Infarkt uha


Infarkt je reč koja potiče od latinskig glagola Infacere što znači ispuniti, nabiti. U medicinskom značenju, infarkt je složen i nepredvidljiv proces gde usled začepljenja krvotoka trombom (krvnim ugruškom) u nekom organu ili delu organa dolazi do ishemije i propadanja tkiva.


Dijagnoza infarkta uha ili akutnr idiopatske nagluvosti postavljamo per exclusionem (lat. exclusio - isključivanje) tj. kada posle propisanog dijagnostičkog protokola ne možemo da utvrdimo uzrok oboljenja. Dve su rivalske teorije koje objašnjavaju kako nastaje nagli gubitak sluha:
  1. Virusna;
  2. Vaskularna koja bi mogla da se zameni terminom 'Infarkt uha'

Dijagnostički postupak kod naglog gubitka sluha podrazumeva:
  1. ORL pregled sa ispitivanjem sluha i centra za ravnotežu po potrebi;
  2. Proširene laboratorijske analize (po mogućstvu serološki testovi i hormoni štitnjače);
  3. Pregled neurologa sa NMR;
  4. Pregled interniste.
U oko 80% slučajeva pacijenti se osim zagluhosti žale i na zujanje, a svaki treći na vrtoglavicu (nerv za ravnotežu i nerv za sluh u istoj ovojnici napuštaju lobanjsku jamu).

Terapija podrazumeva:
  1. Ciljane vazodilatatore;
  2. Kortikosteroide, sistemski i lokalno u uvo;
  3. Lečenje u hiperbaričnoj komori;
  4. Vitamine i minerale.
Oporavak sluha se desi uglavnom u prve dve nedelje od oštećenja i prema raznim autorima dostiže i do 70%.


Podeli tekst:

Mr sci. med. dr Srđan Milićević je Specijalista ORL sa dugogodišnjim iskustvom u svojoj privatnoj praksi.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. bojana 20.11.2019

    Izgubila sam sluh u desnom uhu 2016. godine  (kofoza u desnom uhu sa ostrvskim ostacima sluha). Magnet i laboratorija su okej. Karotide, šuštanje, pištanje, grebanje u uhu...na to sam manje više navikla. Problem mi predstavljaju senzacije, koje bih opisala kao neki strujni udari koji se dešavaju sa desne strane glave i uha, i traju u milisekundama. Ne mogu da ih povežem sa trenutnim stanjem u kome se nalazim (bez obzira šta radim i kako se osećam u datom momentu). Kada mi to prostruji kroz glavu, stvori mi nelagodni osećaj koji mi pravi nemir u celom telu. Funkcionišem i dalje, ali se uplašim šta će biti. Da li je to psihogene prirode, ili nešto na šta se takođe moram naviknuti, u nadi da se ništa dalje od toga ne može desiti?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde