupi, otima igračke, posmatra šta drugi rade i slično. Ali to skrivanje me brine. Ja imam i drugog dječaka koji je star godinu dana i koji opet trči uz mene i ja ne smem nigde izaći ni bilo šta uradit bez njega. Tu nekako nalazim rešenje.

Hvala Vam

Odgovoreno: 28. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana,
  Razumeo sam da imate dva sina, jednog od dve i jednog od godinu dana starosti. Verujem da ste veoma srećni zbog njih, ali Vam uopšte ne zavidm na obavezama koje su Vas snašle. Ženi u Vašoj situaciji je obično potrebna i fizička pomoć i psihološka podrška i nadam se da ste to uspeli da obezbedite za sebe, jer Vi toliko toga morate da obezbedite za decu. Što se tiče igre Vašeg sina, skrivanje predstavlja razvojno očekivano ponašanje i znak je povoljnog psihološkog razloga. Drugo, niste mi naveli da je ikada učinio nešto zbog čega je sebe izložio nekoj opasnosti. Izgleda da čitavu pometnju pravi Vaš strah da ne bude ukraden, a koji je on shvatio kao signal za igru, ili ga koristi kada je potrebno nekoga da uključi u igru ili da pridobije Vašu pažnju (što je opet znak inteligencije, a ne poremećaja). Dobro postupate kada ne paničite, već ga dozivate pominjući nešto što je njemu zanimljivo. Druga taktika je da kada se umirite (vidite da se sakrio) jednostavno ne reagujete, već sačekat da se sam pojavi i tada se obradujete. Što manje reagujete na sakrivanje (osim kada se igrate sa njim) to će on ređe to raditi. Naravno, uvek možete potražiti i savet psihologa i psihijatra koji bi sagledali ponašanje deteta i saslušali Vaše mišljenje i objašnjenja.
  Srdačno.

Pogledajte celo pitanje: #18092

Poštovani,

već 5 godina pijem lexilium i lečila sam se od depresije. Sve je počelo od razvoda braka. Više ne pijem nijedan lek ali ne mogu bez lexiliuma. Potpuno sam navučena na njega i mogu popiti tri table od 6mg, bez problema. Želim da prekinem ali imam jake krize. Droge nikada nisam uzimala, kao ni alkohol. Javila sam se neuropsihijatru i prepisao mi je Carbapin ujutru i uveče i insistira na tome da pijem bensedin od 10mg, dve tablete, tri puta dnevno i lagano da smanjujem. Jako se plašim tog novog leka Carbapin, ne znam čemu služi, indikacije i da se ne navučem na njega. Inače imam 37 god. i mnogo mi je teško. Imam sina od 16 god. i dok ne popijem svoju dozu lexiliuma, ne mogu da funkcionišem.
Molim Vas za pomoć, ako je ima.

Odgovoreno: 28. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana,
  Vaš strah je neopravdan što se tiče Karbapina i zavisnosti. Prvo, Karbapin nije lek koji stvara ozbiljnu fizičku i psihičku zavisnost ako se pravilno koristi (a lekar vam je preporučijo terapijsku dozu), a u psihijatriji koristi se kao stabilizator raspoloženja, emocija i ponašanja (psihostabilizator). Drugo, doze leksilijuma koje pominjete da uzimate ukazuju da ste uveliko razvili toleranciju na njega i da ste od njega zavisni. Moj savet je da osim psihijatra koji piše lekove, potražite i psihoterapijsku pomoć, jer iskustvo i data značenja tom iskustvu koja su pokrenula depresiju i uzimanje leksilijuma pre 5 godina, treba sagledati u jednom "isceliteljskom" ambijentu i razgovoru (možda više njih) sa psihoterapeutom, kako bi ste mogli biti funkcionalni i uključeni u svoj i, život vašeg sina adolescenta, bez depresije, leksilijuma i sličnih "psiholoških štaka".
  Srdačno.

Pogledajte celo pitanje: #18065

Poštovani,

imam 27god. i lečeni sam narkoman. Već duži period - oko 2god. ne uzimam drogu. Strašno sam nervozna, ne mogu da jedem (nenormalno sam mršava), da spavam, mislim. Sasvim sam bezvoljna, apatična, nesigurna, povučena (ne mogu da budem u društvu - to čak ide do te mere da osećam strah kada sam sa ljudima). Sve to je odjednom počelo da se dešava - u septembru...da bi mi istog meseca umrla majka, što je naravno samo pogoršalo stvar. Samoinicijativno pijem lekove pred spavanje - najpre sam koristila bensedin, a sada ksalol. Nemam mogućnosti da posetim lekara, jer nemam zdravstveno osiguranje, a ionako u gradu u kom živim psihijatar nije zainteresovan za probleme narkomana - iako ja to nisam više.
Da li imate neki savet, kakav-takav...a da se ne svodi na preporuku odlaska psihijatru? Znam da je sve ovo besmisleno i da mi nećete pružiti drugi savet osim ovog koji sam navela, što je i razumljivo..ali opet...

S poštovanjem

Odgovoreno: 28. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana Nina,
  Siguran sam da ima psihijatara i u Vašoj okolini koji ne veruju u besmislenu sintagmu "jednom narkom uvek narkoman". Stoga, žao mi je što Vas ne mogu u potponosti podržati u izbegavanju potpune pomoći jer ću Vam ipak predložiti da potražite psihijatra prvenstveno zbog samoinicijativnog uzimanja lekova što svakako nije preporučljivo. Tegobe koje ste pobrojali nisu tegobe narkomana već osobe sa problemom raspoloženja i volje, a koja je povrh svega u žalosti za majkom. Psihijatar i lekovi ne mogu da zamene majku, oca, partnera, prijatelje, rodbinu, komšiluk, posao, veru, što mislim da su važni oslonci u svačijem životu, ali niste mi napisali koliko su oni uključeni u Vaš život. Moj kakav-takav savet je da razmislite u kojoj meri se možete obratiti i drugim osloncima za pomoć, i da ne zanemrite njihovu moć.
  Srdačn.

Pogledajte celo pitanje: #18046

Poštovani,

Dečko sa kojim sam u vezi ne može da doživi orgazam, tj nema ejakulaciju. Sa erekcijom u početku odnosa nema problema, ali posle odredjenog vremena i erekcija nestane. Urolog je konstatovao da nema fiziološkog uzroka, tj da je problem verovatno psihološke prirode. Inače, samozadovoljavanjem može da postigne ejakulaciju, mada nikada u mom prisustvu. Isti problem imao je i ranije. Inače zdravo živi, nije pušač, nema nikakve hronične bolesti, ima normalnu porodicu i sasvim uobičajen život. Ja bih želela da zasnujemo porodicu uskoro, ali ne vidim rešenje ovog problema osim da se obratim stručnjaku za pomoć.
Molim Vas da mi date savet kako dalje da postupam, ili da me uputite na lekara/ordinaciju koji ima iskustva u tretmanu ovakvih slučajeva.
Unapred zahvalna!

Odgovoreno: 27. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovana,
  Po svemu sudeći radi se o psihogenim razlozima gubitka potencije tokom odnosa, a najćešći psihološki razlog je strah i to baš od neuspeha (održavanja erekcije, polsedičnih negativnih komentara o neadekvatnosti i sl.), gde muškarac biva skoncentrisan na održanje erekcije (i svoj polni organ), a ne na zadovoljstvo, sopstveno i partnerovo. Metod lečenja, koji ja savetujem je poprilično jednostavan, ali je uslov obostrana spremnost partnera i saradnja u sprovođenju. Radi se Master i Džonsonom (Master & Johnson) terapijskom protokolu pružanja i primanja zadovoljstva (dakle nije fokus na erekciji) o kome se možete informisati preko interneta (za početak evo jednog linka: http://www.peaceandhealing.com/sexual_health/impotence.asp), zatim detaljno u knjizi "Hladna žena, nemoćan muškarac" prof.dr Jezdimira Zdravkovića (Grafopromet, Paraćin, 2000), ili kod terapeuta koji poznaje ovaj metod lečenja (ne znam u kom gradu živite d bih vam savetovao kome da se javite). Kod psihogenih smetnji erekcije, korišćenje tableta za potenciju i sl. je nepotrebno, a po mom mišljenju čak i štetno jer mogu uticati isključivo na simptom (održanje erekcije), ali ne dotiču bitno strahove, način razmišljanja, niti relaciju dve osobe što je sve ključno u nastanku problema, ali u njegovom razrešenju. Rezultati terapije se mogu očelivati najkasnije za 15 dana.

Pogledajte celo pitanje: #18016

Poštovani,

U porodici imamo dijete kome je sa godinu dana postavljena dijagnoza ottitis prvo akutni, pa potom i hronični, dijete nije govorilo do druge godine ništa, ima glas ali ne i riječi konkretne. Potom radjene cjevčice operisano 3 puta a poslednja op uradjena na Institutu za majku i dijete u Beogradu. Napominjem da je za vrijeme od prve do druge godine imalo stalne infekcije uha, candida, pseudomonas i stalno je curio sekret iz uha. Sada se samo po nekada javi kod prehlada ali redje i u manjoj količini. Doktori su govorili nama da dijete ne govori zato što nije čulo ništa zbog čepova u ušima. Posle zadnje op uradjena bera i sluh je dobar, ima skoro 2 godine. Od tada dijete ponovi po neku riječ, ali nepovezano i više se služi motorikom da dobije šta želi, a ponašanje krajnje histerično. Posle smo upućeni u Lipovicu sa dijagnozom autizam [iz Podgorice]. Bili smo tamo i oni su nam rekli da to dijete nema tu dijagnozu sa kojom je poslato. Sada u Podgorici idemo kod logopeda i psihologa, koji i sam kaže da to nije autizam da je dijete razmaženo. Zar svako razmaženo dijete treba da posjećuje psihologa? Opisaću Vam ponašanje djeteta i voljela bih Vaše mišljenje jer nam niko ne kaže o čemu se radi. Nalazi očni; neurološki, ct, eeg i ostalo - sve u redu. Sada ima 4g koristi vrlo malo riječi i to rijetko, plače kad nešto ne može da dobije, baca se, ujeda, samo sebi čupa kosu, na ulici udara ljude oko sebe, kad nešto hoće uzima majku za ruku i vodi je gdje hoće ili nekog drugog, ima svakodnevne navike da radi iste stvari. Gleda crtane, svraća u radnju u blizini pri prolasku pored nje - u suprotnom to je haos.
Znam da je teško reći nešto kad ne vidite dijete, ali bar neko mišljenje bi nam značilo, jer ovdje ne dobijamo nikakve odgovore o čemu se zapravo radi.

Hvala!

Odgovoreno: 25. 12. 2008.
- Mr sci. med. dr Miodrag Stanković
  
  Poštovani,
  Potpuno sa pravom postavljate pitanje da li svako razmaženo deteta treba da posećuje psihologa. Moj odgovor je nikako, jer psiholozi ne vaspitavaju decu, to rade prvenstveno roditelji i oni trebaju ići kod psihologa na savetovanje. Kada je Vaše dete u pitanju, niste mi napisali šta je to "ostalo" u redu, jer neznam da li je rađen psihotest i pregled 3 UZASTOPNE stolice na gljivice i patogene mikroorganizme. Ako nisu, uradite za početak to dok se paralelno savetujete sa psihologom o vaspitanju i logopedom o kućnim vežbama. Srdačno.

Prikazano 381-385 od ukupno 668 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

O lekaru

O lekaru