Osteoartritis - simptomi i lečenje

Osteoartritis je najčešći oblik artritisa, od kog obolevaju milioni ljudi širom sveta. Nastaje kad se hrskavica koja oblaže krajeve kosti u zglobovima istanji tokom vremena i izgubi zaštitna i amortizujuća svojstva.

Osteartritis može da zahvati svaki zglob, ali je najčešći na šakama, kolenima, kukovima i kičmi. Simptomi osteoartritisa se mogu kupirati, ali je oštećenje hrskavice i zgloba ireverzibilno. Aktivan način života, održavanje optimalne telesne mase i određeni tretmani mogu da uspore proces propadanja hrskavice, umanje bolove i održe pokrete zgloba.

Kako nastaje osteoartritis i koji su simptomi?

Hrskavica je čvrsto vezivno tkivo koje omogućava lako klizanje zgloba bez otpora. Osteoartitis nastaje kad se hrskavica zgloba postepeno tanji i gubi. U nekim slučajevima, kad se hrskavica potpuno izgubi, nastaje trenje kosti o kost. Osteoartritis nije samo bolest hrskavice, zahvata ceo zglob. Nastaju promene na kosti na koju naleže hrskavica, kao i na vezivnom tkivu koje okružuje zglob i spaja mišiće za kost, ako i uaplu vezivnog tkiva unutar zgloba.

Simptomi osteoartritisa se razvijaju sporo i pogoršavaju se vremenom. Simptomi i znaci osteoartritisa su:

• Bol - oboleli zglob je bolan za vreme ili posle aktivnosti
• Ukočenost -  najčešće se osećaj ukočenosti javlja nakon buđenja ujutru ili nakon perioda neaktivnosti
• Osetljivost - zglob može biti osetljiv na blag pritisak na ili oko njega
• Ograničenje pokreta -  može se desiti da zglob ne možete da pokrećete u punom obimu
• Osećaj rendanja -  možete imati osećaj grebanja, rendanja zgloba prilikom pokreta, uz čujna pucketanja i krckanja
• Koštane izrasline - na rentenskim snimcima mogu da se uoči ''višak kosti'', koji izgleda kao bodlja ili trn koji se formira oko obolelog zgloba
• Upale - nastaju zbog upale mekih tkiva unutar i oko zgloba

Faktori rizika za nastanak osteoartritisa

Stanja koja mogu da povećaju rizik za nastanak osteoartritisa:

• Godine starosti -  rizik od nastanka osteoartritisa raste sa godinima starosti.
• Pol - žene su sklonije nastanku osteoartritisa, mada nije potpuno jasan razlog.
• Prekomerna težina -  povećava rizik od nastanka osteoartirtisa. Povećava se opterećenje na veće zglobove, kao što su kuk i koleno. Takođe, masno tkivo proizvodi proteine koji mogu da izazovu štetnu upali u i oko zgloba.
• Povrede zgloba - sportske i druge povrede mogu da povećaju rizik od nastanka osteoartritisa, čak i stare i zalečene povrede.
• Ponovljeni stres zgloba - ako posao ili sport kojim se bavite uzrokuje ponovljeni stres zgloba, može dovesti do nastanka osteoartritisa.
• Genetika - kod nekoh ljudi postoji genetska predispozicija za nastanak osteoartritisa.
• Deformacija kosti -  neki ljudi su rođeni sa loše formiranim zglobovima ili hrskavicom manjeg kvaliteta.
• Neke metaboličke bolesti -  uključuje dijabetes, ili stanja u kojim postoji višak gvožđa (hemohromatoza).

Kako se postavlja dijagnoza osteoartritisa?

„Prilikom pregleda doktor će pregledati zahvaćeni zglob na osetljivost, postojanje izliva, crvenila i pokretljivosti.  Uobičajena je i dodatna dijagnostika rentgenskim pregledom (RTG) , u nekim slučajevima i magnetnom rezonancom (MRI)”, objašnjava dr Kecojević.

Kako se leči osteoartritis?

U lečenju koriste se lekovi tzv. NSAIL (nesteroidni antinflamatorni lekovi), koji smiruju lokalnu upalu i imaju analgetski efekat, kao i ostale lekove protiv bolova.

Uz to se sprovodi fizikalna, okupaciona terapija, u nekim slučajevima transkutana električna neurostimulacija (TENS). Prema proceni hirurga mogu se davati injekcije kortizona u zglob, tri do pet godišnje. Kortizon smanjuje upalu i bol, ali vremenom može da pogorša oštećenje zgloba, te ga treba primenjivati s oprezom. Dobar efekat su pokazale injekcije sa hijaluronskom kiselinom . One smanjuju bol, sastav je sličan zglobnoj tečnosti koja omogućava glatke pokrete zgloba.

Lekovi novih generacija se daju u vidu injekcije jednom u šest meseci ili jednom godišnje (Recross formule). U zadnje dve decenije uspešno se primenjuje lečenje autolognom krvnom plazmom (Orthokine®) koja ima i određen regenerativni potencijal.

U slučajevima kad postoje fokalni defekti rade se operacije ugradnje veštačke hrskavice. Hirurško lečenje kod mlađih i u blažim stadijumima kad je zahvaćena jedna strana kolena može se sastojati u korektivnoj osteotomiji , kojom se postiže smanjenje opterećenje na noseću površinu zgloba.

Zadnji korak u lečenju je ugradnja proteze kuka ili kolena. To je procedura pri kojoj hirurg ukloni oštećenu zglobnu površinu i zameni je metalnim i plastičnim delovima. Rizici hirurškog lečenja su nastanak infekcije, nastanak duboke venske tromboze. Veštački zglob može vremenom da se istroši i eventualno da se javi potreba za promenom proteze.

„Rizik za nastanak komplikacija tokom i nakon operativnog lečenja je procentualno mali, 1-2%, ali pacijent mora biti prethodno upoznat sa mogućim ishodima”, poručuje dr Kecojević.