Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Da li biste bili ljubazni da mi preporučite neko bračno savjetovalište (da nije privatno) u Beogradu. Moji problemi u braku se čine nerešivi i zaista bih voljela pokušati učiniti nešto konkretno jer ne vidim više izlaza.

Moje dete ima 3,5 godine, ima nespecifikovani pervazivni poremećaj, deficit pažnje, hiperkinetičan je, kasni u psihomotornom razvoju. Dijagnozu je postavio dečiji psiholog kod kojeg idemo 8 meseci. Radjen je eeg i nalaz je uredan. Psiholog tvrdi da je problem psihološke prirode ali na moje insistiranje zakazali smo pregled i kod neurologa, a moje pitanje je šta koje preglede nam preporučujete da uradimo. Kako pokazuje neke simptome autizma, odradićemo i testove intolerancije na gluten i kazein, kao i teske metale, kandidu nema.
Šta još mogu da uradim za svoje dete?
Hvala unapred na odgovoru,
Očajna mama

Kako da pomognem svojoj ćerki... Ona ima 23 god, ima bebu od 2 meseca, ranije je započela vezu sa jednim narkomanom i on je i nju uveo u heroin. Nakon 6 meseci odvojili smo je od njega, no kasnije protiv moje volje, a podrškom oca, nastavila je sa narkomanom. Naravno lagali su da je sa njim sve u redu, da su prestali. Onda ostaje u drugom stanju i poradja se, beba je dobra. Sa mnom ne razgovara sve vreme i mi se ne vidjamo. Nije mi se dopuštalo. Kad se porodila, nisam mogla izdržati i otišla sam u bolnicu, videla sam i nju i bebu i to nekoliko puta. Kasnije mi je obećala da će da mi se javi, no to je samo jednom uradila. Beba je napunila 40 dana . Inače odnos mene i njenog muža je narušen, jer kad smo je oduzeli od njega, on je krio nju i ja sam naravno grubo tražila da mi kaže gde je, onda me on i udario, a ujedno je pozvao i policiju i to policajac sa kim on saradjuje. Ali i pored svega otac moje ćerke koji je oduvek bio neodgovoran otac i kome je teško da se bori, a možda i ne razume šta je droga, dopustio je sve. Mene su svi optužili da ja samo izmišljam. Nedavno kada sam se javila, ćerki drhtao glas ne znam što i nije znala kada će da dodje. Nakon dva dana, opet se javljam sad kaže da joj kupim kolica za bebu, što sam naravno potvrdila i dogovorili se da za dva dana da odemo kupiti i tako i videćemo se, ali onda dva dana ne javlja se. Onda piše poruku da ne može da govori da neki ljudi ne opraštaju tako lako, to je na njega mislila naravno i da joj ne zvonim.  Prije mesec kada smo se čuli ona mi je sama rekla da nema više droge, što nakon svega sumnjam, a čudno je to što je bebu iznela do kraja i da je beba dobra.  Da li je onda uzimala nešto drugo, recimo metadon ne znam. Da je apstinirala ne znam.....
Nemojte mi sad reći da moram da razgovaram sa psihologom, to znam, ali Vas molim da mi kažete kako da postupim, šta da radim, kako je ispravno da bi mogla nekako svojoj ćerki i bebici, da pomognem da je spasim. Ona naravno njega voli i naravno on joj je potreban. Inače, ona doji bebu. Neka Vas Bog blagoslovi. Pomozite mi Molim Vas.

Suprug i ja živimo 6 godina zajedno. 2 godine kako smo venčani. Imamo devojčicu staru 18 meseci. Kuću smo zajedno kupili pre venčanja i zajedno u nju ulagali. Problem su naše sve češće svadje i nesuglasice, bukvalno zbog sitnica. U toku tih svadja on urla, baca i lomi stvari po kući, cepa garderobu, razbija telefone....one skuplje stvari su mu omiljene za uništavanje. U poslednje vreme osim groznih uvreda on pokušava i fizički sa mnom da se obračuna. Nakon toga on pakuje svoje stvari i odlazi od kuće na par sati, najvise dan. Potom se vraća i nastavlja život kao da se ništa nije dogodilo. Ja nemo prelazim preko svega. Scenario vidjen bar milion puta.Još veći problem je to što on ne želi ni ispred deteta da se uzdrži, pa je sve češće i ona posmatrač tog cirkusa. Posle se opravdava rečima, kako je ona još mala i kako ništa ne razume. Nemam gde da odem sa njom a nema ni on pa smo opet prinudjeni ,pod istim krovom da nastavimo život.. On ume da bude i dobar suprug i brižan otac. Ja se brzo odljutim i zaboravim. Sve to tako traje do prve svadje i onda opet sve ispočetka: galama, histerija, pakovanje,odlazak.....Nismo pričali o razvodu, mada ja u poslednje vreme razmišljam o tome. Trenutno sam bez stalnog zaposlenja pa mi i to otezava stvari.
Želela bih i Vaše mišljenje da čujem.
Unapred zahvalna