Infarkt uha

Infarkt je reč koja potiče od latinskig glagola Infacere što znači ispuniti, nabiti. U medicinskom značenju, infarkt je složen i nepredvidljiv proces gde usled začepljenja krvotoka trombom (krvnim ugruškom) u nekom organu ili delu organa dolazi do ishemije i propadanja tkiva.

Dijagnoza infarkta uha ili akutnr idiopatske nagluvosti postavljamo per exclusionem (lat. exclusio - isključivanje) tj. kada posle propisanog dijagnostičkog protokola ne možemo da utvrdimo uzrok oboljenja. Dve su rivalske teorije koje objašnjavaju kako nastaje nagli gubitak sluha:

Virusna;
Vaskularna koja bi mogla da se zameni terminom 'Infarkt uha'

Dijagnostički postupak kod naglog gubitka sluha podrazumeva:

ORL pregled sa ispitivanjem sluha i centra za ravnotežu po potrebi;
Proširene laboratorijske analize (po mogućstvu serološki testovi i hormoni štitnjače);
Pregled neurologa sa NMR;
Pregled interniste.

U oko 80% slučajeva pacijenti se osim zagluhosti žale i na zujanje, a svaki treći na vrtoglavicu (nerv za ravnotežu i nerv za sluh u istoj ovojnici napuštaju lobanjsku jamu).

Terapija podrazumeva: