Vitamin K


Vitamin K je poznat kao koagulacijski (K u nazivu), odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Nedostatak ovog vitamina može rezultovati raznim hemoragičnim bolestima.

Hemijska struktura

Vitamin K se ubraja u liposolubilne vitamine. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu.
Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Oni nisu rastvorljivi u vodi i pod uticajem svetlosti se raspadaju.

Nestabilan je u alkalijama i na svetlu. Apsorpciju vitamina K pomaže neomicin, a odmažu mineralna ulja, X-zračenje, radijacija, užegla mast. Neki antibiotici uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K.

Izvori

Zdrava odrasla osoba može dovoljno vitamina K uneti hranom ili sintezom menakinona (K2) pomoću bakterija u crevima. Prirodni izvori: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, džigerica, biljna ulja, riblje ulje, mleko, sir, žumance, alge. Nalazi se u jetri, kravljem mleku, žumancetu i žitaricama.

Uloga

Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja. Neki proteini ,važni za normalan metabolizam kostiju, od kojih zavisi unos kalcijuma u kosti, takođe su zavisni od vitamina K.

Dnevne potrebe

Dnevne količine vitamina K su jako male. Smatra se odgovarajućim ako odrasla osoba uzima oko 300 µg.

Hipovitaminoza

Bakterije stalno sintetiše vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja.

Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima.

Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Zato se vitamin K daje injekcijom svim pacijentima sa bolesnom jetrom ili začepljenim žučnim kanalima pre izvođenja ma koje hirurške operacije. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti)

U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Hipervitaminoza

Uopšteno, vitamin K se dobro podnosi, nije toksičan ni u velikim dozama većim čak i 500 puta od osnovnih doza. Intravenska primena može izazvati probleme sa disanjem, bolove u grudima, kardiovaskularni kolaps.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Dragana 02.11.2012

    Gde može da se nabavi vitamin K? Da li je u ampulama ili tabletama? 


  2. Svetlana Bojovic 08.03.2012

    Gde može da se nabavi vitamin K, pošto ga u većini apoteka nema?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde