Infarkt je reč koja potiče od latinskig glagola Infacere što znači ispuniti, nabiti. U medicinskom značenju, infarkt je složen i nepredvidljiv proces gde usled začepljenja krvotoka trombom (krvnim ugruškom) u nekom organu ili delu organa dolazi do ishemije i propadanja tkiva.
Dijagnoza infarkta uha ili akutnr idiopatske nagluvosti postavljamo per exclusionem (lat. exclusio - isključivanje) tj. kada posle propisanog dijagnostičkog protokola ne možemo da utvrdimo uzrok oboljenja. Dve su rivalske teorije koje objašnjavaju kako nastaje nagli gubitak sluha:
- Virusna;
- Vaskularna koja bi mogla da se zameni terminom 'Infarkt uha'
Dijagnostički postupak kod naglog gubitka sluha podrazumeva:
- ORL pregled sa ispitivanjem sluha i centra za ravnotežu po potrebi;
- Proširene laboratorijske analize (po mogućstvu serološki testovi i hormoni štitnjače);
- Pregled neurologa sa NMR;
- Pregled interniste.
U oko 80% slučajeva pacijenti se osim zagluhosti žale i na zujanje, a svaki treći na vrtoglavicu (nerv za ravnotežu i nerv za sluh u istoj ovojnici napuštaju lobanjsku jamu).
Terapija podrazumeva:
- Ciljane vazodilatatore;
- Kortikosteroide, sistemski i lokalno u uvo;
- Lečenje u hiperbaričnoj komori;
- Vitamine i minerale.
Oporavak sluha se desi uglavnom u prve dve nedelje od oštećenja i prema raznim autorima dostiže i do 70%.
Povezani tekstovi:
Medikamentozni rinitis može da se javi u svim uzrastima, a p...
Vrtoglavica ( vertigo) je propratna tegoba u preko sto...
Sinusi su šupljine u kostima glave i njihova uloga nije jasn...
PFAPA sindrom se javlja u intervalima koji su nepraviln...
Broj komentara: 1
Izgubila sam sluh u desnom uhu 2016. godine (kofoza u desnom uhu sa ostrvskim ostacima sluha). Magnet i laboratorija su okej. Karotide, šuštanje, pištanje, grebanje u uhu...na to sam manje više navikla. Problem mi predstavljaju senzacije, koje bih opisala kao neki strujni udari koji se dešavaju sa desne strane glave i uha, i traju u milisekundama. Ne mogu da ih povežem sa trenutnim stanjem u kome se nalazim (bez obzira šta radim i kako se osećam u datom momentu). Kada mi to prostruji kroz glavu, stvori mi nelagodni osećaj koji mi pravi nemir u celom telu. Funkcionišem i dalje, ali se uplašim šta će biti. Da li je to psihogene prirode, ili nešto na šta se takođe moram naviknuti, u nadi da se ništa dalje od toga ne može desiti?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde